Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Privatizacija NIS-a ne sme biti gurnuta pod tepih

NOVI SAD – Mesec i po prošlo je otkako je 11. avgusta obelodanjeno da je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović formirao specijalni istražni tim koji treba da ispita sve činjenice i okolnosti u vezi s privatizacijom Naftne industrije Srbije. U javnosti je to izazvalo niz nagađanja kako će predmet provere biti postupci i poštovanje zakona onih koji su u ime Srbije dogovarali prodaju domaće naftne kompanije. Tim pre jer su nadležni požurili da objasne kako istraga nije usmerena ka ruskoj strani. Ipak, vreme prolazi, a novih informacija na ovu temu nema, pa se stvara utisak da bi ovo mogla biti jedna u moru afera koje će se završiti sa tresla se gora rodio se miš, te da će se svi odgovorni izvući. Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški ocenio je tim povodom u izjavi Tanjugu da je prodaja NIS-a najgori posao koji je Srbija imala u poslednjih 50 godina i ukazao na to da svaki ugovor, odnosno međunarodni sporazum, može biti revidiran na način kako je i sklopljen.

Višegodišnja borba Lige

Bogaroški je u nekoliko izjava različitim medijima podsećao i na protivljenje Lige prodaji NIS-a u okviru gasnog aranžmana, kao i višegodišnju aktivnu borbu za obeštećenje AP Vojvodine, između ostalog i protestima pred zgradom NIS-a i rafinerijama u Novom Sadu, Srbobranu, Elemiru i Pančevu, ističući i da se nada kako će se iz tog štetnog ugovora s ruskim Gaspromnjeftom izvući pouka kad je reč o eventualnoj prodaji poljoprivrednog zemljišta. Bogaroški je podsetio da je Liga čak 37 puta tražila da u dnevni red sednica Skupštine Vojvodine bude uvršteno pitanje privatizacije NIS-a i obeštećenja AP Vojvodine zbog štetnog ugovora, koji je svojevremeno zaključila Vlada Srbije s Vojislavom Koštunicom na čelu. Za „Dnevnik“ je precizirao zahtev za obeštećenje ukazujući na to da nema govora kako to treba da plati kupac, već onaj koji je prodao NIS po nižoj ceni od realne.
– Postoje dva načina da se to nadoknadi Vojvodini, koja je praktično izgradila NIS i na čijoj teritoriji se nalazi 90 odsto nafte i gasa. Jedan od njih je da Republika Srbija iz budžeta prebaci novac na budžet AP Vojvodine. Drugi podrazumeva da Vojvodina preuzme udeo u NIS-u koji je zadržala Republika Srbija. U pitanju je udeo od oko 20 odsto – kaže Bogaroški. Naglasio je i da bi visina rudne rente morala da se podigne.

Mnogo spornih stvari

– Visina rudne rente kod nas najniža je u Evropi. Imamo situaciju da se kod nas ubrzano eksploatišu nafta i gas, a za to se plaća renta daleko niža nego bilo gde. U okruženju nema niže rudne rente od 11 odsto, a kod nas je tri odsto. U Rusiji je rudna renta oko 20 odsto. Smatramo da rudna renta mora da se utvrdi u skladu s evropskim standardima i da najveći deo tog novca mora da ostane lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se crpe nafta i gas. Sada smo u situaciji da najveći deo rudne rente ubire republika, a nešto sitno ostaje opštinama – navodi Bogaroški.
Jedan od najspornijih delova tog posla svakako je to što je Gasprom uz NIS dobio i sva ležišta nafte i gasa, kako ona koja se eksploatišu tako i buduća, upozorio je Bogaroški navodeći da nije reč o ustaljenoj praksi u svetu.
– Praktično smo naša nalazišta nafte i gasa dali kao privezak uz NIS, a pritom smo zadržali i najnižu rudnu rentu u Evropi, tako da su građani Vojvodine i Srbije višestruko oštećeni u tom poslu – smatra Bogaroški.

Sve glasnijie o šteti


Nakon objavljivanja informacije o istražnom timu za NIS, analitičari i stručnjaci su u izjavama za medije potvrdili ono na čemu Liga godinama insistira – da je privatizacija NIS-a štetna. Nekadašnji član Upravnog odbora NIS-a Branko Pavlović za „Dnevnik“ je rekao da bi kod te privatizacije najsporniji mogli biti cena i prodaja neposrednom pogodbom. Analitičar Dušan Janjić ocenio je u izjavi Tanjugu da bi istraga trebalo da obuhvati tri pitanja – stvarnu vrednost imovine NIS-a, koja je, prema mišljenju velikog broja ekonomista, potcenjena, zatim odgovornost za nisku rudnu rentu i korišćenje domaćih resursa, odnosno nafte i gasa, što ugovorom nije regulisano.

Ruska strana dobila sve, a mi ništa


NIS je, inače, praktično za dve godine uspeo da od svog profita otplati kupoprodajnu cenu i sve obaveze, odnosno ulaganja koja je imao po ugovoru o privatizaciji, naveo je Bogaroški i dodao da je ruska strana ispunila svoje ugovorne obaveze, uz napomenu da ugovor nije dobar ako jedna strana dobije sve, a druga ništa. Podsetimo, NIS je pre šest godina prodat za 400 miliona evra. Prošle godine toliko je iznosio ostvareni profit!

Opštine traže više novca od rudne rente!


Kikinda, Kanjiža i Srbobran zatražili su od države da celokupan novac dobijen od rudne rente s njihovog područja ostane u njihovim lokalnim budžetima. U zajedničkom protokolu koji su prošle nedelje uputili Vladi Srbije, zahtev obrazlažu činjenicom da na teritoriji njihovih lokalnih samouprava NIS crpi oko 90 odsto domaće nafte i gasa. Na području Srbobrana, Kikinde i Kanjiže NIS ima oko stotinu bušotina. Čelnici tih opština ističu da sredstva koja dobijaju od istraživanja i eksploatacije nafte i gasa nisu dovoljna za otklanjanje posledica tog posla. Građani se, kažu, žale na buku i teške mašine koje oštećuju lokalne puteve.  Kako je preneo RTS, od sadašnjih tri odsto rudne rente te opštine dobijaju 40 odsto. U zajedničkom zahtevu od vlade traže izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, ali i da donese rešenje kako bi se celokupna nadoknada od sadašnjih tri posto rudne rente usmeravala na njihove opštine.


 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...