Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Država odlaže uštede da bi NIS zarađivao?

BEOGRAD – Od 75 izvorišta tople vode u Vojvodini se koristi samo jedna petina, iako se toplotnom energijom iz podzemnih voda mogu zagrevati objekti, koristiti za potrebe banja, otvorenih i zatvorenih bazena, a svoju upotrebu mogu naći i u tehnološkim procesima u industriji i poljoprivredi. Zasad se ta voda koristila najviše za banjska lečenja, a stručnjaci ističu da bi se, kad bi se koristila sva postojeća izvorišta, po grejnoj sezoni moglo da uštedeti do 22.700 tona mazuta. Uprkos mogućnostima takvih ušteda usred mera krize, republička vlada je odbila da amandman Lige socijaldemokrata Vojvodine na novi Zakon o energetici kojim je zatraženo da se u tom aktu, kao energetska delatnost, navedu i geotermalni izvori.

Odlaganje do idućeg zakona

Novi Zakon o energetici stupio je na snagu 1. januara 2015. godine, a poslanici su o njemu raspravljali na samom kraju godine. Naravno, po hitnom postupku. Nije pomoglo ni to što je poslanica LSV Nada Lazić podsetila na to da je u svom ekspozeu premijer Aleksandar Vučić na strani 32 rekao da je jedan od strateških ciljeva u energetskom sektoru iskorišćavanje svih raspoloživih resursa i upitala kako će biti na raspolaganju korišćenje geotermalne energije ako za nju ne budu definisani politika i svi ostali sistemski parametri za nacionalno i održivo korišćenje.
– AP Vojvodina ima velik potencijal geotermalne energije i ovaj izvor energije spada u kategoriju obnovljivih, odnosno zelenih izvora i, po nama, on mora biti nabrojan. To je, inače, u skladu s državnim i evropskim opredeljenjima i strategijama. U odgovoru koji smo dobili od ministarstva a kojim se odbija naš amandman navodi se da je proizvodnja geotermalne toplotne energije bliže uređena zakonom kojim se uređuje rudarska delatnost i, očigledno, smatra se da ne bi trebalo da bude navedena. Smatramo da ne bi ništa poremetilo da je geotermalna energija navedena i u oblast energetskih delatnosti – istakla je Lazićeva.

Zarađuju na našim bušotinama

Ali vratimo se banjskim lečilištima koja mogu koristiti toplu vodu iz vojvođanskih bušotina za grejanje i u terapijske svrhe. Tu vodu već koriste apatinska banja Junaković (još od 1983. godine) i banja Kanjiža. Ali ne besplatno. Račun im ispostavlja NIS.
– Cena vode iz geotermalnih izvora daleko nam je jeftinija i od cene gasa i od cene struje – pohvalio se direktor banje Junaković Dragomir Obradović „Blicu“ novembra prošle godine. Drugim rečima, kompanija do koje su ruski partneri došli za tričavih 400 miliona evra i uz obećanje Južnog toka, od kog nema ništa, ne samo da crpi vojvođansku naftu uz najnižu rudnu rentu u Evropi nego i naplaćuje korišćenje vode iz vojvođanskih geotermalnih izvora. Kad se uzme u obzir i to da su Direktivama o obnovljivim izvorima energije postavljeni obavezujući nacionalni ciljevi koji treba da se dostignu kroz promociju obnovljivih izvora energije u sektorima električne energije, grejanja, hlađenja i u sektoru transporta kako bi se obezbedilo da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije bude 27 odsto u ukupnoj potrošnji energije, činjenica je da geotermalni izvori predstavljaju izvor koji će se tek koristiti. Možda je otud jasnije zašto i sam pojam geotermalne energije može da sačeka do nekog drugog zakona.
A šta ćemo ako vladajuća većina u republičkom parlamentu koja sad nije htela ni da pomene geotermalnu energiju odluči da se i u vezi s tim ruskim partnerima omogući neka ekstra povoljnost nezabeležena bilo gde u Evropi? Opet o trošku Vojvodine?

Vojvodina ulagala

u geotermalne izvore


Pre tri godine, novembra 2011. godine pokrajinski premijer Bojan Pajtić i generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko potpisali su Memorandum o saradnji, kojim se predviđa realizacija zajedničkih projekata i formiranje zajedničkog preduzeća za iskorišćavanja alternativnih i obnovljivih resursa energije u Vojvodini. Kravčenko je, kako je objavljeno i na sajtu tada još Vlade Vojvodine, naglasio da „NIS u zajedničko preduzeće ulaže 78 bušotina i deset instalacija, u vrednosti oko 14 miliona evra“. Podsetimo, finansiranje istražnih radova za te bušotine sprovođeno je iz sredstava fonda takozvanog rudnog blaga (namenska sredstva namenjena finansiranju istražnih radova na naftu, gas i hidrotermalnu energiju) i iz budžeta tadašnje SAP Vojvodine.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...