Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Na svaki uloženi dinar paorima dajemo još dinar

NOVI SAD – Naš prioritet je da obezbedimo što bolje uslove za rad u poljoprivredi, te nastavljamo s ulaganjem po principu dinar na dinar. To konkretno za naše poljoprivrednike znači da, ukoliko ulože, na primer, u opremu za navodnjavanje, ili protivgradne mreže, ili opremu za plastenik, ukoliko se jave na raspisane konkurse, mogu ostvariti pravo na bespovratna sredstva u visini do 60 odsto od ukupno uloženog novca – istakao je u razgovoru za „Dnevnik“ potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški.

Smanjiti kamate

Govoreći o planovima sekretarijata na čijem je čelu, Bogaroški kaže da će biti nastavljena dosadašnja politika u poljoprivredi, s tim da će u sledećoj godini pokušati da se pronađe nov prostor za niže kamate za kredite fondova, a koje su i sad bile znatno niže od kamata komercijalnih banaka.

– S obzirom na to da tesno sarađujemo s fondovima, koji pojedinim linijama kreditiraju poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednik može po zaista vrlo povoljnim uslovima nabaviti opremu potrebnu za efikasniji i kvalitetniji rad. Sva ulaganja, dakle, idu u pravcu što kvalitetnijeg proizvoda koji može i treba da bude konkurentan i na domaćem i na inostranom tržištu – naglašava Bogaroški. Odgovarajući na pitanje šta će njegov sekretarijat uraditi u pogledu privlačenja više investicija u vojvođanski agrar, on je ocenio da su grinfild investicije u ovoj oblasti vrlo retke, a okosnicu čine partnerstva kroz zajednička ulaganja i trgovinu.

– Vojvođanskom agraru su potrebne investicije u prerađivačku industriju. U prethodnom periodu započeti su poslovi mapiranja potencijala za moguće grinfild i braunfild investicije, posebno kroz revitalizaciju postojećih kapaciteta. Taj proces nastavljamo predstavljanjem potencijala vojvođanskog agrara u regijama koje su pokazale spremnost za saradnju na tom polju. Takođe, konstantno se radi na edukaciji poljoprivrednih proizvođača i unapređenju prerađivačkih kapaciteta porodičnih proizvodnih sistema, kako kroz konkurse za sertifikaciju postojećih, tako i kroz ulaganja u nove mini-pogone. Cilj je da se prekine odliv radnog stanovništva iz ruralnih područja, a istovremeno i da se podigne stepen kvaliteta proizvoda kako bi se omogućila konkurentnost na tržištu – ističe Bogaroški.

Potrebno pažljivo planirati

Veoma je važno, naglašava pokrajinski sekretar, i da se državna i pokrajinska politika u oblasti agrara ne razlikuju.

– Želimo da sarađujemo s ministarstvom i strpljivo čekamo odgovor na upit za sastanak s resornom ministarkom. Uvereni smo da zajedničkim delovanjem možemo doći do mnogo kvalitetnijih rešenja. Poljoprivreda kao specifična grana ima svoj ritam ulaganja, što zahteva i pažljiva planiranja na petogodišnjem nivou. To dalje znači da je potrebno obezbediti i jasne mere koje će pratiti razvoj konkretnih sektora u poljoprivredi kako bi poljoprivrednici na osnovu državnih mera mogli da prave projekcije razvoja svog gazdinstva. Uz to, politika razvoja agrara ne može biti ista za sva područja, upravo zbog različitih uslova u kojima se odvija poljoprivredna proizvodnja – dodao je on.

Više novca za stočarstvo

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu Branislav Bogaroški, nakon potpisivanja 97 ugovora s korisnicima sredstava tri konkursa za oblast stočarstva ukupne vrednosti sedam i po miliona dinara, najavio je povećanje budžeta za narednu godinu. „U sledećoj godini planiramo da povećamo budžet za stočarstvo, sa 60 na 80 miliona dinara. Konkretno, najveće povećanje će biti za selekcijske mere, ali ćemo povećati i iznose i za ove druge mere“, najavio je Bogaroški.

 

 

Zaustavite preoravanje kolskih puteva

 

KIKINDA – Potpredsednik Gradskog odbora LSV Kikinda Miroslav Grujić upozorio lokalne vlasti da zemljoradnici sve teže dolaze do svojih njiva jer krupni zemljoposednici i kompanije koje su otkupile ili zakupile parcele u kikindskom ataru sve više uzurpiraju kolske puteve. Prema njegovim rečima, kolski putevi su već u tolikoj meri preorani da se može samo biciklom proći, iako oni nisu privatno vlasništvo. Grujić je poručio da nadležne službe moraju što pre izaći na teren, izvršiti premeravanja i kazniti one koji obrađuju i opštinske kolske puteve.

Problema ima još

On je ukazao i na to da je cena za uklanjanje animalnog otpada nakon uginuća stoke previsoka da je paori plaćaju sami, te predočio i da druge lokalne samouprave same snose te troškove.

– Nažalost, većina domaćinstava ima svega dva ili tri grla goveda i zamislite kolika je šteta takvom domaćinstvu prouzrokovana samim uginućem krave, a onda još treba da se izdvoji oko 15.000 dinara za uklanjanje – naveo je Grujić i pozvao opštinsku vlast da o tome povede računa i predvidi sredstva u budžetu i za ovu namenu. Grujić upozorava i da kikindski stočari imaju problem kad je potrebno prinudno klanje određenog grla jer ne postoji klanica u kojoj bi se to obavilo.

Kikindskim školama neophodan poljoprivredni smer

A Gradski odbor Omladine LSV Kikinda pokrenuo je inicijativu za uvođenje poljoprivrednog smera u neku od srednjih škola u Kikindi. Kako je istakao predsednik Omladine LSV GrO Kikinda Andrej Bačić, važnost uvođenja poljoprivrednog smera leži u povećanju stručnosti budućih poljoprivrednika, pošto njihov bolji učinak utiče na razvoj poljoprivrede, a paralelno s tim i na kikindsku opštinu. Inače, SO Kikinda je nedavno usvojila Strategiju održivog razvoja opštine Kikinda za period 2014–2020. godine, u kojoj je jedan od ciljeva i uvođenje poljoprivrednog smera u srednje škole u toku 2015. godine.

– Iako odbornici LSV zbog velikog broja propusta u samoj strategiji nisu glasali za usvajanje tog dokumenta, ponosni smo što je ideja omladine LSV Kikinda o ulaganju u budućnost kroz izmene u školstvu postala deo budućnosti naše Kikinde – istakao je Bačić.

 

 

 

Neiskorišćeni potencijali državnog zemljišta

 

BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine nije podržala set poljoprivrednih zakona, uključujući Predlog zakona o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, a kako je tokom objedinjene rasprave ukazao poslanik LSV Đorđe Stojšić, razlog je to što oni sadrže više spornih odredaba.

Lov u mutnom i ribolovačke priče

Komentarišući to što se u zajedničkoj raspravi s finansiranjem poljoprivrede našao i Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Stojšić je ocenio da im je jedino zajedničko lov u mutnom i ribolovačke priče. Kako je ukazao, pred svake izbore paori slušaju ribolovačke priče o tome kako je poljoprivreda naša velika šansa i kako će država da se pobrine da se stvore bolji uslovi za bavljenje istom, dok se lovom u mutnom mogu nazvati priče o finansiranju poljoprivrede.

Novac uložiti u razvoj poljoprivrede

Upozorio je da su proteklih decenija na poljopivredi nastale imperije, pre svega zahvaljujući čuvenim paritetima, gde su poljoprivrednici dobijali naftu, seme i đubrivo, a bili dužni da nakon žetve vrate određenu količinu poljoprivrednih proizvoda, iako su cene šest meseci posle žetve bile nekad i dvostruko više od onih u vreme žetve, što je dovelo do bogaćenja mnogih pojedinaca. – Drago nam je da konačno država obraća pažnju na taj aspekt, naročito u situaciji gde poljoprivrednici i danas plaćaju izuzetno visoke kamate na kredite, od 10 do 20 posto, iako je broj nenaplativih kredita izuzetno mali – rekao je Stojšić. Dodao je da je Liga i ranije predlagala različita rešenja i upitao zašto ne može da postoji nekakav garantni fond koji bi osiguravao kredite u poljoprivredi, kada već po tom modelu funkcioniše Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Upozorio je i na neiskorišćene potencijale državnog poljoprivrednog zemljišta.

– Tih 400.000 do 500.000 hektara poljoprivrednog zemljišta moglo bi da se kolateralizuje, zatim da se izdaju hartije od vrednosti i da se na bazi toga prikupi oko 500 miliona do milijardu evra, a zatim usmeri u finansiranje poljoprivrede. To su samo neki od naših predloga, ali dosad iz nekog razloga nismo nailazili na razumevanje – rekao je Stojšić.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...