Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Poljoprivredno zemljište je poslednji i najvredniji resurs Vojvodine

SUBOTICA/KIKINDA – Upitan da prokomentariše stav Asocijacije poljoprivrednika da će se izmenama Zakona o zemljištu omogućiti dugoročno izdavanje državne zemlje pravnim licima na osnovu investicionih planova, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški rekao je da se protivi dugoročnom izdavanju zemljišta stranim kompanijama. On smatra da zemljište treba da bude na raspolaganju registrovanim gazdinstvima, kao i da je nedopustivo da donošenje tog zakona prođe bez javne rasprave i da se u njega ugrađuju nekvalitetna rešenja.

Svaka strana kompanija može uložiti više,
ali profit ne ostaje ovde


Poljoprivredno zemljište je, prema oceni Bogaroškog, poslednji i najvredniji resurs kojim raspolaže Republika Srbija, naročito Autonomna Pokrajina Vojvodina. Ukoliko bi se u toj oblasti povukli potezi koji ne bi uzeli u obzir interese poljoprivrednika iz Vojvodine, Bogaroški tvrdi da bi se suočili da decenijskim posledicama.
– Već smo imali ishitrene odluke o davanju državnog zemljišta u dugoročni zakup arapskim kompanijama, gde smo onemogućili poljoprivrednike iz nekoliko naseljenih mesta da u narednih 40 godina faktički mogu i da se nadaju da će doći u posed kroz zakup. Ukoliko se taj izuzetak pretvori u zakonsko pravilo, bojim se da to ništa dobro neće doneti – rekao je Bogaroški. On smatra da državno zemljište treba da bude na raspolaganju registrovanim gazdinstvima. To je, po njemu, jedini garant da će novac koji se stvori kroz poljoprivredu, i ostati u mestima gde je i stvoren.
– Svaka strana kompanija će vrlo verovatno moći u startu da uloži više, ali bojim se da profit iz takve poljoprivrede neće ostajati u ovoj zemlji – rekao je Bogaroški prilikom posete Goranskom rasadniku u Subotici. Takođe je napomenuo da ne postoji komunikacija između Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata povodom zajedničkog rada ili učešća u formiranju zakonskih predloga.

Šibul: Još nema odgovora iz Ministarstva

S druge strane, povodom negodovanja kikindskih paora da se 3.000 hektara poljoprivrednog zemljišta izda u zakup nemačkoj kompaniji „Tenis“ na 30 godina, član Odbora za poljoprivredu Skupštine AP Vojvodine, Miloš Šibul, izjavio je početkom juna da je taj odbor tražio objašnjenje od resornog ministarstva, ali da odgovora, bar za sada, nema.
– Čak je i predsednik Skupštine poslao depešu da se organizuje sastanak i razgovor dva ministarstva povodom dolaska kompanije „Tenis“ u Srbiju. Od tog dopisa prošlo je više od mesec dana, a do danas nema odgovora – kazao je Šibul za RTV. On je predložio i da se sednica Odbora za poljoprivredu Skupštine APV, održi u Kikindi. Inače, kikindski paori su početkon juna burno reagovali na najavu da „Tenis“ za izgradnju svinjogojske farme s 80.000 tovljenika u kikindskoj opštini, o čemu je s republičkom vladom 27. aprila potpisan Memorandum o razumevanju, traži 3.000 hektara državnog zemljišta boljeg kvaliteta. Poljoprivrednici strahuju da će u tom slučaju ostati bez oranica koje su ranijih godina uzimali u zakup. Tim povodom, organizovan je i sastanak s opštinskom komisijom za izdavanje državnog zemljišta u zakup, na kojem su zemljoradnici upozorili da su se, po savetu države, zaduživali i ulagali u mehanizaciju koju, po svemu sudeći, neće moći da koriste, jer neki od njih i nemaju svoju zemlju. Kako je 5. juna objavila „Politika“, zaključci sa sastanka s paorima i predstavnicima domaćih firmi biće upućeni resornom ministarstvu. Inače, nemački proizvođač mesa „Tenis” planira da u Srbiji izgradi 20 farmi, prvih pet u banatskim opštinama Kikinda, Zrenjanin, Vršac, Kovin i Pančevo.

Za ostanak mladih na selu


VRŠAC – Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Vršac predao je Opštinskom veću inicijativu u kojoj mu predlaže da od Ministarstva poljoprivrede traži saglasnost za davanje državnog zemljišta bez nadoknade mladim poljoprivrednicima, mladim bračnim parovima koji se odluče za život na selu, kao i invalidnim licima. Predsednik vršačkih ligaša Dušan Vladislav navodi da je ideja da se mladi zadrže na selu i da im se omogući da sami ostvaruju dohodak bavljenjem poljoprivrednom proizvodnjom, upozorivši da svake godine između 30 i 50 odsto državnog zemljišta ostane neizlicitirano.
– U opštini Vršac od oko 12.000 ha u 2014. godini, izlicitirano je oko 7.000 ha, što znači da je bezmalo polovina zemljišta ostala neobrađena – navodi on. Vladislav ukazuje i da se osobe s invaliditetom mogu ostvariti u društveno-ekonomskom životu, jer neki od njih mogu da privređuju i da za sebe i svoje porodice ostvare bolji standard.
– S obzirom na to da se u poljoprivredi upravlja uredbama i podzakonskim aktima, uz dobru volju mogao bi se dopuniti član 61. Zakona o poljoprivredi. Želja nam je da se tim osobama koje se odluče za ratarstvo, ustupi do dvadeset hektara, onima koji žele da se bave povrtarstvom i podizanjem višegodišnjih zasada vinograda i voćnjaka, ustupi do pet hektara, a osobama koje žele da podignu plastenike i ribnjake, do dva hektara – naveo je on, ocenivši da naši paori treba da imaju iste uslove i mogućnosti kao i Arapi, Nemci ili Izraelci.

U vojvođansku vodoprivredu uloženo četiri milijarde dinara

NASIP KOD HRTKOVACA DIŽE SE

ZA 1,5 METARA UVIS


Bedem dugačak 2,5 kilometara, s četiri širi se na šest metara; Radovi i na Tisi, Tamišu, Begeju, a završetak sanacije svih kriznih tačaka planira se za kraj godine 

VRŠAC/NOVI SAD – Obilazeći radove na obnovi brane Mesić u Vršcu, koja je kompletno sanirana i ojačana uz podršku Pokrajine, za čega je izdvojeno oko 30 miliona dinara, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Branislav Bogaroški, ukazao je da je reč o najbitnijoj lokaciji u strateškoj odbrani od poplava grada Vršca i okoline.
Strateška odbrana Vršca

Njena kompletna rekonstrukcija i ojačavanje bedema bili su neophodni zbog ozbiljnih deformacija na samoj brani, zbog kojih je tokom prošlogodišnjih poplava bila ugrožena bezbednost Vršca, a to je nastavak napora resornog pokrajinskog sekretarijata i JP „Vode Vojvodine“ da se u Vojvodini saniraju sve slabe tačke uočene tokom prošlogodišnje odbrane od poplava.
– Pre nekoliko nedelja obišli smo radove na obnovi nasipa na Savi kod Hrtkovaca, danas u Vršcu imamo obnovljenu branu Mesić, i nadam se da ćemo do kraja 2015. godine moći da konstatujemo da smo sanirali sve slabe tačke u zaštitnim linijama od poplava – ukazao je Bogaroški, dodajući da je zadovoljan što je opština Vršac prepoznala značaj zajedničke saradnje u oblasti vodoprivrede.

Sistem bio jako zapušten


Bogaroški je nešto ranije, gostujući na Radio-televiziji Vojvodine u emisiji „Sučeljavanje“ koja je bila posvećena odbrani od poplava, ukazao da je sistem vodoprivrede u AP Vojvodini veoma bitan zbog toga što se čak 46 procenata njene teritorije nalazi ispod nivoa velikih reka. Kada se tome dodaju u obzir i podzemne vode i atmosferske padavine, dolazi se do podatka da bi čak 84 odsto Pokrajine moglo imati problema i biti pod vodom, istakao je Bogaroški. Zbog toga je, kako je naveo, posle prekida ulaganja od 15-20 godina, sistem jako zapušten, ali je od 2010. godine, pokrajinska administracija samo u kanalsku mrežu uložila negde oko četiri milijarde dinara. Bogaroški je naveo i da se od postojeće mreže od 22.000 kilometara kanala, svake godine obnovi oko 1.500 kilometara, da bi idealno bilo da može makar 2.000, ali da nedostaje novac.
– Kada pogledate da smo 2010. godine, kada su količine padavina bile bitno manje nego 2014. imali negde oko 300.000 hektara pod vodom. Onda smo krenuli u program spajanja naših sredstava i sredstava lokalnih samouprava, ulaganjem svake godine jedne milijarde u kanalsku mrežu, 600 miliona mi, 400 miliona lokalne samouprave, i 2014. godine imali smo 23.000 hektara pod vodom. To nije uteha za onog čija je njiva pod vodom, ali to je 13 puta manje nego što je to bilo 2010. godine – naveo je on.

Tisa, Tamiš, Begej, Sava...

Pokrajinski sekretar naveo je i da prioritet pri rekonstrukciji uvek imaju mesta koja su se u nekoj prethodnoj kriznoj situaciji pokazala kao slaba.
– Mi smo do 2014. godine rešili levu i desnu obalu Tise, ne u potpunosti, ali sve krizne tačke. Rešili smo tok Tamiša od Sečnja do rumunske granice, uradili smo desnu obalu Begeja, radili smo na desnoj obali DTD kanala, a ove godine u planu nam je da uložimo 240 miliona dinara. U pitanju su radovi koji se već izvode kod Hrtkovaca, nekih 2,5 kilometara. Dižemo nasip za metar i po u visinu i s četiri metra širimo ga na šest metara – dodao je on. Poenta je, kaže Bogaroški, da je sve što se uloži u vodoprivredu, daleko jeftinije od svakog ljudskog života i materijalne štete koja se u nekim lokalnim samoupravama merila milijardama dinara.

Neophodan

budžetski fond za vode


Pokrajinski sekretar je upozorio da je jedan od osnovnih preduslova za održavanje vodopivrednog sistema, uspostavljanje sistema stabilnog finansiranja i održavanja. Zbog toga je upozorio da nadležni razmisle dobro pre nego što usvoje predloge iz radnih verzija zakona o vodama i zakona o naknadama koji predviđaju da naknada za odvodnjavanje ne bude više namenska naknada, da ne ide u fond za vode, nego da bude prihod budžeta Republike Srbije.
– Apelujem da i onaj ko upravlja tim budžetom zna da se neke pare moraju vratiti u vodoprivredu, ali nije li logičnije da kao i do sada ide u namenski fond, a da niko ne može te pare potrošiti na bilo šta drugo, jer je to onda krivično delo. Znači, svako mora voditi računa da se te pare namenski troše – rekao je Bogaroški.



46% teritorije Vojvodine jeste
ispod nivoa velikih reka
84% Vojvodine moglo bi
imati problem s poplavama

Od 22.000 kilometara kanala,
svake godine obnovi se
oko 1.500 kilometara

2010. godine,
s mnogo manjim padavinama
300.000 hektara pod vodom

Nakon mnogo ulaganja
u kanalsku mrežu

2014. godine (
s mnogo većim padavinama
23.000 hektara pod vodom

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...