Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



O Vojvodini, Kataloniji i grafitima

„Vojvodina je Katalonija!“, sa simpatijom će uzviknuti neki. „Vojvodina nije i ne sme biti Katalonija!“, sa zgražavanjem će reagovati drugi. Koja je od te dve strane u pravu? Za odgovor na to pitanje moramo prvo razotkriti koji su razlozi i motivi kako za prvu tako i za drugu tvrdnju.

Katalonski jezik u školama

Katalonija je jedan od najspecifičnijih regiona Kraljevine Španije. Ona uživa široku autonomiju zasnovanu na Statutu o autonomiji kao organskom zakonu koji je po hijerarhiji direktno podređen Ustavu Španije. Katalonija poseduje zakonodavnu i izvršnu vlast – katalonski organi vlasti imaju isključivu nadležnost u mnogim oblastima (kultura, trgovina, zaštita životne sredine, transport, komunikacije i druge), dok u pojedinim oblastima deli nadležnost s državom Španijom. Ona ima sopstvene policijske formacije koje obavljaju najveći deo unutrašnjih poslova u regionu. Sudstvo je u rukama države, mada i tu postoje izuzeci – delovi građanskog prava domen su Katalonije. Ustav Španije prepoznaje izvesne tzv. „istorijske nacije“ koje konstituišu jedinstvenu državu „svih Španaca“. Premda ovo rešenje ukazuje na stav po kojem su Katalonci „podnacija“ šireg nacionalnog koncepta, ono ukazuje i na jasno prepoznavanje identitetskih razlika. Takođe, katalonski jezik prepoznat je kao zaseban od španskog (ni u kom slučaju ne može se govoriti o dijalektu) i zvanično korišćen u institucijama regiona (u regionalnom parlamentu, primera radi, debate su gotovo isključivo na katalonskom), dok se školska nastava izvodi uglavnom na ovom jeziku. Zaštita i promocija katalonskog jezika idu tako daleko da je na snazi pravna obaveza svih privrednih subjekata da informacije pružaju na tom jeziku. Na kraju ove kratke priče o katalonskom identitetu, važno je napomenuti da isti vuče poreklo i od nekadašnje Kraljevine Aragon, te je u svesti Katalonaca državotvorni element vrlo prisutan. Indipendističke težnje Katalonaca sve su snažnije, naročito od početka perioda Svetske ekonomske krize – te se birači na regionalnim izborima većinski opredeljuju za pristalice koncepta nezavisne države.

Ne potcenjivati Vojvodinu

Imajući sve navedene činjenice u vidu, mora se reći – Vojvodina nije Katalonija. Ni pravno, ni politički, ni u pogledu istorijskih, jezičkih i drugih kulturnih osobenosti – nije. Vojvođani nemaju snažnu nacionalnu svest Katalonaca, nemaju zaseban jezik i mnoge druge elemente na kojima se u realnosti zasnivaju izraženo partikularni pogledi Katalonije. Međutim, to nipošto ne znači potcenjivanje Vojvodine. Vojvodina ima svoje osobenosti i pravo da se njima ponosi. Iz raznih zasebnosti ona izdvaja suptilnu liniju izvesnog nadnacionalnog identiteta – Vojvođanin može biti pripadnik svake nacije s ovih prostora – jer postoji značajna zajednička kultura sećanja i raznih aspekata socijalnog i duhovnog života.

Vojvodina nije Katalonija. Ali šta je to tako zasmetalo značajnom delu društva kod takve tvrdnje? Podsetimo, Katalonci se za nezavisnost bore demokratskim sredstvima, uključujući tu i izbore i dozvoljeni „pritisak ulice“ prilikom izražavanja svojih zahteva. Ovo poređenje ne asocira na terorizam, nipošto, već na mirnodopsko rešavanje sukoba, svojstveno razvijenom svetu. Zašto su grafiti „Vojvodina=Katalonija“ toliko sporni da gradsko komunalno preduzeće mora slati odrede koji će ih brisati, uz obrazloženje da Novi Sad mora ostati grad „ljubavi i tolerancije“? Tačno je da ime organizacije koja stoji iza ovoga jeste Mlada Vojvodina, ali nigde se nije čulo da je neki njen pripadnik izvršio makar i naznaku nečega što bi se moglo okarakterisati kao društveno nasilni ili antidržavni akt. Pre će biti da je naziv osmišljen kako bi podgrejao emocije, na klasično populistički način, ali ne vidim u tome ništa što posebno odskače od generalnog modusa politike i društva u Srbiji. I šta je, na kraju krajeva, s brojnim drugim grafitima koji nedvosmisleno šalju poruke mržnje?

 

Svako pitanje je relevantno 
dok se ne iznosi puškom ili govorom mržnje

 

Poštovane čitateljke i poštovani čitaoci, svako političko pitanje jeste relevantno i legitimno ukoliko se ne iznosi snagom puške i govorom mržnje.

Iako lično preferiram ideju autonomije, ali ne i samostalnosti Vojvodine, smatram da ni ova druga ideja nije ništa manje nenormalna ukoliko podrazumeva upotrebu demokratskih sredstava. Osnaživanje atmosfere straha od separatizma jeste takođe legitimno, ali nije u skladu s civilizovanim pristupom prilepljivati samoj ideji, bilo autonomije bilo državne nezavisnosti, etiketu državnog udara. Tradicionalni vojvođanski modus operandi oduvek je bio razgovor, te nije pošteno implicitno upirati prstom u različite vojvođanske koncepte optužujući ih jednoznačno za širenje netolerancije i mržnje. A to su upravo brojni mediji i „Antigrafiti jedinica“ uradili – brzinskom reakcijom koja šalje poruku da je izneta ideja apsolutno neprihvatljiva i nemoralna.

Predstavnici vlasti i veliki deo javnosti moraju konačno shvatiti jednu stvar. Ogromna većina građana Vojvodine želi da živi u državi Srbiji. Ali, isto tako, ogroman broj građana želi da se država mnogo poštenije ophodi prema Vojvodini. U suprotnom, u bližoj ili daljoj budućnosti, Vojvodina bi zaista mogla po nekim pitanjima postati Katalonija.

I za sam kraj, dopustite mi jedan lični „ispad“. Ako već uklanjamo politički inspirisane intrigantne grafite, značilo bi mi kao građaninu ukoliko bi neko iz „Gradskog zelenila“ obrisao „Crna Gora je Srbija“ s jednog zida u gradu Novom Sadu. Eto, meni se ne dopada.

 

Piše: Radivoj Jovović, politikolog

 
Share
FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...