Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Vojvođanska imovina se poklanja Rusiji za naduvane dugove

NOVI SAD – Pozivamo šefa diplomatije Ivicu Dačića da kaže po kom osnovu i kom zakonu nudi udeo u „Petrohemiji“ kao nadoknadu za neizmirene dugove RS za gas. Ko mu je dao mandat za tu burazersku privatizaciju – poručuje Đorđe Stojšić, potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i republički poslanik LSV.
– Svesni smo da NIS već ima udela u vlasništvu nad „Petrohemijom“, kao i da je prirodno u industrijskoj praksi u svetu da dva takva preduzeća deluju zajedno. Ono što, međutim, ne znamo jeste da li bi ruski partner preuzeo i dugovanja „Petrohemije“ ili bi ona ostala državi? Kakve bi garancije dao za opstanak oko 1.700 zaposlenih radnika – pita Stojšić.

Dogovorna ekonomija


Podsetimo, Dačić i Novak su se početkom oktobra susreli na zasedanju Mešovitog srpsko-ruskog komiteta za trgovinsko-ekonomsku saradnju. Novak je nakon toga medijima jasno poručio: „Nikakva izmena ugovora o kupovini Naftne industrije Srbije (NIS) ne podrazumeva se. NIS je veliki poreski obveznik. U celini, kupovina je izvršena po zakonu“. Iako su obojica tvrdila da se nije razgovaralo o preispitivanju energetskog ugovora Srbije i Rusije, razgovor ih je, po svoj prilici, doveo do toga da Srbija može otplatiti dug Gaspromu ustupanjem udela u kompaniji „Petrohemija“.
– Razgovarali smo danas i dogovorili se da taj dug (Gaspromu) otplatimo kroz imovinu. Konkretno, kompanije „Petrohemija“ – kazao je Dačić, preneo je Tas.

Ne može to tako


Dačićeva najava je po svoj prilici zbunila i sindikat „Petrohemije“ koji se, kako je objavio „Dnevnik“ 9. oktobra, zapitali kako vrednost firme od 80 miliona evra može biti pokriće za dug od 180 miliona dolara. S druge strane, Đorđe Stojšić podseća na to da je javnost imala prilike da se uveri u serijalu „Insajdera“ kako su nastali dugovi za gas, ali i da ni do danas nije primećeno da je neko odgovarao za propuste koji su vodili do rasta tog duga.
– Nas u Vojvodini iskustvo sa privatizacijom NIS-a uči kuda vodi burazerska i dogovorna ekonomija, koju sada praktikuje šef diplomatije i predsednik SPS – nastavlja Stojšić.
– U trenutku dok je stajao i smešio se pored ministra energetike Rusije Aleksandra Novaka, koji je poručivao da ispitivanje privatizacije NIS-a ne dolazi u obzir, Dačić je propustio priliku da u konverziju dugova za gas ponudi milione evra za koje je Srbija zakinuta zbog razlike u visini rudne rente ili iz profita koji je ostvaren nekontrolisanim iscrpljivanjem ležišta nafte i gasa u Vojvodini – ističe potpredsednik LSV.
– Budući da su se pojedini funkcioneri SPS obogatili dok su dugovi Srbije za gas rasli, bilo bi logično da najpre oni svojim novcem i imovinom učestvuju u smanjenju tog duga, i to prema zemlji koja brine o Miri Marković. U međuvremenu, Srbija mora naći način da plati šta je dužna umesto da predstavnici vlasti samoinicijativno nude neka preduzeća, bez pomisli na interes radnika – zaključuje Đorđe Stojšić.

Rudna renta kamen spoticanja

Iznos rudne rente koju plaća NIS, a koji je manji od zakonskog okvira, jedan od najvećih problema na koji LSV, brojni stručnjaci, a odnedavno i lokalne samouprave u kojima se eksploatiše nafta i gas, ukazuju. Kako smo već pisali u prošlom broju, predsednici opština Srbobran, Kikinda i Kanjiža, potpisali su Protokol kojim se od Vlade Srbije i resornog ministarstva traži dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kako bi se obezbedilo da, dok NIS ne počne da plaća rentu zakonskih sedam odsto, celokupan prihod od te naknade ostane tim lokalnim samoupravama. S druge strane,
ekipa emisije „Radar“ Radio-televizije Vojvodine bavila se pre desetak dana ovom problematikom ukazujući, između ostalog, da će, prema određenim računicama, Srbija zbog međudržavnog sporazuma s Rusijom, koji bi trebalo da važi do 2023. godine i zbog kojeg NIS plaća samo tri umesto sedam odsto za rudnu rentu, izgubiti čak 640 miliona evra. Ukazano je i na to da je u Rusiji rudna renta 22 odsto, te da bi za isti period NIS u svojoj zemlji morao da plati blizu tri milijarde evra. Takođe, RTV je ostao uskraćen za odgovor resornog ministarstva zbog čega je rudna renta za NIS još uvek tri odsto, kao i o raspodeli sredstava koja se obezbede po tom osnovu.

Ogromna zarada NIS

Inženjer geologije Aca Udiski izračunao je, koristeći zvanične podatke Naftne industrije Srbije objavljene u njenom listu „Moj-NIS“, da je samo na povećanju proizvodnje nafte i gasa, u odnosu na proizvodnju iz 2009. godine i iscrpljivanju ovdašnjih ležišta ta kompanija zaradila 1,685 mijardi dolara ili 1,348 milijarde evra!
– Gaspromnjeft je kupio NIS za 400 miliona evra, u modernizaciju Rafinerije Pančevo potrošio je 500 miliona evra. Razlika do zarade na osnovu povećane proizvodnje jeste 448 miliona evra, što predstavlja ekstrazaradu. Pitanje je zašto NIS ne počne da plaća rudnu rentu sedam odsto, ako je samo na povećanju proizvodnje, posle pokrića svih investicija, zaradio 448 miliona evra – ukazuje Udicki.

Prazna priča i demagogija


U izjavi ruskog ministra praktično je potvrđeno da će čitava najava formiranja specijalnog istražnog tima MUP koji treba da ispita sve činjenice i okolnosti u vezi s privatizacijom NIS da se završi na nekoliko naslova u novinama. Jer osim te najave stare gotovo tri meseca nije objavljeno više ništa na osnovu čega bi se moglo pretpostaviti na koga ili šta bi se eventualna istraga konkretno odnosila. Na kraju, i sam Gaspromnjeft je u avgustu, kad je obelodanjeno da je formiran tim MUP za istragu privatizacije NIS, saopštio da su sve obaveze iz ugovora ispunjene, te da će pratiti pomenutu istragu i proceniti kako ona utiče na uslove za rad u Srbiji. Podsetimo da je odmah zatim i ministar policije Nebojša Stefanović na RTS potvrdio da tim MUP nije formiran zbog ruske strane. S druge strane, sam premijer Aleksandar Vučić rekao je kako nema nameru da ruši odnose s Rusijom, iako nije zadovoljan visinom rudne rente koju Gaspromnjeft plaća, a koja je niža od zakonom propisane.

Koliko dugujemo za gas?


Ruska agencija je podsetila da je zaostali dug Srbije za isporuke prirodnog gasa iz Rusije premašio 180 miliona dolara, dok je neimenovani izvor upoznat s dinamikom plaćanja Tasu precizirao da Srbija nije platila gas za februar i mart prošle i mart i april ove godine ukupne vrednosti 148 miliona dolara! Pored toga, Srbija navodno nije platila dug za isporuke od 1995. do 2001. godine od 34,8 miliona dolara.

RETROVIZOR:

 

Za godinu dana

Srbijagas dužan

18 miliona evra provizije

ruskom posredniku


„Umesto da kupuje direktno od proizvođača, ruskog Gasproma, Srbija sav gas uvozi preko dva posrednička preduzeća – zajedničke srpsko-ruske firme Jugorosgas i novog posrednika u trgovini gasom – firme Russian-serbian trading corporation.
Srbija je 2012. godine uvezla gas u vrednosti od oko 800 miliona evra. Ovaj energent ruska kompanija Gasprom doprema do mesta Beregovo na ukrajinsko-mađarskoj granici, gde ga direktno preuzima Srbijagas. Međutim, sva plaćanja idu preko posrednika, firme Jugorosgas, koja je u većinskom ruskom vlasništvu“, objavio je između ostalog, septembra prošle godine „Insajder“ B92. Ekipa „Insajdera“ u opširnom i detaljnom istraživanju emitovanom septembra 2013 ukazala je i na to da je u izveštaju državnog revizora, koji je kontrolisao poslovanje Srbijagasa tokom 2011. godine, utvrđeno da je Jugorosgas ovom javnom preduzeću fakturisao 1,4 milijarde kubika gasa po ceni od 49 milijardi dinara. „U tu sumu uračunata je i provizija Jugorosgasa od 1,9 milijardi dinara. To znači da su samo za gas uvezen 2011. godine potrošači u Srbiji posredniku, firmi Jugorosgas, platili proviziju od 18 miliona evra”, ukazala je tada ekipa „Insajdera“.
„Jugorosgas je na veoma neobičan način postao posrednik pošto je nizom odluka državnih funkcionera i rukovodilaca u državnim firmama, Srbija izgubila veliki udeo u vlasništvu, a većinski vlasnik Jugorosgasa postala je ruska strana preko Gasproma i firme Centreks, iza koje stoji kapital iz ofšor zone“, zaključeno je, između ostalog, u istraživanju „Insajdera“.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...