Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Srbija najgora u Evropi u upravljanju otpadom

NOVI SAD – Samo 10 odsto našeg otpada odlaže se na sanitarne deponije širom Srbije, a uz malo ulaganja, taj procenat moguće je uvećati na 20. Ostatak smeća baca se na kontrolisane deponije (one koje imaju čuvare i ogradu, ali ne vodi se računa o zaštiti životne sredine, kakva je npr. novosadska deponija) i na nekontrolisane (divlje) deponije. Prema rečima prof. dr Gorana Vujića s Departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, takav odnos prema otpadu stavlja nas na poslednje mesto u Evropi. Da bismo unapredili tu oblast usled ispunjavanja obaveza koje proizilaze iz direktiva Evropske unije, naša zemlja će u narednom periodu morati da uloži oko 550 miliona evra.

Deponija u Kikindi zadovoljava EU principe

Predstavljajući aktuelno stanje u upravljanju otpadom u našoj zemlji, prof. dr Vujić je na sednici neformalne Zelene grupe poslanika u Skupštini AP Vojvodine, kojom je obeležen 5. jun, Svetski dan zaštite životne sredine, istakao da se u Srbiji reciklira oko 10 odsto smeća, uglavnom pet ambalaže i papira, ali da to uglavnom čine neformalni skupljači otpada koji skupe oko 80 odsto tih bačenih sirovina. Prema njegovim rečima, u Novom Sadu je to gotovo 100 odsto. Kako je naglasio, u Vojvodini je situacija bolja nego u ostatku zemlje, ali je i to na nezadovoljavajućem nivou. Pri kraju je izgradnja nekoliko sanitarnih deponija, ali za to je potreban novac i politička volja. Daleko od tog posla jedino su Sombor i Vršac.
– Deponija u Kikindi, po našim viđenjima, zadovoljava evropske principe, kao i nova deponija u Sremskoj Mitrovici, koja je nedavno počela da radi. Inđija ima skoro završenu deponiju, nedostaje još milion evra i moći će da krene. Posao je stao nakon promene republičke vlasti, pa ako se ne nastavi s ulaganjima, sigurno će biti problema, jer ona sada propada. Blizu početka je i deponija u Subotici i Pančevu, koja je izgrađena pre šest godina, ali sada su pronađena sredstva da se posao završi – istakao je Vujić i dodao da deponija u Novom Sadu sada stoji na nivou na kojem je bila pre tri godine i ukoliko gradska vlast ne pokaže interesovanje za njeno rešavanje, i grad i Pokrajina imaće problema zbog količine otpada.

Deponija u Novom Sadu propada

Pokrajinski poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine i član neformalne Zelene grupe poslanika, Robert Kolar, podsetio je da je prethodna novosadska vlast, uz inostranog partnera, napravila fabriku za primarnu selekciju otpada, te da su postojala dva pogona od kojih je jedan ukraden, iako nije bio ni raspakovan, a drugi je sada van upotrebe.
– Bazeni za ceđenje otpada sada su zatrpani, a napravljeni su tako da se jednog dana metan dobijen od otpada, može koristiti za vozila JKP „Čistoće“. Sakupljači sekundarnih sirovina na neki način čine uslugu gradu, jer bar neko skuplja taj otpad, a to uopšte nije društveno i socijalno odgovorno ponašanje, jer se dozvoljava nekontrolisani izvor prihoda određenoj grupi u gradu i ne postoji kontrola upravljanja otpadom – istakao je Kolar. On je ukazao i da je nedavno iz budžeta Novog Sada, 40 miliona dinara namenjenih za zaštitu životne sredine, dato organizacijama koje se nalaze na istoj adresi i osnovane su par dana pre raspisivanja konkursa ili nekoliko dana nakon njegove objave. Iako su mediji o tome izveštavali, niko iz resornog ministarstva nije pokazao interesovanje za to.
Narodna poslanica LSV i članica neformalne Zelene grupe poslanika u Skupštini Srbije, Nada Lazić, istakla je na ovoj sednici da veliki problem i trošak predstavljaju divlje deponije kojih je u Novom Sadu previše. Kako je rekla, u gradu postoji 1.005 divljih deponija do pet kubika zapremine i 31 čija je zapremina veća od pet kubika.

Šest godina rada i 27 dokumenata


Za dobijanje upotrebne dozvole postrojenja za otpad, potrebno je 27 dokumenata, odnosno od ideje za izgradnju deponije do njenog puštanja u rad, potrebno je između pet i šest godina rada i ulaganja. Kako je istaknuto na sednici neformalne Zelene grupe poslanika Skupštine AP Vojvodine, problem je u našoj zemlji što se rukovodstva u lokalnim samoupravama i javno komunalnim preduzećima koji su nosioci ovog posla, menjaju na četiri godine i dok se novi ljude uhodaju i shvate značaj tog posla, prođe mandat.

Otpad ne donosi novac


Profesor dr Goran Vujić ističe da otpad ne donosi pare opštinama i da pravilno upravljanje smećem neko mora platiti, a to su uglavnom građani. Kao primer naveo je Holandiju koja je u posao upravljanja otpadom krenula s naplatom od 100 evra po kući godišnje, a sada svaka kuća godišnje plaća 240 evra za odnošenje smeća. Kod nas je cena po domaćinstvu iznosila 33 evra, a sada je 36 evra na godišnjem nivou. Napominje da je Holanđanima za uređenje te oblasti trebalo 20 godina, jer upravljanje otpadom iziskuje i promene u društvu i menjanje navika građanstva.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...