Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Usvojena inicijativa LSV o obeštećenju AP Vojvodine zbog prodaje NIS-a

NOVI SAD – Punih šest godina, koliko se kadar Saveza vojvođanskih Mađara nalazi na čelu Skupštine AP Vojvodine, vojvođanski parlament je uporno odbijao da uopšte stavi na dnevni red Inicijativu o obeštećenju Vojvodine zbog privatizacije Naftne industrije Srbije, koju je podnosila Liga. I koliko god da su vojvođanski parlament, a prevashodno koalicioni partneri iz Demokratske stranke i Saveza vojvođanskih Mađara bili uporni u odbijanju te inicijative, Liga socijaldemokrata Vojvodine bila je upornija i ponavljala ju je od 2008. godine tražeći da se pokrajinski parlament izjasni o privatizaciji Naftne industrije Srbije, odnosno vojvođansklog Naftagasa koja je u tom trenutku planirana, a kasnije i sprovedena. Konačno, Skupština AP Vojvodine usvojila ju je 28. oktobra, sa 54 glasa za i 32 protiv. Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara nije htela da učestvuje u tom glasanju.
Inicijativa LSV je u međuvremenu izmenjena u odnosu na prvobitnu i umesto nadokande u novcu sad se traži da se Vojvodina obešteti tako što će joj se omogućiti učešće u vlasničkom udelu NIS u delu koji pripada Republici Srbiji. To znači da se traži da Vojvodini bude omogućen udeo u 29% akcija NIS-a koje sad ima Republika Srbija i samim tim dividende koje se ubiraju od prihoda koji se ostvarju u Vojvodini i s poklonjene vojvođanske imovine. I sve to je samo početak u Liginim zahtevima za Vojvodinu i vojvođanske opštine koje trpe zbog niske rudne rente.

Privatizacija NIS-a opasan presedan

Tokom skupštinske rasprave šef poslaničke grupe LSV Branislav Bogaroški ukazao je na to da se incijativa ne bavi samo prostom računicom da li je Vojvodini trebalo da pripadne ovaj ili onaj novčani iznos, nego da se pre svega svodi na princip, podsećajući da je Skupština AP Vojvodine na sličan način stala u odbranu interesa građana kod koncesije na autoput Horgoš–Požega.
– Naftna industrija Srbije i njena privatizacija jedan su opasan presedan koji nam se desio i koji može dovesti do toga da poslednja dva resursa koja imamo u AP Vojvodini, a to su poljoprivredno zemljište i voda, opet prođu kroz ovakvu vrstu priče kakvu je prošla Naftna industrija Srbije – istakao je Bogaroški. Naveo je i da su u ovoj zemlji učinjene dve velike nepravde koje se tiču imovinsko-pravnih odnosa – jedna posle Drugog svetskog rata, kad je oduzimana privatna imovina kroz nacionalizaciju, a druga brutalno otimanje imovine AP Vojvodine 1991. godine.
– To je pitanje koje nikad nije pokrenuto i to je suština pitanja privatizacije Naftne industrije Srbije. Jer nikad kao skupština nismo pokušali da utvrdimo da li AP Vojvodina može imati interesa i učešća u nekim strateškim oblastima kao što je, recimo, oblast energetike i da li na tako nešto imamo prava – naveo je Bogaroški. Dodao je i da pitanje privatizacije NIS-a ne može ni početi niti se završiti s pitanjem udela AP Vojvodine u akcijskom kapitalu, upozoravajući da i u ovom trenutku lokalne samouprave koje imaju tu nesreću da na svojoj teritoriji imaju nalazišta nafte i gasa iz dana u dan trpe štetu. Bogaroški je u tom konktestu upozorio da se, za razliku od Srbije gde Gasprom plaća rudnu rentu tri odsto, ova naknada u zemljama regiona kreće oko 11 odsto, dok je u Rusiji između 20 i 22 procenta.

Trećina proizvodnje SFRJ!


Poslanik LSV Aleksandar Marton podsetio je tokom rasprave na istorijat Naftagasa i eksploatacije nafte u AP Vojvodini ukazujući na to da je, na primer, 1986. godine u Vojvodini proizvedeno 31,3 odsto ukupne količine nafte u SFRJ, te gotovo 40 procenata ukupne proizvodnje zemnog gasa.
– Sve ovo rezultovalo je ozbiljnim privrednim rastom naše pokrajine. Vojvodina je jačala kad je Naftagas bio jak! To je veoma jasan zaključak. Ne treba biti veliki ekonomski stručnjak i zaključiti kolika je bila važnost stvaranja toliko jakog sistema kakav je bio naftno-gasni kompleks u Vojvodini – istakao je Marton. S druge strane, poslanica LSV Nataša Lalić upozorila je na štetu koja i danas postoji, prvenstveno zbog niske rudne rente.
– Na osnovu ovoga što se sad dešava, na osnovu toga što NIS plaća samo tri posto rudne rente, odnosno ne plaća zakonskih sedam odsto, svaki građanin Republike Srbije poklanja NIS-u 415 evra. Pored toga će Republika Srbija biti oštećena za 640 miliona evra na ime svega ovoga u narednih devet godina – istakla je ona.

Sedlarević: Ovo je samo početak!


Zamenica šefa poslaničke grupe LSV u Skupštini Vojvodine Maja Sedlarević ukazala je tokom rasprave da se ovom inicijativom borba LSV ne završava. „Obeštećenje Vojvodine je samo prva tema. Rudno bogatstvo, zemljište, imovina Vojvodine, finansiranje nadležnosti Vojvodine, sve su otvorene teme i ko će ih kandidovati ako ih ne kandiduje Skupština AP Vojvodine? To pitam sve one koji kažu da je ovo dnevna politika“, navela je Sedlarevićeva. Upozorila je da je najvažnije pitanje rudne rente, koja po sadašnjim uslovima za rusku stranu ostaje tri umesto sedam procenata sve do 2023. godine.

Gasprom i dalje nedodirljiv

Nova havarija u

kikindskom ataru


Poslanik LSV Saša Homanov upozorio je tokom rasprave o inicijativi za obeštećenje da je Gasprom od dolaska u posed Naftagasa povećao proizvodnju za nekoliko puta brutalnim iskorišćavanjem postojećih nalazišta opterećujući postrojenja do maksimuma, a pritom ne vodeći računa o sigurnosti radinka i sigurnosti životne okoline. Dodao je da se 25. oktobra u kikindskom ataru dogodila druga havarija u proteklih deset meseci kad je u toku ispitivanja bušotine došlo do erupcije gasa.

Šta rade?!

– Prva erupcija je prošla skoro neprimetno, uz nemušto izvinjenje NIS–Gaspromnjefta, a bez ikakvih drugih posledica po NIS – naveo je Homanov. Dodao je da su u tim erupcijama uništeni neobnovljivi resursi nafte i gasa, teško oštećeni neobnovljivi geološki slojeve pijaće i geotermalne vode, kao i potencijal geotermalnih voda dobrog kvaliteta za eksploataciju izlazne temperature oko 50 stepeni Celzijusovih.
– Oštećeno je plodno poljoprivredno zemljište. Delimično do potpuno uništena je infrastruktura izgrađena uglavnom samodoprinosom stanovnika opštine Kikinda – naveo je Homanov navodeći i da se od mesta erupcije na manje od deset kilometara nalazi nekoliko naseljenih mesta – Kikinda, Rusko Selo, Banatska Topola, Vincaid i Bašaid. Dodao je da NIS–Gaspromnjeft zbog obe erupcije i štete koju je izazvao mora odgovarati pred organima ove države i mora obeštetiti građane i građanke Vojvodine. Podsetimo, 5. decembra 2013. godine, prilikom remonta jedne od Naftagasovih bušotina u kikindskom ataru i njenog puštanja u eksploataciju, prirodni gas se oteo kontroli i čak 13 sati nekontrolisano curio iz bušotine udaljene oko šest kilometara od grada.

Gomilanje naftne isplake


Kikindska televizija VK objavila je 3. novembra prilog o tome kako se naftna isplaka sa NIS-ovih bušotina odlaže na kikindskoj deponiji sanitarnog čvrstog otpada. NIS je televiziji umesto sagovornika poslao saopštenje u kom se navodi da kikindska deponija poseduje dozvolu za sakupljanje i transport neopasnog industrijskog otpada na teritoriji Vojvodine. Međutim, u Ekološkom profilu opštine Kikinda, koji je uradio Fakultet za primenjenu ekologiju istraživačko-razvojni centar „Futura“ u Beogradu 2010. godine, stoji da isplaka usled svog fizičko-hemijskog sastava izaziva značajne posledice na zemljište i vode jer se zakonski svrstava u opasne, zauljene, alkalne i ekotoksične materije.

Iako su prošlog novembra pompezno
zavarene dve cevi u Šajkašu

NIS POKLONJEN NI ZA ŠTA?

Južni tok više nije prioritet

za Gasprom?!

 


Iako je NIS još 2008. godine poklonjen ruskom Gaspromnjeftu za simboličnih 400 miliona evra (koje je kompanija zatim otplatila u jednoj godini) uz obrazloženje da se to čini radi projekta Južni tok, sve što se s tim u vezi dogodilo dok Gaspromnjeft crpi vojvođansku naftu jeste da je pred kraj prošlog novembra u Beogradu pompezno, uz koktel i zvanice označen početak radova dok su preko video-linka posmatrali dvojicu radnika koji su u Šajkašu zavarili dve cevi. Posle ceremonije sklonjeni su mobilni toaleti, radnici sa šlemovima otišli su, a utihnule su i priče o pet hilada preko potrebnih radnika. Posle se čulo da radovi kreću na leto, pa u julu i na tome je ostalo. – Gasovod Južni tok više nije prioritetan projekat za Gasprom u bilo kojim pregovaračkim procesima, prenosi moskovski dnevnik „Komersant“ zaključak ruskog rukovodstva nakon posete ruskog predsednika Vladimira Putina Kini. Kako je 11. novembra objavio list „Danas“, dan uoči početka Samita azijsko-pacifičkih zemalja (APEC) potpisano je 17 međudržavnih ugovora, među kojima dominiraju sporazumi u oblasti energetike. Jedan od glavnih jeste i dogovor o izgradnji gasovoda Altaj, putem kog će Rusija Kini isporučivati 30 milijardi kubnih metara plina godišnje. Nakon tih dogovora, prvi čovek Gasproma Aleksej Miler objavio je da Južni tok više nije prioritetan projekat za tu kompaniju jer će ruta gasovoda prema Kini proraditi ranije. Miler, koji je bio član ruske delegacije, novinarima je u Pekingu kazao da je „prioritet s gledišta bilo kojih pregovora, odsad, naravno, Altaj, a ne Južni tok“.
Ministar energetike Aleksandar Antić (SPS) kaže da Vlada Srbije nije dobila nikakvu najavu ruskih partnera da je projekat izgradnje gasovoda Južni tok doveden u pitanje. „Kompanija ’Južni tok Srbija’ radi aktivnosti koje prethode početku radova na izgradnji Južnog toka. To su one formalnopravne (aktivnosti) u vezi s projektovanjem, eskproprijacijom i dobijanjem dozvola“, izjavio je on.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...