Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



POLJOPRIVREDNE PENZIJE MANJE OD SOCIJALNE POMOĆI!

Indeks članka
POLJOPRIVREDNE PENZIJE MANJE OD SOCIJALNE POMOĆI!
VEĆINA PENZIONERA NA GRANICI BEDE
Sve strane

SRAMOTA: Katastrofalan odnos države prema ljudima koji su čitavog veka pošteno i naporno radili

NOVI SAD – Prosečna penzija u Srbiji, u oktobru je iznosila 23.165 dinara, a poljoprivredni penzioneri dobili su manje od polovine ovog iznosa – u proseku 10.336 dinara, pokazuje poslednji objavljeni Mesečni statistički bilten Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Od skoro 202.000 poljoprivrednih penzionera, najveći broj, njih 156.000, primilo je najniži iznos republičke penzije – 10.446 dinara, dok je čak 30.400 njih, u oktobru primilo iznos koji je niži od tog. Bilten PIO fonda pokazao je i da je 56 poljoprivrednika primilo penziju veću od 44.000 dinara, ali i da više od 3.700 poljoprivrednika prima penzije koje su ispod 5.000 dinara! Ono što posebno zabrinjava jeste to da socijalna pomoć, uz dodatak za nemogućnost rada, donese u kućni budžet gotovo isto novca koliko i poljoprivredna penzija nekog ko je čitav radni vek proveo u polju!

Porodična poljoprivredna penzija 4.740 dinara

Prosečna porodična poljoprivredna penzija iznosi oko 7.500 dinara, međutim Zlata Kockar (64) iz Kikinde, mesečno dobije 4.740 dinara. Ona i muž čitav vek proveli su obrađujući 17 jutara zemlje, tadašnji dozvoljen maksimum, a pored redovnog uplaćivanja za poreze, izdvajali su novac i u PIO fond. Zlatin muž umro je pre četiri godine i od tada, kaže, ona je u penziji. Ali kako živeti sa 4.740 dinara?

– Kako? Bedno. Da mi nema sina, ne bih imala ni za lekove. Išla sam da tražim tuđu negu i pomoć, jer se jako teško krećem, ali su me otresli kao blato s cipela – priča za „Slobodnu Vojvodinu“ baka Zlata. Kaže da su joj i sin i snaja, takođe, poljoprivrednici. Imaju i četvoro dece.

– Mladi obrađuju 80 jutara zemlje, jer zakupljuju i neku državnu. I oni uplaćuju za penzije, a kako će živeti od toga, ne znam – ogorčena je baka Zlata.

Država podstiče nerad

Predsednik Stručnog saveta za socijalna pitanja, rad, zapošljavanje i problematiku penzionera Lige socijaldemokrata Vojvodine, Gojko Vujinović, kaže da su poljoprivredne penzije sramotno male, s obzirom na visinu potrošačke kopre i potrebe osoba koje su već u trećem životnom dobu.

– Socijalna pomoć u Srbiji, trenutno iznosi 7.898 dinara za jednu osobu. Ako je osoba radno nesposobna, a ljudi stariji od 65 godina spadaju u tu kategoriju, na osnovni iznos dodaje se još 1.600 dinara, što u zbiru iznosi 9.500 dinara, gotovo isto koliko je prosečna poljoprivredna penzija – pojašnjava Vujinović u izjavi za naš list i dodaje da se mnogi poljoprivrednici pod stare dane pojavljuju na šalterima centara za socijalni rad, tražeći upravo tu vrstu pomoći.

A predsednik Lige paora Vojvodine (LPV) Miloš Šibul ističe da takvim ponašanjem država podstiče nerad.
– Poljoprivredniku se, kada više ne može da radi na njivi, više isplati da bude na teretu državi, da dobija socijalnu pomoć i da se hrani u narodnoj kuhinji, nego da prima poljoprivrednu penziju za koju je morao da izdvaja godinama novac, plaća poreze i doprinose državi. Takvim ponašanjem, država pokazuje da vrednuje nerad i besposličarenje, umesto da nagradi one koji su se trudili, radili i plaćali namete državi čitav radni vek – navodi Šibul. On napominje i da ako paor u nekom momentu nema novca da uplati doprinose, gubi pravo na socijalnu zaštitu i navodi primer porodice iz Čoke.

– U nekom momentu, doprinosi su iznosili oko 86.000 dinara godišnje. Muž i žena, poljoprivrednici, nisu imali novca da to plate, verovatno im je rod podbacio. A imaju dvoje dece koji su dijabetičari i nisu mogli deci obezbediti insulin, jer im knjižice nisu bile overene – kazao nam je Šibul.

Najgore udovicama i deci

Na nepovoljan položaj poljoprivrednih penzionera ukazala je i narodna poslanica LSV Nada Lazić tokom rasprave u Skupštini Srbije o Zakonu o podsticajima u poljoprivredi.

– Posebno naglašavam poziciju udovica i dece pokojnih penzionera, a njih je oko 25 hiljada. Oni primaju 7,5 hiljada dinara. Ko može živeti od tolike sume? – zapitala je poslanica LSV upozorivši da će, ako država ne preduzme nešto, većina zemljoradnika u starosti postati socijalni slučajevi.

 

 

 


 

 

Ne hrane se kako treba, ne idu kod lekara, ne greju se kako treba, a dažbine koje treba da plaćaju, stalno se povećavaju, upozorava predsednica Kluba penzionera LSV, Nada Lazić

Predsednica Kluba penzionera Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nada Lazić, kaže za SV da su penzioneri u jako teškom položaju, jer od svojih malih, a sad još i umanjenih primanja, oni izdržavaju decu koja su ostala bez posla ili ga još uvek nisu ni našla, pa i njihove cele porodice. Ona dodaje i da najavljeno povećanje penzija nije povećanje, nego vraćanje malog dela od onoga što je velikom broju najstarijih građana i građanki uzeto.

– Većina penzionera je na granici bede – ne hrane se kako treba, ne idu kod lekara, ne greju se kako treba, a dažbine koje treba da plaćaju, stalno se povećavaju. A da ne govorim o slobodnom vremenu, odlasku u pozorište, bioskop, koncerte. Toga su se davno odrekli. U razgovoru s njima, rekli su mi da im je i participacija, za koju mesečno plate i po 350 dinara, prevelik izdatak – navodi Nada Lazić i dodaje da je situacija na selu još gora, jer su mnoge ambulante zatvorene, pa je za odlazak kod lekara potrebno platiti autobus, taksi ili neku drugu vrstu prevoza.

Kao osnovni problem, ona navodi to što su penzioni fondovi prazni i što su penzije budžetska stavka.

– Penzioni fond ne može biti deo budžeta i ne može njime raspolagati vlada ili država, već treba da bude zaseban fond u koji će svaki građanin koji uplaćuje penziono, znati šta se s tim novcem radi. To treba da bude institucija koja će pametnim ulaganjima i kupovinom deonica, što su modeli koji postoje u svetu, oploditi taj novac koji se uplaćuje i penzioneri će biti sigurni. Do početka devedesetih, kada je ukinut PIO Vojvodine, on je bio jedan od najboljih u ondašnjoj SFRJ i u trenutku kada su ga usisali u republički fond, imao je četiri penzije rezerve. Taj novac posle je nestao – navodi Lazićeva i dodaje da su se iz tog vojvođanskog fonda finansirale i banje, lečilišta i objekti na Kopaoniku, a novac od njihove prodaje nije vraćen u penzioni fond.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...