Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Škotlanđanima dodatno poboljšanje položaja u UK

NOVI SAD – Škotska ostaje deo Ujedinjenog Kraljevstva, ali njeni stanovnici svakako su na dobitku. Nakon što je 18. septembra većina Škotlanđana – prema zvaničnim rezultatima 55,3 odsto ili 2.001.926 birača – bila PROTIV, dok je ZA glasalo 44,7 odsto, odnosno 1.825.828 Škota, britanski premijer Dejvid Kameron pozvao je Ujedinjeno Kraljevstvo da se okupi.

Istovremeno, Kameron je odao priznanje aktivistima za nezavisnost Škotske za dobro vođenu kampanju i poručio da će obećanja o širim ovlašćenjima o porezima, potrošnji i socijalnim davanjima biti u potpunosti poštovana, te da će novi planovi biti dogovoreni do novembra, a predlozi zakona biti spremni do januara. S druge strane, vođa kampanje za nezavisnost Škotske Aleks Salmond priznao je poraz i pozvao celu Škotsku da prihvati demokratsku odluku škotskog naroda.

Ingerencije nezamislive za Srbiju


Inače, Škotska je deo Ujedinjenog Kraljevstva još od 1707. godine, a prvi referendum o devoluciji – prenošenju dela ovlašćenja centralnih vlasti, održan je u Škotskoj 1979. godine, ali je bio neuspešan zbog nedovoljnog odziva birača. Ipak, to je već naredne godine dovelo do osnivanja škotskog parlamenta koji je dobio ovlašćenja u oblasti zdravstva, obrazovanja i lokalne uprave.
Profesor političkih nauka s univerziteta u škotskom gradu Aberdinu Majkl Kiting, koji je 2010. godine u Novom Sadu učestvovao na okruglom stolu o regionalizaciji, ukazao je tada za Slobodnu Vojvodinu na to da u Ujedinjenom Kraljevstvu postoje četiri konstitutivne jedinice koje imaju vrlo istaknut sopstveni tradicionalno-istorijski karakter.
– U slučaju Velsa imamo i jezik, što se tiče Škotske i jako civilno društvo, odvojen pravni sistem i odvojeno obrazovanje, kao i drugačiju religiju – objašnjava Kiting. Naveo je da je proces devolucije počeo još krajem 19.veka, te da je reč o izuzetno asimetričnom sistemu, koji u Engleskoj praktično nije ni sproveden. Škotska ima najviše nadležnosti, a Vels najmanje, dodaje Kiting.

– U Škotskoj imamo zakonodavni parlament, koji ima nadležnost nad svim osim nadležnosti koje su eksplicitno navedene i rezervisane, a to su spoljna politika, odbrana, monetarna politika i većina poreza. Jako malo je rezervisano za centar, a jako mnogo pripada škotskom parlamentu. Ona je u praksi, naravno, deo UK i EU i postoji visok stepen međuzavisnosti – rekao je Kiting.

Više nivoa vlasti – prednost za građane

Kad je u pitanju Škotska, 1998. godine Parlament donosi Zakon o Škotskoj, koji predstavlja osnivački akt Skupštine i Vlade Škotske. U tom zakonu tačno su navedene nadležnosti koje ostaju Parlamentu kao centralnoj vlasti, dok se sve van spiska smatra nadležnošću Škotske, koja donosi zakone iz više oblasti, a ima mogućnost da menja porez na dohodak.
Škotski parlament ima 129 poslanika, od čega se 73 bira po većinskom, a 56 po proporcionalnom izbornom sistemu. Najznačajnije prenete nadležnosti koje Škotska ima jesu krivično pravo i zakonodavstvo (očuvana nadležnost Škotske još iz ugovora iz 1707. godine između Škotske i Engleske), obrazovanje, zdravstvo, ekonomski razvoj, poljoprivreda i ribarstvo, prostorno planiranje i lokalna uprava, putevi i železnica, klimatske promene i obnovljivi izvori energije. Kancelarija Škotske ima nadležnost da prati i sprovodi izbore na teritoriji Škotske i predstavlja glas Škotske u centralnoj vladi.
Inače, skupštine Severne Irske, Velsa i Škotske donose zakone koji moraju biti potvrđeni od najvišeg zakonodavnog organa – Parlamenta. Takođe, u okviru Vlade Velike Britanije postoje kancelarije za Škotsku, Vels i Severnu Irsku i one predstavljaju sponu između zvaničnog Londona i vlasti u Edinburgu, Kardifu i Belfastu.

 

Ni blizu Beograda i Prištine


Vest o referendumu u Škotskoj u Srbiji je primljena sa simpatijama (sudeći po komentarima naših sugrađana na društvenim mrežama i portalima koji su prenosili vesti o tome), iako zapravo nije moguće povući paralelu s proglašenjem nezavisnosti Kosova. Pre svega, jer nije bilo nikakvog ratnog sukoba. Škotski referendum je rezultat Edinburškog sporazuma, koji su premijer Velike Britanije Dejvid Kameron i prvi ministar Škotske Aleks Salmond potpisali 15. oktobra 2012. godine. Da je referendum uspeo, nezavisnost Škotske bila bi proglašena 24. marta 2016. godine, nakon 18 meseci pregovora i usaglašavanja s Londonom, koji bi najverovatnije bio prvi koji bi tu nezavisnost i priznao. Dakle, ni približno pozicijama Beograda i Prištine.

Još veća ovlašćenja


Britanska vlada najavila je početkom septembra niz novih ovlašćenja Škotskoj ukoliko ostane u sastavu Velike Britanije. Tako je, prema pisanju B92, britanski ministar finansija Džordž Ozborn naveo pružanje većih ovlasćenja Škotskoj u vezi s poreskom politikom, mnogo veću fiskalnu autonomiju, veću kontrolu nad javnim rashodima, više kontrole nad stopom izdvajanja za socijalna davanja i niz drugih mera.

Nadležnosti koje Škotska ima


– parlament sa zakonodavnom vlašću (iz čije nadležnosti su izuzete jedino spoljna i monetarna politika, odbrana...)
– obrazovanje
– zdravstvo
– ekonomski razvoj
– poljoprivreda i ribarstvo
– prostorno planiranje i lokalna uprava
– putevi i železnica
– klimatske promene i obnovljivi izvori energije
– Kancelarija Škotske ima nadležnost da prati i sprovodi izbore na teritoriji Škotske i predstavlja glas Škotske u centralnoj vladi

Nadležnosti koje će Škotska sad dobiti


– veća ovlašćenja u oblasti poreza
– finansijska autonomija
– već kontrola nad javnim rashodima
– veća kontrola nad stopom izdvajanja za socijalna davanja

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...