Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Primer iz kojeg će Evropa mnogo učiti

Piše: Radivoje Jovović, politikolog

Septembra 2015. godine, na regionalnim izborima Katalonije apsolutnu većinu osvojile su independističke partije. Ni dva meseca kasnije, katalonski parlament usvojio je rezoluciju o početku procesa raskida sa Španijom. Ovim su Španija i Katalonija došle u pat poziciju u međusobnim odnosima; prvi jer, premda tvrde da je takva deklaracija protivustavna, ne znaju šta da rade sa snagom katalonskog pokreta, a drugi jer su odlučni u opstajanju na pozicijama građanske neposlušnosti. Dva se pitanja nameću: kako je do ovakvog epiloga došlo i kakvo se razrešenje može očekivati?

Autogol u Madridu

Podsetimo, katalonske indipendističke težnje dobile su naročit zamajac usled ekonomske krize i odluke Ustavnog suda Španije iz 2010. godine, kojom je ograničena katalonska autonomija i suspendovani pojedini članovi katalonskog statuta. U poslednjih nekoliko godina, Madrid je primenjivao strategiju zastrašivanja posledicama nezavisnosti Katalonije; isključenje iz zajednice evropskih naroda, zajedničkog tržišta i institucija bio je jedan od njenih najvažnijih elemenata. S druge strane, pristalice katalonske nezavisnosti jačale su podršku. Katalonci su postajali sve svesniji da izdvajaju značajna sredstva kako bi lečili probleme drugih španskih regiona. Katalonija je bila prinuđena da smanji izdvajanja za svoje zdravstvo i socijalne službe, dok je značajan broj njenih građana zauzeo oštar stav prema merama lečenja krize kroz štednju – sve više se isticala tvrdnja da bi Katalonija „to mogla bolje“. Nevoljna za pregovore sa severoistočnim regionom, konzervativna vlada u Madridu postigla je autogol. I još jednom se ispostavilo, po ko zna koji put kroz političku istoriju, da će struna pući ako se previše zategne.

Sada hoće za sto?

Sada (sada!) španski premijer Marijano Rahoj želi da sedne za pregovarački sto. Na svojoj strani ima velike evropske lidere koji, plašeći se efekta domina, s neodobravanjem gledaju na novo prekrajanje granica u Evropi. Međutim, Katalonija je izabrala stratešku liniju pozicioniranu između revolucije i poštovanja ustavnog poretka – građansku neposlušnost. Nenasilno ali buntovnički, katalonske vođe ukazuju da svaki narod ima pravo na samoopredeljenje. Deluje da je prekasno za razgovore – mada u politici takva slika često zna da obmane – te da se secesionisti neće smiriti do dobijanja samostalnosti. Njihova strategija dobro je izabrana: nema pušaka, već samo drugačijeg viđenja demokratije. U tom pristupu mogu se naći i druge mere koje će naneti glavobolje Španiji, počevši od scenarija građanskih protesta, masovnih štrajkova i bojkota državne administracije. Štogod se može učiniti osavremenjivanjem gandijevskog pristupa. A ukoliko bi se španska monarhija (hm, monarhija, da, još jedna stavka razlaza prema tradicionalno republikanskim Kataloncima) usudila da primeni sredstva fizičke prinude nad takvim pokretima (ma koliko legalno zasnovana ona mogla biti), najverovatniji epilog bilo bi snaženje katalonske opcije. I u tome se očituje pat pozicija u odnosu regije i države. Prvi insistiraju na nenasilnom ali i nelegalnom principu, dok drugi moraju imati na umu da politička realnost nije isto što i pravna. Takođe, i jedni i drugi svesni su opasnosti od gubljenja pozicije u slučaju preduzimanja ishitrenih poteza.

Katalonce koštala miroljubivost

Da li će Madrid i Barselona sesti za zeleni sto ili je potonjoj „prekipelo“? Najverovatnije je da hoće, ali da li će „Katalunja“ pristati da na agendi bude nešto manje od referenduma za nezavisnost? Na ovo pitanje teško je, ili čak nemoguće, odgovoriti. Čini se da je katalonska opcija svesna istorijskog trenutka u kojem je došla do vrhunca političke snage. Ona je racionalno gnevna – često postavlja pitanje zašto bi Baskija imala veću samostalnost i poštovanje u odnosu na Kataloniju? Jer dok su Baski dobili privilegije zahvaljujući bombama, Katalonci su u svojoj miroljubivosti ostali bez većeg parčeta kolača. Sada mnogo toga zavisi od odlučnosti katalonske strane. Ukoliko je Španija značajnim ustupcima i privoli da odustane od ideje nezavisnosti, biće dobro da špansko i druga društva izvuku pouku iz cele ujdurme. A srž pouke sastoji se u većem uvažavanju različitosti i blagovremenom delanju u tom pravcu, pre nego što se probudi bes tihog i strpljivog čoveka.

 
Share
FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...