Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Zašto se građanima podižu porezi umesto da Rusi plate normalnu cenu rudne rente?

NOVI SAD – Preciznih informacija o tome hoće li ruski Gaspromnjeft plaćati veću rudnu rentu ili će sve ostati kao i dosad, da za crpljenje naše nafte plaćaju preko sedam puta manju rentu nego u Rusiji, nema ni po povratku premijera Aleksandra Vučića iz Moskve i nakon susreta s Putinom. U medijima su objaviljene oprečne informacije o tome, pa je tako „Blic“ 10. jula pisao da bi nesaglasje oko rudne rente trebalo da, prema Vučićevim najavama, reši radna grupa, dok je „Kurir“ dan ranije saznao da bi Srbija ubuduće trebalo da dobija deo profita NIS-a (u kojem ima 29 odsto udela) ili da se eventualno poveća rudna renta. I to je bilo sve, jer su zvanične informacije državnih organa na tu temu i ovog puta izostale. Liga socijaldemokrata Vojvodine godinama je ukazivala na pogubnost energetskog sporazuma, a prošle godine sve naše tvrdnje dokumentovane su i u istraživačkom serijalu TV B92 Insajder, u kojem je obelodanjeno još obilje informacija i argumenata kojima su potkrepljene tvrdnje da je NIS dat budzašto. Početkom jula ove godine i „Kurir“ se u više nastavaka bavio skandaloznom privatizacijom NIS-a, a više sagovornika ukazalo je na problematična rešenja formulisana tako da idu u korist Gaspromu, a na našu štetu, između ostalog, ukazujući na godišnji gubitak od 40 miliona evra zbog niske rudne rente.

Suština privatizacije bila su ležišta


Jedan od sagovornika „Kurira“ bio je i ekonomista Đorđe Stojšić, koji je za te novine ukazao na to da je povećano vađenje domaće nafte i gasa glavni razlog dobrih rezultata kojima se hvali ruski kupac NIS-a, a da ogromna dobit potiče od te eksploatacije.
– Ranije je odnos domaće i uvezene nafte bio 50 prema 50, a sada je 80 prema 20 u korist domaće sirovine. Suština privatizacije bila su ležišta, rafinerije možete da izgradite. S niskom rudnom rentom Rusi su dobili našu naftu za džabe, što je neverovatno. Treba podsetiti da je NIS u vreme privatizacije bio u gubitku 37 milijardi, dok sadašnji bilans pokazuje da je u plusu 48,3 milijarde dinara – rekao je Stojšić. On je ukazao i na to da je odluka da se međudržavnim sporazumom obavežemo na nisku rudnu rentu bila pogrešna, ali da bi se sad položaj Srbije mogao popraviti preko naših predstavnika u NIS-u, koji bi trebalo da utiču na to da se uspori vađenje domaće nafte i gasa.

Gluvi i nemi na predloge i kritike

Inače, Stojšić, koji je i narodni poslanik LSV, u nekoliko navrata ukazivao je u skupštinskim raspravama na to da je neopodno povećati iznos rudne rente koju bi NIS, odnosno Gasprom, plaćao, umesto što se novac za punjenje budžeta obezbeđuje stalnim povećavanjem poreza.
– Zbog čega rudna renta nije povećana, kad znamo da je 10, 20 ili 30 odsto u zemljama u okruženju? Zbog čega se ne uvede progresivna rudna renta, kad vidimo da se eksploatacija iz domaćih izvorišta nafte značajno povećava ne bi li se ta nalazišta osušila dok se ne poveća rudna renta – pitao je Stojšić prošle godine tadašnjeg ministra rudarstva Milana Bačevića i ostao bez odgovora.

Šta će nam više novca

Nedavno su „Večernje novosti“ pisale kako u zrenjaninskom budžetu još stoji 165 miliona dinara ostvarenih od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa (rudne rente) jer je u odnosu na plan realizacije u 2013. ostalo neiskorišćeno 105, a neraspoređeno 60 miliona dinara. „Novosti“ dodaju da u kasu Zrenjanina godišnje iz NIS-a redovno pristiže oko 100 miliona dinara na ime eksploatacije nafte i gasa. Jasno je da bi poštovanjem Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, po kojem bi NIS trebalo da plaća rentu sedam umesto tri odsto, i ovaj iznos bio više nego dvostruki. Zrenjanin bi onda, po ovoj računici, na raspolaganju imao nešto više od 230 miliona dinara, odnosno dva miliona evra umesto dosadašnjeg nepunog miliona. Da ne govorimo o tome koliki bi iznos bio kad bi se rudna renta plaćala kao u Rusiji, gde je, po pisanju medija, 22 odsto! Još ranije smo naveli primer da je Kikinda u 2011. godini od rudne rente prihodovala četiri miliona evra, a ništa joj nije značilo ni to što je rudna renta nakon promene zakona od 1. januara 2012. godine povećana na sedam procenata. Da NIS plaća sedam umesto tri odsto, Kikinđanima bi, pod pretpostavkom iste eksploatacije, umesto četiri u budžet stiglo nešto više od devet miliona evra. Očigledno je da je razlika koju Gasprom godinama zadržava za sebe više nego značajna, i to najbolje govori o pravim razlozima koji NIS-u omogućuju da iz godine u godinu bude najprofitabilnije preduzeće u Srbiji.

Rusima poklonjeno

640 miliona evra!


„Kurir“ se u nekoliko tekstova bavio problemima koje Srbija i njen budžet imaju zbog privilegovanog položaja Gaspromnjefta i kome je omogućeno da do 2023. godine rudnu rentu umesto zakonskih sedam plaća samo tri odsto, zbog čega ćemo Rusima pokloniti čak 640 miliona evra! Jedan od ministara tadašnje vlade potvrdio je za „Kurir“ da je to urađeno na predlog tadašnjeg resornog ministra rudarstva Milana Bačevića, koji se praktično postavio kao ruski lobista, a ne kao ministar Vlade Srbije. Predsednik udruženja bivših radnika i malih akcionara Ljubo Bandić pak kaže da će vreme pokazati ko je odgovoran što će država Srbija pokloniti Rusima najmanje 600 miliona evra i upozorava da je u Rusiji rudna renta čak sedam puta veća od one koju NIS trenutno plaća u Srbiji, te da bi u svojoj zemlji morali da za rudnu rentu izdvoje oko tri milijarde evra. „Kurir“ je napravio i zanimljivu računicu koja pokazuje da je povlasticama Gasproma svaki građanin Srbije oštećen za 415 evra.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...