Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Laza Kostić

(Kovilj, 1841 – Beč, 1910)

Lazar Kostić – Laza rođen je u šajkaškoj, vojničkoj porodici. Nemačku osnovnu školu završio je u Đurđevu, dva razreda nemačke realke u Pančevu, 3. i 4. razred u Srpskoj gimnaziji u Novom Sadu i još četiri razreda u Budimu. Savremenici su ga smatrali vunderkindom. U Pešti je od 1859. do 1864. studirao pravo. Odbranivši doktorsku tezu na latinskom, Laza je 1866. stekao naučnu titulu doktora prava. Kostić je bio veoma svestrana ličnost, danas se najčešće pominje kao pesnik, međutim na polju filozofije, ideologije i politike nije ostavio ništa manje rezultate. Posle svršetka formalnog obrazovanja, Laza se u narednih osam godina ostvario kao gimnazijski profesor, advokat, javni beležnik i profesor prava. Nakon pomenutog perioda, potpuno se okreće književnosti, filozofiji i politici.

U zatvoru


Kostić se zalagao za postepeni liberalni preobražaj društva. Njegovi politički ideali bili su: građanska demokratija, moderna ustavnost, političke slobode, ljudska prava, savremeni evropski parlamentarizam… Laza Kostić je rano pristupio Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci Svetozara Miletića, gde je postao vodeći ideolog i borio se za nacionalnu ravnopravnost narodnosti u Ugarskoj, koja je podrazumevala i formiranje autonomne Srpske Vojvodine sa sopstvenim organima. Zbog lažne dojave da je učestvovao u organizaciji atentata na srbijanskog kneza Mihajla, ugarska policija ga je utamničila. U zatvoru se ponovo našao i nakon antiaustrijskog govora povodom punoletstva kneza Milana. Boravak u mađarskim zatvorima doprineo je velikoj popularnosti Laze Kostića. Pošto je ukinuta Vojna granica i pripojena Ugarskoj, Šajkaška je postala posebna izborna jedinica, a na prvim izborima za Ugarski sabor održanim u njoj, Laza Kostić je trijumfovao.

U Saboru

U Saboru, Kostić se aktivno borio za opštu demokratizaciju Ugarske, za slobodu i ravnopravnost svih naroda koji u njoj žive, protiv agresivne mađarizacije i ukidanja srpskih autonomnih prava. Na sledećim izborima za Ugarski sabor, Kostić je ustupio svoje mesto Svetozaru Miletiću koji je prethodno izgubio izbore od vladinog kandidata u Bočarskom srezu. Ovu odluku je doneo radi jedinstva srpskog građanskog pokreta u Vojvodini, iako se lično nikada nije složio s njom. Kostić se preselio u Kneževinu Srbiju, gde se bavio političkom publicistikom, ali je pod pritiskom srbijanske konzervativne vlade napustio Srbiju. Procenjujući da će nakon Miletićeve pasivizacije Kostićev povratak u Vojvodinu doprineti pobedi srpskog građanskog pokreta, za čijeg su ga budućeg lidera videli – ugarska policija je uz pomoć sreskih načelnika i srpskih klerika uspostavila čitav sistem za špijunažu i praćenje Kostića. Uprkos očekivanjima, Kostić je podržao svog prijatelja Mišu Dimitrijevića. Na poziv kneza Nikole, Laza je pet godina boravio u Crnoj Gori, gde je uređivao zvaničnu štampu. Pošto se i situacijom u Crnoj Gori razočarao, vraća se u Vojvodinu. U poslednjoj deceniji XIX i prvoj deceniji XX veka, dolazi do transformacije Kostićevih shvatanja. Bio je razočaran srbijanskom i crnogorskom politikom. Kada ga je dotukla vest o ubistvu Miše Dimitrijevića, Laza se povukao u manastir Krušedol koji mu je omogućio da nesmetano prevodi i piše. U tom periodu, u njegovim razmišljanima zapaža se izvesno skretanje ka klerikalizmu.

Piše: dr Miloš Savin

 
Share
FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...