Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Hitno i najvažnije: Depolitizovati Nacionalne savete, a decu motivisati da uče maternji jezik

NOVI SAD – Izbori za članove Nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji biće održani 26. oktobra. Na izborima će biti izabran 21 nacionalni savet nacionalnih zajednica. Uslove za neposredne izbore zadovoljava 17 nacionalnih zajednica, dok će elektorskim izborima biti izabrane četiri nacionalne manjine – poljska, makedonska, crnogorska i hrvatska. Predstavnike sedam nacionalnih zajednica koji se kandiduju za članove nacionalnih saveta zamolili smo da za Slobodnu Vojvodinu kažu nešto o problemima s kojima se suočavaju njihove nacionalne zajednice.

Tibor Vaš, član Nacionalnog saveta Mađara
i kandidat za člana na ovogodišnjim izborima


Proteklih godina je najveći napredak napravljen u školskom sistemu, ali i tu ima još dosta problema koje treba rešiti. Kao i kod ostalih nacionalnih zajednica, i Mađari se suočavaju s lošom upotrebom mađarskog u službenoj upotrebi. Pokrajinski i lokalni organi delimično su ili dobro pripremljeni, dok republičke ustanove nisu i ne žele da o tome razgovaraju. Tako na primer, ako želite da izvadite dvojezični izvod iz matične knjige rođenih, to vrlo efikasno možete učiniti u većini lokalnih samouprava, ali u policijskoj upravi u mnogim gradovima nećete dobiti dvojezičnu ličnu kartu, odnosno u njoj neće biti ispisano vaše ime onako kako je to zakonom omogućeno. Nacionalne savete treba osloboditi dnevnopolitičkog događaja, odnosno oni ne smeju biti u službi politike, već svih građana koji pripadaju toj nacionalnoj zajednici.

Jan Litavski, kandidat za člana Nacionalnog saveta Slovaka


Slovaka bi u lokalnim samoupravama i državnim ustanovama trebalo da bude više, proporcionalno koliko ih živi u određenoj lokalnoj sredini, odnosno u Vojvodini. Takođe, velik problem nastaće kad se u junu 2015. godine završi privatizacija lokalnih medija jer će tada 99 odsto medija na manjinskim jezicima biti zatvoreno. Ne postoji nijedan pozitivan primer privatizacije medija, a bojim se da će nakon 1. jula i elektronski i štampani mediji na manjinskim jezicima ostati bez sredstava za rad, a pripadnici svih zajednica ostaće tako bez glasila na maternjim jezicima. Ono što nas sve posebno zabrinjava jeste da sve manje dece pohađa nastavu na slovačkom jeziku, pa u narednom periodu Nacionalni savet Slovaka mora poraditi na edukaciji roditelja i promovisanju programa kako bi roditelji motivisali decu da upisuju škole na maternjem jeziku.

Daniel Petrović, predsednik Nacionalnog saveta Rumuna i kandidat za člana na ovogodišnjim izborima

Nacionalni savet Rumuna oduvek se zalagao za to da se kroz zakonsku regulativu izbori za rešavanje problema, što je dalo rezultate jer smo oformili pravni tim koji je o tome vodio računa. Naše predloge usvajale su i druge nacionalne zajednice, kao što je, na primer, otvaranje zavoda za kulturu nacionalnih manjina (Rumuna, Rusina, Slovaka, Mađara, Hrvata) i ponosni smo što su ti zavodi zaživeli. Zatim, počeli smo da rešavamo konkretne probleme koji se tiču udžbenika, programa u raznim oblastima i na tom putu treba nastaviti s radom. Želimo da formiramo i edukujemo najmanje dva tima za pisanje projekata kako bismo i mi uhvatili korak sa evropskim fondovima za sufinansiranje projekata u rumunskoj manjini.

Olena Papuga, članica Nacionalnog saveta Rusina i kandidatkinja za članicu na ovogodišnjim izborima


U poslednjih pet-šest godina ogromna je asimilacija u mestima u kojima žive Rusini. Sve manje dece upisuje se u rusinska odeljenja u školama. Prvi put posle 260 godina obrazovanja na rusinskom jeziku u Đurđevu ove godine nije upisano nijedno odeljenje prvaka na jeziku te nacionalne zajednice. Roditelji smatraju da je bolje da deca idu u srpska odeljenja jer će im posle u životu biti lakše. S tim problemom suočava se i Kucura, ali je ipak upisano jedno odeljenje prvog razreda. Jedan od razloga jeste to što država ne želi da motiviše pripadnike nacionalnih zajednica time što će ocenu maternjeg jezika uvrstiti u prosek. Osim toga, ne postoji svest o očuvanju identiteta, očuvanju jezika i time će morati da se pozabavi novi saziv Nacionalnog saveta Rusina. Moramo edukovati roditelje i đake o tome šta znači biti bilingvalan, učiti maternji jezik i koje su prednosti toga.

Vladimir Kranjčević, kandidat za elektora Nacionalnog saveta Hrvata

Hrvatska nacionalna zajednica zajedno s ostalim manjinskim zajednicama deli probleme kao što su siromaštvo, nezaposlenost, neizvesnost u pogledu elementarne egzistencije, ali smo mi, posle albanske manjinske zajednice, najmanje omiljeni kod većinskog stanovništva u našoj zemlji. Mislim da je to jedan od važnijih razloga zbog kog se Nacionalni savet Hrvata bira po elektorskom sistemu, jer kod Hrvata još postoji velik strah da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti. A da bi se adekvatno brinulo o Hrvatima, bitno je da u Nacionalnom vijeću bude članova koji su iz svih delova Srbije, a ne kao u dosadašnjem sastavu samo iz sredina u kojima je najviše pripadnika naše zajednice – sa severa Bačke i pojedinih delova Srema.

Srđan Milijevski, kandidat za elektora Nacionalog saveta Makedonaca

Makedonski jezik je slabo, gotovo nikako zastupljen u obrazovanju, jer se u Vojvodini samo u nekoliko naselja on izučava u školi. To je, verovatno, i razlog što se makedonski jezik i ne koristi u svakodnevnom životu. Nacionalni savet će morati da poradi na tom problemu i da se pripadnici naše nacionalne zajednice edukuju i informišu da na to imaju pravo, pa i da ga kasnije koriste. Takođe, kulturnih dešavanja na makedonskom jako je malo. Uz malo truda, to bi moglo da se promeni i da se uspostavi kontakt s drugim kulturno-umetničkim društvima i udruženjima i da se organizuju različita druženja, priredbe i tako da se promoviše makedonska kultura.

Branko Tot, kandidat za člana Nacionalnog saveta Bunjevaca

Bunjevačka nacionalna zajednica bira treći nacionalni savet i predstoji nam velik rad na standardizaciji bunjevačkog jezika i izrada rečnika, da deca konačno počnu u školama da uče naš jezik, a ne, kao što je to sad slučaj, da kao fakultativni predmet izučavaju bunjevački govor s elementima kulture. Naša kultura je prepoznatljiva i dosta je urađeno na informisanju, ali nam predstoji nadogradnja urađenog posla. Bunjevačka nacionalna zajednica susreće se s problemom pokušaja asimilacije.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...