Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Zašto je pun stomak važan u dostizanju slobode

Sloboda je tema kojoj se javnost u Srbiji slabo kad posvećuje. Sloboda je vrlo širok, relativno apstraktan i teško uhvatljiv pojam, te društva sa slabom demokratskom tradicijom i nejakim građanskim kapitalom teže da je ostave u zapećku. Ona je, zapravo, suštinski sporan pojam, jedan u nizu onih koji se razumevaju različito i oko čijeg značenja ne postoji opšte slaganje. U narednim redovima obrazložiću viđenje slobode kakvo uglavnom imaju levičari, i ovaj koncept uporediti s dominantnim pristupom u našem društvu.

Beg od države


Dva klasična viđenja slobodu percipiraju kao pozitivnu i negativnu. Naše društvo uglavnom vrednuje potonju. Naime, negativna sloboda određuje se kao odsustvo pritiska zajednice na životne izbore pojedinca. Negativna sloboda vrednovana je od strane klasičnih liberala – minimum mešanja zajednice u život pojedinca omogućava istom da traga, u već poznatom američkom stilu, za srećom. Od države se očekuje da ubira minimum poreza, da ne osujećuje jedinku u njenoj/njegovoj viziji delanja i poslovanja. Takav pristup je pervertiran, jer većina traži načina da izbegne državu i nešto za sebe postigne u izvesnim „sivim zonama“, ali istovremeno, uglavnom zahvaljujući jugoslovenskom iskustvu, očekuje potporu od iste. Nije ni čudo da se beži od države, jer to pitanje nije u vezi samo s aktuelnim prilikama u kojima malo dobijamo za novac koji dajemo – država se još od doba Turaka i raznih knjaževa, kraljeva i vođa, pa preko novijih iskustava diktature devedesetih godina, doživljavala kao narušivačka i remetilačka (neka mi ne bude zamereno što na ovom mestu ne ulazim u značajne razlike koje objektivno postoje u poređenju raznih istorijskih perioda). Ona je bila ta koja je uvek tražila i branila štošta. Stoga, ukoliko prihvatimo da društvo jeste postalo bolje nakon 5. oktobra 2000. (što i jeste, premda zabrinjavajuće nedovoljno), možemo se zapitati šta nam to danas nedostaje? Šta nam je potrebno kako bismo izborili slobodu medija, odgovornost nosilaca vlasti, vladavinu prava i relativno približavanje konsolidovanoj demokratiji? Rečju – građanin.

Sloboda se dostiže samo punog stomaka

Građanin se ne postaje društvenom praksom negativne slobode. Ako država ne reguliše u većoj meri ekonomske tokove, s ciljem da potpomogne izvlačenje pojedinaca iz začaranog kruga siromaštva, teško da će se društvo sastojati od slobodnomislećih građana. Sve dok država omogućava da se pojedinci, pod maskom „potrage za srećom“, enormno bogate, dok brojni drugi brinu samo o hlebu, krovu i minimumu socijalnog života, društvo nije slobodno. Jer, kako može prosečni građanin, opterećen podminimalnim minimalcem, ikada poželeti i biti u mogućnosti, da bude politički aktivan (izuzev u kontekstu partijske knjižice kao puta do posla)? Čast svakom izuzetku, ali nemerljiva većina posle deset sati klasičnog kapitalističkog dnevnog tretmana, neće želeti da promišlja koliko anđela stane na vrh igle ili zašto je baš ta emisija baš sada ukinuta. Velika prednost u dostizanju slobode jeste pun stomak. Zatim, intelektualno što-je-moguće-više opremljenih kapaciteta i kakvom-takvom predvidljivom i sigurnom budućnošću. Jer će samo tada pojedinac imati snage, želje, potencijala i prostora da pročita neku knjigu, razmisli o svom okruženju i politički se aktivira. Samo tako se jedno društvo može sastojati iz građana. Tako pojmljena sloboda koja se dostiže rešenim egzistencijalnim problemima osobe koja je u školi naučila da misli, a na ulici i u institucijama traži svoja prava i interese, jeste pozitivna sloboda.

Surovi kapitalizam

Takvo je, ugrubo i ukratko samleveno, levičarsko poimanje slobode, logika je jasna – bogat će biti malo manje bogat, dok će siromašan živeti dostojanstveno. Takođe, takav sistem pruža ruku i onom bogatom ako taj isti ili njegovi potomci negde pokleknu. Ovde su u pitanju vrednosti oko kojih nema dokazivanja – one se osećaju ili ne. Klasični liberalni odgovor na ovo može biti, prostim jezikom preneseno: „neka se svako pojedinačno potrudi, pa će imati“. I pored toga što se slažem da našem društvu nedostaje preduzetničke etike, a i što nasuprot tome istovremeno mislim da sit gladnom ne veruje, to jednostavno nije tačno. Zamislite društvo sačinjeno od 100 odsto doktora nauka. Hoće li svi biti učenjaci zaposleni na institutima ili uspešni preduzetnici? Ne, surovi kapitalizam kakav je kod nas na delu, ima strukturni nedostatak dostojanstveno plaćenih radnih mesta – logika tržišta nalaže da bismo imali najškolovanije taksiste i komunalne radnike na svetu. Gle čuda, i nismo daleko od toga.
antrfile

Socijaldemokratija je preko potrebna našem društvu


Još jednom se vraćam na iskustvo Srbije. Politički liberalno orijentisani u našem društvu često se gnušaju države. Istorijat „socijalizama“ kod nas je kompromitovao levicu i njene misli. Međutim, ne može se dovoljno puta ponoviti da niti titoizam, niti „ono posle“ (koje je bilo mnogo gore), nisu bili suštinski socijalizmi. Socijalizam, bilo kao ideja zajedničke svojine, bilo kao kompromis kapitalizma i socijalne pravde, počiva na ideji ne samo sitog već i slobodnog pojedinca. O prvom se ne bih izjašnjavao, jer u mnogo čemu gaji ruže na nestabilnom tlu. Ta je tema nepresušna i, bar u sadašnjici, izlišna. Ali drugi koji se naziva socijaldemokratija, preko je potreban našem društvu. Preko je potrebna njegova pozitivna sloboda, oličena u građanima koji mogu iskoristiti svoje društvene potencijale. Preko je potrebna, takođe, relevantna politička snaga koja bi iznela bilo kakav sadržajan predlog na ovu temu; reforma školstva, poreskog sistema, socijalne sigurnosti i mnogih drugih tema. Lako je reći to, naravno, a teško izvesti u današnjoj ekonomiji. Ali ipak, i gospodo i drugovi, imate izbore i novu priliku da nas nečim pozitivno iznenadite.


Piše: Radivoje Jovović

 
Share
FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...