Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Šta ministarstvo hoće da uradi? Menja Zakon o poljoiprivrednom zemljištu u korist biznismena! Ubija vojvođansko selo!

NOVI SAD – Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo zatražio je još krajem avgusta da se izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu povuku iz skupštinske procedure, a pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški upozorio je tom prilikom da je stav vojvođanske vlade da je taj zakon neustavan i da će njegova primena biti pod velikim znakom pitanja. Istovremeno, sekretarijat je Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine prosledio i niz zamerki na pojedine članove zakona.

Zakon u korist bogatih biznismena

To je epilog višenedeljne priče o izmenama ovog zakona, tokom koje je, na javnoj raspravi, u više navrata ukazivano na štetnost pojedinih rešenja koja taj akt nudi. Bogaroški je u prethodna dva meseca, učestvujući u javnoj rapravi ali i u izjavama za medije, ukazivao da je osnovni problem s izmenama zakona to što su predložena rešenja napisana po meri bogatih biznismena iz Srbije i inostranstva, a najspornija je odredba koja omogućuje davanje trećine državnog zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi u dugoročni zakup na 30 godina, pravnim licima.
– Imate 360 hiljada hektara na teritoriji Vojvodine. Po ovom zakonu, investitori i pravna lica imaće pravo da na 30 godina uzmu 120 hiljada hektara. Možemo da kažemo da je između 90 i 100 hiljada hektara predmet restitucije, što je 220 hiljada hektara. Šta ostaje za prodaju domaćim poljoprivrednicima? Ništa. Šta ostaje za zakup putem licitacija domaćim paorima? Ništa. Šta ostaje za raspodelu između stočara i ratara – ništa – istakao je Bogaroški za „Slobodnu Vojvodinu“.

Paorima preostaje da „okače traktor o klin“

Zbog toga on ističe da institut dugoročnog zakupa na 30 godina treba da se briše iz zakona, jer će u suprotnom proizvesti nesagledive posledice, pošto će time paori dugoročno biti onemogućeni da se bave svojim poslom.
– Trideset godina zakupa jeste čitav jedan radni vek, a za većinu onih koji se sada bave poljoprivredom, to je verovatno i kraj životnog veka. Oni jednostavno neće dočekati da to zemljište ponovo bude na tržištu i da učestvuju u njegovom zakupu. Samim tim su onemogućeni da imaju bilo kakvu perspektivu i ne postoji nijedan razlog zašto bi svoju decu uputili na bavljenje poljoprivredom – upozorava Bogaroški, podsećajući da se najveći kompleksi državnog zemljišta nalaze upravo u AP Vojvodini. Pokrajinski sekretar je upozorio da preko 77 odsto zakupaca državnog poljoprivrednog zemljišta trenutno čine registrovana poljoprivredna gazdinstva, kao i da je od 2007. godine, od kada je otvorena mogućnost zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, do danas evidentan rast poljoprivredne proizvodnje, upravo iz tog razloga. Ukoliko ministarstvo ne bude prihvatilo predlog sekretarijata da se izbaci odredba koja omogućuje zakup trećine zemljišta na 30 godina, reagovaće i Skupština Vojvodine upućivanjem amandmana na predložena zakonska rešenja, dodaje on.

Čvrsto na strani paora

Branislav Bogaroški je prethodnih nedelja upozoravao i da je veliki problem kod najavljenih izmena zakona to što najznačajnija pitanja nisu uređena predloženim izmenama, već će ona biti regulisana naknadno posebnim uredbama. S druge strane, pokrajinski sekretarijat je od resornog ministarstva tražio da se u zakon uvede obavezno donošenje godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za lokalne samouprave, uz sankcije ukoliko se ta obaveza ne ispoštuje, umesto što se gradovima i opštinama sada daje prostor da te programe ne donose.
– Na taj način bi se povećao stepen izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup. Takođe smo tražili i da se zemljište, koje nije predmet zakupa a koje je obuhvaćeno programom, mora ponuditi na licitaciji i to po početnoj ceni od jednog dinara, jer je predlagač izmena predvideo da se to zemljište daje bez nadoknade i kriterijuma na pet godina – istakao je Bogaroški. Pokrajina je primedbe dala i u delu koji se tiče uzurpacije zemljišta, kao i početne cene licitacije.
– Ako je propisima regulisano da ta cena iz godine u godinu mora biti sve veća, onda ona postaje nepristupačna za poljoprivrednike. Umesto toga, potrebno je vratiti se korak unazad i svesti tu cenu na vrednost od 80 odsto od prošlogodišnje ili, kao alternativno rešenje, zemlju ceniti po klasama, kazao je Bogaroški. On je dodao i da se primedbama traži ukidanje mogućnosti prodaje zemlje, kako bi se stvorio mehanizam da za dve godine ona ne bude dostupna za kupovinu i stranim državljanima, jer se Srbija obavezala da će u tom roku omogućiti i njima prodaju zemlje pod istim uslovima kao i za građane Srbije.

Gde ide profit?


Branislav Bogaroški upozorava i da ukoliko državno poljoprivredno zemljište bude izdato domaćim pravnim licima ili strancima koji će registrovati firmu u Srbiji, nema nikakve garancije da će profit koji se ostvari u poljoprivredi i završiti u Vojvodini. „Za razliku od toga kada registrovana poljoprivredna gazdinstva zakupe zemljište, sve što se ostvari kao dobit, troši se upravo u tom naseljenom mestu“, ističe on. Takođe, ukazuje da činjenica da prihodi od zakupa poljoprivrednog zemljišta svake godine rastu, pokazuju da paori jesu zainteresovani za zakup državne zemlje. „Od nekih 200 miliona dinara u 2007. godini, stigli smo do dve milijarde dinara u 2014. godini, pričam o delu koji pripada AP Vojvodini“, naveo je Bogaroški.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...