Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Ministru privrede smeta što Pokrajinska vlada štiti interese Vojvodine?!

NOVI SAD – Republički ministar privrede Željko Sertić, funkcioner Srpske napredne stranke, optužio je Pokrajinsku vladu da koči privatizaciju preduzeća „Aleksa Šantić“ a. d. iz Alekse Šantića, čija je delatnost gajenje žita i uljarica. Prema rečima predstavnika Pokrajinske vlade, posredi je bilo insistiranje Pokrajinske vlade i Razvojnog fonda Vojvodine da se zaštiti interes građanki i građana Vojvodine, kao i imovina pokrajine. 

Imovina procenjena na 910 miliona

Naime, s propašću Razvojne banke Vojvodine i s odvajanjem Razvojnog fonda, fondu je pripalo potraživanje prema poljoprivrednom dobru „Aleksa Šantić“, koje je bilo obezbeđeno hipotekama na zemljište i imovinu, a koje vredi oko 700 miliona dinara, od čega je 295 miliona osnovni deo, a kamata 389 miliona.

A onda su Razvojni fond Vojvodine i Agencija za osiguranje depozita krajem 2014. godine dobili preporuku Vlade Srbije da otpišu kamate u vezi s potraživanjima poljoprivrednog dobra „Aleksa Šantić“. Imovina u vlasništvu ovog poljoprivrednog dobra namenjena za prodaju procenjena je na 910 miliona dinara.

Na poslednjoj sednici Nadzornog odbora Razvojnog fonda Vojvodine članovi odbora su doneli odluku da nemaju dovoljno informacija da pravilno odluče o tome da li poverioci treba da se odreknu velikog dela potraživanja od poverioca potraživanja, kao i da su im potrebne dodatne informacije i garancije. Pomenutu odluku donelo je šestoro prisutnih članova odbora, od kojih troje iz republike i troje iz pokrajine.

Prodati najpovoljnijem ponuđaču

Pokrajinska vlada je zatim 4. februara 2015. godine donela odluku da prihvati predlog da se najpovoljnijem ponuđaču proda 700 hektara zemljišta s pripadajućim objektima preduzeća „Aleksa Šantić“, a da se nakon naplate osnovnog potraživanja s pripadajućim kamatama iznos sredstava koji se naplati prodajom imovine preko Razvojnog fonda Vojvodine i pokrajinskog budžeta uloži u to preduzeće.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Branislav Bogaroški izjavio je na konferenciji za novinare da je ovakvo rešenje mnogo povoljnije i za preduzeće „Aleksa Šantić“ i za budžet Vojvodine i da je na taj način zaštićena imovina pokrajine i da su omogućeni jednaki uslovi za sve potencijalne investitore.

– Mi nemamo pravo da nekom otpisujemo kamatu jer za nju snosi odgovornost onaj ko je dužan, i pravo na tu kamatu imaju svi građani Vojvodine. To nije pitanje da li mi imamo volju da otpišemo kamatu ili nemamo, nego je pitanje našeg odgovornog odnosa prema javnim sredstvima – istakao je Bogaroški.

Pokrajina dolazi do svog novca,

a višak ulaže u preduzeće „Aleksa Šantić“

Prema rečima Dušana Bajića, direktora Razvojnog fonda Vojvodine, rešenje koje je predloženo ubedljivo je najbolje jer zadovoljava sve kriterijume.

– Fond dolazi do sredstava koje potražuje, a kamate će uložiti odlukom pokrajinske i republičke vlade u „Aleksu Šantića“, u društvo kapitala koje će se privatizovati u drugom krugu – izjavio je za naš list Bajić.

Prema njegovim rečima, na taj način su zaštićeni interesi građanki i građana APV jer su kompletna potraživanja i u agenciji i u fondu pokrajinska, što znači da bi predloženo odricanje kamate značilo da pokrajina treba da se odrekne između 500 i 700 miliona dinara, dok bi se republika odrekla samo kamata na poreze, koji iznose oko 30 miliona dinara.

– Zato smo mi insistirali i kod Nadzornog odbora, a posle i kod Pokrajinske vlade, koja je naš većinski vlasnik sa 78 odsto (republika ima 22 odsto vlasništva), da se nađe rešenje da se ne odričemo kamate za potraživanje od „Alekse Šantića“ a. d. – zaključio je Bajić.

 

Samo izdavanje u zakup donelo si 42 miliona godišnje!

Treba imati u vidu da je 700 hektara zemlje velik resurs i da bi i samo davanje zemlje u zakup donelo ogroman prihod. Kad bismo izračunali prihod od davanja u zakup računajući samo po 60.000 dinara po hektaru, dobili bismo iznos od 42 miliona dinara na godišnjem nivou. Dakle, čak i da vojvođanska zemlja ostane Vojvođanima i da se da paorima u zakup na obradu, bile bi podmirene potrebe, odnosno ne bi bilo gubitaka, a sve je prihvatljivije od odustajanja od pokrajinskih potraživanja.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...