Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Sve lošiji standard građana

NOVI SAD – Većina zaposlenih u javnom sektoru i oko 40 odsto penzionera u zemlji čija su primanja veća od 25.000 dinara, od ovog meseca imaće tanji novčanik jer je Skupština Srbije, na predlog vlade, usvojila zakone po kojima su sva primanja koja se isplaćuju iz budžeta umanjena za oko 10 procenata, u proseku. Ali, to nije jedini udar na džep građana. Plate imaju manju vrednost jer je evro dostigao svoju rekordnu vrednost i prešao psihološku granicu od 120 dinara. Od 15. novembra poskupeo je i gas za domaćinstva za 3,3 odsto, a 15 dana ranije cena ovog energenta je povećana i za sve ostale potrošače. Kako energija i cena uvozne robe utiču na formiranje cena gotovo svih proizvoda, možemo očekivati korekcije i u svim prodavnicama. Istovremeno, tajkuni i dalje duguju za porez, a NBS beleži gubitke jednake uštedama od smanjenja zarada.

NBS izgubila uštede od smanjenih plata i penzija

Planirana ušteda od smanjenja plata i penzija jeste 370 miliona evra, koliko iznosi i gubitak Narodne banke Srbije (44 milijarde dinara, odnosno skoro 370 miliona evra) ili dugovanje nekolicine tajkuna za porez. Primera radi, Miroslav Bogićević i Milan Beko zajedno duguju 21,9 miliona evra. U Poreskoj upravi „Večernjim novostima“ rečeno je da je poslednjeg dana septembra ukupan dug po osnovu javnih prihoda iznosio 694 milijarde dinara. Od toga je nenaplativo čak 418,79 milijardi dinara jer je reč o preduzećima u stečaju, privatizaciji, likvidaciji... Dakle, ako bi se naplatila bar četvrtina od 270 milijardi dinara, koliko za porez duguju preduzeća koja rade, uštede putem smanjenja plata i penzija bile bi kudikamo manje. U stvari, ne bi uopšte bile potrebne!
Kao što je pre godinu dana uvođenje solidarnog poreza ocenio kao nedovoljno efikasno za punjenje budžeta, Fiskalni savet Srbije je i ovo umanjenje procenio kao nedovoljno. Predsednik FSS Pavle Petrović istakao je da bi trebalo urediti javna preduzeća i gubitke koji tu nastaju. On je ocenio kao opasno povećanje rashoda za različite subvencije, pogotovo za EPS i Srbijagas.

Nafta u svetu jeftinija za trećinu,
u Srbiji za dinar


I dok je u celom svetu cena nafte počela da pada (u Americi je gorivo jeftinije i od mleka), jer je cena barela na svetskom tržištu snižena i do 30 odsto, u Srbiji je gorivo pojeftinilo za – jedan dinar! Baš tih dana evro je beležio rekordnu vrednost, za šta su ekonomisti rekli da je odraz situacije u privredi. Najslabija vrednost domaće valute zabeležena je 13. novembra kad je zvanični srednji kurs iznosio 120,3918 dinara za evro. Dinar je ove godine bio najjači 1. januara, kada je jedan evro koštao 114,6421 dinara.

Najgore je u Subotici i Zrenjaninu!


Da je život u većem delu Srbije sve teže finansirati govori i podatak da od petnaest gradova u kojima zvanična statistika meri odnos prosečne plate i zarade ni u jednom od njih jedna prosečna plata nije dovoljna da pokrije prosečnu potrošačku korpu. Kako pokazuju poslednji objavljeni podaci na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za avgust 2014. godine, najgora situacija bila je u Subotici, gde je građanima za osnovne životne potrebe trebalo 1,7 plata. Ništa bolja situacija nije u Zrenjaninu, gde je za prosečnu potrošačku korpu u avgustu trebalo 1,69 prosečnih plata. Toliko je za osnovne potrepštine trebalo i Leskovčanima, dok je žiteljima u Sremskoj Mitrovici za popunjavanje potrošačke korpe u avgustu trebalo 1,66 prosečne zarade. Najbolja situacija je, očekivano, u Beogradu, koji ima najbolji odnos prosečne zarade i potrošačke korpe. Njima je za mesečnu nabavku potrebno 1,22 zarade, a Pančevcima 1,33. Novosađani su u avgustu izdvajali skoro jednu i po platu da bi kupili osnovne potrepštine. Kakva će situacija biti krajem godine tek će se videti, ali sudeći po poskupljenjima koja su zabeležena i onima koja će tek stići, kao i smanjenjima zarada, ni dve plate neće biti dovoljne da se kupi ono što je potrebno. A pitanje je kako će preživeti oni koji imaju primanja ispod republičkog proseka.


Vojvodina iza Beograda


Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je 31. oktobra da je najveće učešće u bruto domaćem proizvodu Srbije u 2013. godini imao Beogradski region sa 1.544 milijarde dinara, odnosno 39,8 odsto, a odmah iza njega je region Vojvodine sa 1.064 milijardi dinara, odnosno 27,5 odsto, javila je Beta. Slede Šumadija i zapadna Srbija sa 729 milijardi (upola manje nego Beogradski region), kao i region južne i istočne Srbije, koji su u BDP-u učestvovali sa 536 milijardi dinara, što je gotovo upola manje nego Vojvođani. RZS je, takođe, saopštio da je najviše zaposlenih u Šumadiji i zapadnoj Srbiji (44%), potom u Vojvodini (40%), dok je u Beogradu, južnoj i istočnoj Srbiji nešto preko 38% stanovnika imalo posao.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...