Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Bez kanalizcije skoro dve trećine stanovnika Vojvodine, a 100.000 nema ni vodovod!

NOVI SAD – Od 465 naseljenih mesta u Vojvodini 46 nema javni vodovod, što je oko 100.000 stanovnika ili između četiri i pet procenata ukupnog stanovništva AP Vojvodine, dok istovremeno tek trećina ima sistem kanalizacije, istakao je za naš list pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški. Uprkos činjenici da sekretarijat na čijem je čelu svake godine sve više sredstava izdvaja za poboljšanje uslova u ovoj oblasti, Bogaroški smatra da rešavanje navedenog problema mora pratiti i državna politika.
– Ni u narednom periodu neće biti većih pozitivnih pomaka kad su u pitanju kapitalne investicije (fabrike vode i prečistači otpadnih voda) jer su sredstva za sopstveno učešće koja mogu obezbediti lokalne samouprave vrlo skromna, dok sredstava iz drugih izvora kao što su republika, strane donacije, fondovi iz EU ili krediti ne dolaze baš lako – upozorava Bogaroški navodeći da je zasad jedini siguran izvor finansiranja upravo Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, koji svake godine daje sve više bespovratnih sredstava i jedini rešava egzistencijalna pitanja u ruralnim sredinama.

Nedovoljna, ali konstantna ulaganja

Pokrajinski sekretar ističe da su u ovoj godini 143 miliona dinara namenjena sufinansiranju projekata izgradnje i rekonstrukcije kanalizacionih sistema u lokalnim samoupravama u AP Vojvodini, a 200 miliona dinara je namenjeno vodovodima. A poslednjih 12 godina sekretarijat je u sufinansiranje vodovodnih sistema uložio dve milijarde dinara, dok je za izgradnju i rekonstrukciju kanalizacije u lokalnim samoupravama izdvojeno 805 miliona dinara. Lokalne samouprave imale su obavezu da u tim projektima učestvuju s najmanje 15 odsto sredstava, dok je ostalo obezbeđivala AP Vojvodina.
– Kod vodosnabdevanja se pre svega radilo na zameni dotrajalih cevi glavnih dovodnika, spajanju linijskih mreža i pretvaranja u prstenaste, zameni crpnih agregata, ugradnji mernih uređaja protoka (vodomera), hlorinatora, degazatora, frekventnih regulatora i drugih delova elektromašinske opreme u crpnim stanicama i fabrikama vode. Imali smo zamene bunarske opreme i spajanje s glavnim cevovodima, izgradnju trafostanica, a u naseljenim mestima koja dosad nisu imala sistemski rešeno pitanje vodosnabdevanja radovi su obuhvatili sve gore nabrojane, samo što je tu reč o kompletno novim projektima o bušenju i opremanju bunara, izgradnji vodovodne mreže, postrojenja za prečišćavanje i doradu pijaće vode, izgradnji javnih česmi, pristupnih puteva do mini-fabrika vode i slično – naveo je Bogaroški. On ukazuje i na to da je situacija u pogledu kanalizacije znatno lošija od vodosnabdevanja.

Stanje nezadovoljavajuće

– Stanje u pogledu kanalizacije nije zadovoljavajuće kad su u pitanju gradovi i opštine, dok je u slučaju naseljenih mesta to na nivou statističke greške – ukazao je Bogaroški ističući da izgradnja kanalizacije, a posebno prečistača, zahteva mnogo finansijskih sredstava koja gradovi i opštine ne mogu da obezbede jer njihova javna komunalna preduzeća ne posluju s dobitkom. Dodao je i da je retkost da se vodovodi i kanalizacije grade iz sredstava samodoprinosa, što je nekad u Vojvodini bila uobičajena praksa. Pokrajinski sekretar smatra da je, zbog svega navedenog, neophodno uvesti ekonomsku cenu vode za sve korisnike, a ne da kao dosad ona bude socijalna kategorija. – Pored toga, važno je sanirati oštećenja i neutralisati gubitke u distributivnoj mreži koji idu i do 40 procenata. Najveći gubici u poslovanju vodovoda beleže se tamo gde je princip paušalnog plaćanja na osnovu broja članova domaćinstva i gde su cene daleko niže od tržišnih. Tu onda nema mogućnosti za proširenje kapaciteta niti za bilo kakva ulaganja – ističe Branislav Bogaroški. Deo rešenja je, prema njegovim rečima, i to da lokalne samouprave treba u svojim godišnjim budžetima planiraju više sredstava za ove namene iz sopstvenih prihoda, preusmeravanjem poreskih prihoda od viših nivoa vlasti i drugih izvora. Takođe, dodaje Bogaroški, lokalne samouprave, kao osnivači lokalnih preduzeća za vodovod i kanalizaciju, treba da pomognu u saniranju dugova tih preduzeća podrškom za otplatom njihovih dugovanja kroz garancije za kredite i reprograme otplata jer će samo tako moći kvalitetno i konačno da reše problem koje imaju s vodosnabdevanjem i kanalizacionim sistemima.


U prigradskim naseljima

uglavnom septičke jame


Širom Vojvodine postoji svega 27 prečistača otpadnih voda, od kojih je pet novih, a od 22 ranije izgrađena svega 11 je u ispravnom stanju i obavljaju svoju namenu, upozorio je Branislav Bogaroški. Trećina stanovništva je pokrivena izgrađenim kanalizacionim sistemima, a prigradska naselja uglavnom koriste septičke jame, dodaje on ukazujući na to da je 2014. godine odobreno i sufinansirano 14 projekata u iznosu od 76 miliona dinara. U nameri da olakša opštinama da dođu do projekata s kojima bi aplicirali prema sekretarijatu, ministarstvima, fondovima, stranim donatorima i drugim finansijerima, sekretarijat je poslednjih pet godina odobrio 215 miliona dinara za izradu 119 projekata. Na taj način mnoge opštine su, tokom zimskih meseci van građevinske sezone, radile na kompletiranju projektno-tehničke dokumentacije i dobijanju neophodnih urbanističkih i vodnih akata (uslova, saglasnosti, građevinskih dozvola), kao i na obezbeđenju sopstvenog novčanog učešća za predviđenu investiciju.

BROJEVI
465 naseljenih mesta u Vojvodini
46 mesta sa oko
100.000 stanovnika
nema javni vodovod!

U VOJVODINI
svega 27 prečistača otpadnih voda,
a 11 je ispravno!

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...