Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Nis poklonjen ni za šta?!

NOVI SAD – Posle više od pet godina pošto je NIS poklonjen Rusiji uz obrazloženje da se to čini radi projekta Južni tok, sve što se s tim  vezi dogodilo dok Gaspromnjeft crpi vojvođansku naftu jeste da je pred kraj novembra u Beogradu pompezno uz koktel i zvanice označen početak radova dok su preko video-linka posmatrali dvojicu radnika koji su u Šajkašu zavarili dve cevi. Posle ceremonije sklonjeni su mobilni toaleti, radnici sa šlemovima na glavi otišli su, a utihnule su i priče o pet hilada preko potrebnih radnika. Posle se čulo da radovi kreću na leto, pa u julu. Na vest da je Bugarska obustavila radove na izgradnji gasovoda Južni tok, potpredsednica republičke vlade Zorana Mihajlović najavila je 10. juna za „Blic“ da će zbog toga i u našoj zemlji najverovatnije doći do odlaganja radova na tom gasovodu dok se ne okončaju razgovori Bugarske s Briselom i EU s Rusijom jer je Bugarska čvorište. Bilo kako bilo, dok Sergej Lavrov i ambasador Aleksandar Čepurin tvrde da će Južni tok biti svetsko ekonomsko čudo, ruski eksperti tvrde drugačije.

Premijer i PPV

Odmah nakon vicepremijerke Mihajlović oglasio se premijer Aleksandar Vučić i poručio da takvu odluku donosi vlada, da ona još nije zasedala, da zasad teče sve po planu i da će javnost biti obaveštena ako bude promena, te da bi „voleo više strpljenja u donošenju odluka kao što je ova“.

Ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić ukazao je na to da je nacionalni interes Srbije da realizuje izgradnju Južnog toka.

– Mislim da niko sebi neće uzeti za pravo da ugrozi energetsku bezbednost i stabilnost građana u ovom delu Evrope, uključujuci i Srbiju. Kao što je rekao i premijer, Srbija nije donela odluku da se obustave radovi. Mi čekamo da vidimo šta će se dalje desiti – rekao je Dačić i dodao da, što se Srbije tiče, „mi smo spremni“ za realizaciju izgradnje gasovoda. Ministar je napomenuo da mu se čini da od Rusije, pa do krajnjeg cilja Južnog toka, samo Srbija nije članica EU i da bi, kako je rekao, o tome, valjda, trebalo da govore i neki drugi, na primer, Italija, Austrija, Mađarska, Bugarska, jer svi oni imaju potpisane sporazume s Rusijom.

Preispitati prava NIS-a na eksploataciju

S druge strane, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak zatražio je da se preispitaju prava Naftne industrije Srbije, koja je u većinskom ruskom vlasništvu, na eksploataciju energenata u Vojvodini.

– Pošto je jasno da se Južni tok neće zidati brznom i intenzitetom kako je bilo predviđeno, postavljam pitanje da li to znači da će obustava izgradnje značiti i obustavu eksploatacije vojvođanske nafte, gasa i termalnih voda od strane onih koji su na osnovu obećanja Južnog toka preuzeli nacionalna bogatstva građana ove zemlje koja su stacionirana u Vojvodini – rekao je Čanak novinarima u Skupštini Srbije. On je podsetio da je LSV od samog početka bila na stanovištu da je Energetski sporazum s Ruskom Federacijom zapravo energetska omča oko vrata Srbije i „dnevnopolitička ujdurma koja nas sve preskupo košta“.

– Tražimo da se sve preispita i da se na dnevni red skupštine stavi pitanje obeštećenja AP Vojvodine zbog dosadašnje eksploatacije i nedomaćinskog poslovanja što se tiče prirodnog bogatstva u Vojvodini od strane NIS-a – rekao je Nenad Čanak.

Ništa od najavljenih blagodeti

Podsetimo, kad je u januaru 2008. godine potpisan Energetski sporazum s Rusijom, koji je predviđao da ruski Gasprom kupi 51 odsto Naftne industrije Srbije, te da će gasovod koji će Gasporm graditi u Srbiji imati najmanju propusna moć deset milijardi kubnih metara gasa godišnje, tadašnji premijer Vojislav Koštunica rekao je da Sporazum o energetskoj saradnji u oblasti naftne i gasne privrede i Protokol o osnovnim uslovima kupovine Naftne industrije Srbije uspostavljaju stratešku saradnju koja će biti na dobrobit privrede i čije će blagodeti osetiti svi građani Srbije. Javna je tajna da je NIS s pratećom infrastrukturom poklonjen Rusima jer se verovalo da će oni sprečiti nezavisnost Kosova. Takođe, državni funkcioneri su nas godinama hrabrili činjenicom da će nakon izgradnje tog gasovoda Srbija imati jeftiniji gas, te da će godišnje još zarađivati 200 miliona evra od tranzitne takse.

Kosovo je u međuvremenu proglasilo nezavisnost, koju je priznalo oko sto zemalja sveta. S druge strane, očigledno je da i Južni tok posrće, te se stvarno postavlja pitanje hoće li konačno neko glasno i jasno reći da je neophodno redefinisati sporazum s Rusijom. I šta ako od svega ne bude ništa.

Komentarišući mogućnost prekida izgradnje gasovoda, šef poslaničke grupe LSV u Skupštini Vojvodine Branislav Bogaroški podsetio je za Radio Novi Sad da je Liga nekoliko puta tražila preispitivanje tog aranžmana.

– Mi smo Energetskim sporazumom s Ruskom Federacijom dali nešto za možda nešto, a možda i ni za šta. S velikim žaljenjem mogu da konstatujem ili se nadam da neće dolaziti u tu situaciju da sad treba posle toliko godina da kažemo jel vidite da smo bili u pravu – rekao je on i zapitao šta ako Južnog toka ipak ne bude.

Ruski eksperti: Južni tok ekonomski neisplativ

Lst „Danas“ i još nekoliko medija, pozivajući se na novinsku agenciju Beta, prenelo je 10. juna ocene i izjave nekoliko ruskih eksperata koji smatraju da je, poput budućeg gasovoda prema Kini, i Južni tok neisplativ za Rusiju. Navodno, postoje čak četiri razloga ekonomske neisplativosti gasovoda Južni tok, a njih je obrazložio analitičar Konstantin Krutihin.

Kao prvo, on kaže da potražnja za ruskim gasom neće rasti u Evropi, a da i manji porast potražnje može biti pokriven uvozom tečnog gasa, a ne proizvodnjom Gasproma. Drugi razlog je to što je snaga postojećih gasovoda već suvišna jer je njihova snaga već sad 250 milijardi kubnih metara godišnje, iako je prošle godine njima prošlo svega 138 milijardi kubika. Po Krutihinu, treći razlog je to što se izgradnja gasovoda prema Evropi kosi s proglašenom kremljovskom strategijom o osvajanju azijatskih tržišta. Četvrti razlog svakako je novac i Krutihin kaže da nije jasno gde će Gasprom naći novac za istovremeno finansiranje Južnog toka, koji bi mogao da košta više od 70 milijardi dolara, i, recimo, gasovoda prema Kini, gde ukupna cena prevazilazi 100 milijardi dolara.

S druge strane, predsednik Instituta za energetsku politiku Vladimir Milov tvrdi da ne postoji logična osnova za izgradnju Južnog toka jer na tržištu Jugoistočne Evrope „nema nikakve nove potražnje“ za gasom. On je ukazao i na to da su Bugarska, Grčka, Srbija, Mađarska, Austrija i Slovačka prošle godine potrošile 18,3 milijardi kubnih metara, dok su 2008. potrošile 23,8 milijardi.

– Južni tok ne otvara nikakva nova tržišta i, otvoreno rečeno, njegov smisao je samo zaobilaženje Ukrajine, kroz koju danas prolazi više od polovine ruskog gasa – ocenio je Milov. Ukazao je i na to da korist imaju izvođači radova na gasovodu:

– Milijarde evra neće otići u kosmos, već bliskim izvođačima radova, među kojima je i Strojtransgas Genadija Timčenka, bliskog prijatelja Vladimira Putina, koji je već dobio pravo na izgradnju bugarskog dela. Naravno, ako ga bude.

 

U čemu je zapravo problem?

 

Problem koji Evropska unija ima s gasovodom Južni tok jeste u tome što on nije u skladu s normama Trećeg ekonomskog paketa, koji, jednostavno rečeno, podrazumeva da Gasprom ne može biti vlasnik gasovoda i gasa koji će se njime transportovati. Bugarska je u sredu, 4. juna, na zahtev Evropske komisije suspendovala radove na izgradnji Južnog toka. Uprkos tome, kako prenosi „Politika“, bugarski ministar energetike Dragomir Stojnev izjavio je da Bugarska nije digla ruke od planirane izgradnje Južnog toka, da je taj projekat neopoziv i da je siguran da će taj gasovod biti izgrađen kad se reše problemi oko definisanja njega kao evropskog projekta.

 

Opomena i Srbiji

 

Srbija kao članica Evropske energetske zajednice mora od početka sledeće godine početi da primenjuje odredbe takozvanog Trećeg energetskog paketa, što pogađa planiranu izgradnju gasovoda Južni tok, saopšteno je 10. juna iz Evropske komisije. Za razliku od Bugarske, Srbija nije članica EU, pa za nju ta naredba ne važi, ali je svejedno dužna da se pridržava pravila Evropske energetske zajednice, kojoj je već pristupila, dodaje se u saopštenju.

 

Za transparentnost međudržavnih sporazuma

 

Povodom najava odlaganja izgradnje gasovoda Južni tok, Transparentnost Srbija je 11. juna saopštila da se zalaže za trasparentnost međudržavnih sporazuma jer smatra da nedorečenost i tajnost tih dokumenta predstavlja „ozbiljan problem“ za zaštitu interesa države i građana. Ukazali su i na to da to nije stvar grešaka političara u prošlosti, već se, kako tvrde, ta praksa nastavlja.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...