Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



CRNO NA BELO: Kuda nas vode i dokle smo stigli?

U vreme pune autonomije, plate u Vojvodini bile odmah iza Slovenije i Hrvatske, a sada nisu ni trećinu! 
Srbija na začelju kolone, a veći deo AP Vojvodine ispod republičkog proseka...

BEOGRAD / NOVI SAD – Najveća prosečna plata u 2015. godini na prostoru bivše Jugoslavije, iznosila je 1.004 evra i isplaćivana je u Sloveniji, dok su najmanja primanja, svega 361 evro, imali zaposleni u Srbiji, navedeno je u analizi agencije „Anadolija“, koju prenosi RTCG. Kako je preneo „Fonet“, a objavila Radio-televizija Vojvodine, prosečna plata u Crnoj Gori iznosila je 482 evra, dok su, prema podacima za novembar, prosečna primanja u Hrvatskoj iznosila 747 evra, u Bosni i Hercegovini 422, a u Makedoniji 365 evra. Prosečna plata za BiH i Makedoniju utvrđena je prema poslednjim zvaničnim podacima objavljenim za oktobar.

Lokomotiva vuče unazad

Prosečna plata u AP Vojvodini iznosi svega 95 odsto republičkog proseka, što je još strašnije, jer Srbija ni u SFR Jugoslaviji nikada nije bila lider po platama, dok je tadašnja SAP Vojvodina bila u rangu Slovenije i Hrvatske. Stepen propasti najbolje ilustruju podaci Republičkog Zavoda za statistiku, koji kažu da je plata u Novom Sadu svega 12 procenata iznad državnog proseka, dok, s druge strane, Alibunar beleži svega 60 odsto od republičkog proseka, a nešto malo bolji jesu Bački Petrovac i Plandište. A te tri opštine bile su 1981. godine između 24 i 31 odsto iznad proseka SFRJ i Republike Srbije.

Pokrajinski poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine, Aleksandar Marton, nedavno je u svom blogu podsetio na ekonomske pokazatelje iz perioda SFRJ, kada je AP Vojvodina imala suštinsku autonomiju. Na primer, broj zaposlenih u SAP Vojvodini 1981. godine, bio je 28 procenata iznad državnog proseka, dok je broj zaposlenih radnika u proizvodnom sektoru bio veći čak za 29 odsto! Zrenjanin, Kikinda, Subotica, Pančevo i Sombor, ali i Vršac, Vrbas i Bačka Palanka bili su tik uz slovenačke gradove Ljubljanu, Maribor i Kopar, dodao je on.

– Prosečna zarada Kikinđana te 1981. godine, bila je 71 odsto iznad državnog proseka, Zrenjaninaca 68, Subotičana 57, ali i radnika iz Ade 60 ili Apatina 61. Bile su odlične godine za Vojvodinu. Godine u kojima su građeni putevi, mostovi, škole, fabrike... – naveo je Marton.

Milošević i krah Vojvodine

Odgovor na pitanje kako se stiglo do današnjeg totalnog kraha, Živan Marelj, kojeg je jogurt revolucija 1988. godine zatekla na mestu predsednika Skupštine SAP Vojvodine, vidi u ukidanju suštinske autonomije Vojvodine.

– Sama suštinska autonomija omogućila je da Vojvodina, u vreme velike Jugoslavije, bude na nivou Slovenije i Hrvatske, posebno kada su u pitanju lični dohoci i elementarni uslovi standarda građana. Suštinska karakteristika autonomije bila je da omogućava razvoj – istakao je Marelj za „Slobodnu Vojvodinu“. Kaže i da bi APV danas, da nije bilo svih ujdurmi i pljački koje su pratile Miloševićevo ukidanje autonomije, sigurno bila na nivou Slovenije.

– I kasnije, svi koji su bili na vlasti, svi su praktično tu liniju zadržali. Uništena je privreda Vojvodine i svi materijalni resursi dosta su devastirani – smatra Marelj. Siguran je da bi, kada bi razvojna politika bila vođena u Novom Sadu i u interesu građana Vojvodine, Pokrajina napredovala daleko brže, uz značajno bolji standard građana.

Redefinisati odnose u Srbiji

Politikolog prof. dr Duško Radosavljević upozorava za naš list da je dve trećine Republike Srbije ekonomski devastirano, dok je, s druge strane, region bolji od nas, uključujući čak i Bosnu i Hercegovinu koja je funkcionalno najranjivija zemlja u Evropi.

– Republika Hrvatska je bila za frtalj jača od Vojvodine, a danas ima prosečnu platu oko 750 evra. Te zemlje su, koliko-toliko, svoje privrede prilagodile savremenim tekovinama, dok Srbija i dalje ne može da nađe svoj pravac razvoja koji bi bio zasnovan na jakoj poljoprivredi i prerađivačkim kapacitetima zasnovanim na toj poljoprivredi. Gle čuda, onda bi se velikim delom ulagalo u Vojvodinu, otvarala bi se radna mesta i tako dalje. Umesto toga, imate besomučnu tajkunizaciju, poklanjanje zemlje, poklanjanje resursa, zabašurivanje onoga što bi Srbija mogla da radi – smatra naš sagovornik. Radosavljević upozorava da je uslov svih uslova da Vojvodina povrati svoju punu autonomiju i raspolaže svojim sredstvima, ali da je za to neophodno prekomponovanje državne vlasti, gde bi Srbija morala da se pretvori u državu autonomnih pokrajina i regiona u kojima bi se državnim ustanovama prenele samo one nadležnosti koje su opšte važeće za određenu državu, dok bi pokrajinama i regionima bile ostavljene velike nadležnosti u kreiranju javnih politika, posebno ekonomske politike.

Besomučno uništavanje resursa

Marelj upozorava da su glavna dva resursa Vojvodine – plodno zemljište i nafta i gas – stavljeni u funkciju lažnih državnih interesa, od čega Vojvodina ima samo katastrofalnu štetu. S tom ocenom slaže se i Radosavljević.

– Očigledno je da u republici nosioci političke vlasti razmišljaju da je lakše danas od Vojvodine uzeti dva dinara, nego sutra pet. Zbog tog kratkovidog ponašanja, ovih 25 godina ne rešava se ništa u pogledu autonomnog statusa Vojvodine, nego se gleda da se što više izraubuju nafta, gas, poljoprivreda, vodotokovi – zaključio je Radosavljević.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...