Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



KO IMA NJEMU SE DODAJE: DRŽAVA ŠTEDI NA PLATAMA I PENZIJAMA, A NIS-U NEĆE DA NAPLATI NI PO ZAKONU

Vlast odbila amandmane LSV kojima se zahteva povećanje rudne rente i pravičnija raspodela tog novca

 

 

NIS-u se dozvoljava da plaća rudnu rentu tri, iako je ona po zakonu sedam odsto, zatim, da oni budu ti koji određuju ko u Srbiji može, a ko ne može da vrši geološka istraživanja mimo njih, i još – da ne plaćaju nadokande za istraživanja koja bi morali da plaćaju godišnje i to po kvadratnom kilometru.

NOVI SAD – Iznos rudne rente u Srbiji (naknade za izvlačenje nafte i gasa), koju će u budžet uplaćivati Naftna industrija Srbije, ostao je nepromenjen, pa će ta kompanija i dalje plaćati zaštićenu cenu od svega tri odsto, umesto zakonski propisanih sedam procenata. Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine pokušali su da se tokom rasprave o Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, izbore da se iznos te naknade poveća i na 10 odsto, ali je to odbijeno, uz obrazloženje resornog ministra Aleksandra Antića (SPS) identično svim ranijim – nemoguće je povećati rentu za NIS, jer je ta kompanija zaštićena Energetskim sporazumom između Republike Srbije i Ruske Federacije. Verovatno je suvišno, ali dodajmo da zbog toga LSV, prilikom glasanja, nije podržala taj zakonski predlog.

NIS jači od države

Nizak iznos rudne rente nije jedino na čemu kompanija s većinskim ruskim vlasništvom zarađuje kao nigde u Evropi.

Naime, kako za „Slobodnu Vojvodinu“ objašnjava pomoćnik pokrajinskog sekretara za mineralne sirovine, Dragan Budošan, novi zakon nije uvažio amandman Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine koji je imao za cilj da se izbegne davanje saglasnosti ili mišljenja za preklapanje istražnih prostora kada se radi o kompaniji NIS a.d. zbog čega sada ta kompanija obavezno daje mišljenje drugom investitoru koji je zainteresovan za istraživanja na toj površini.

– Ministarstvo rudarstva i energetike je u 2013.godini kompaniji NIS odobrilo istražno pravo koje pokriva kompletnu teritoriju Srbije.To praktično znači da ako neko želi da istražuje bilo koju mineralnu sirovinu na teritoriji Srbije mora dobiti pozitivno mišljenje  kompanije NIS – navodi Budošan precizirajući da se to odnosi na eksploataciju svih mineralnih sirovina, od podzemnih ili termalnih voda, gline, laporca, tehničkog kamena do bilo koje druge.

– To praktično znači da NIS može kontrolisati geološka istraživanja u Srbiji, pa kome NIS da pozitivno mišljenje, može raditi, a kome ne da, ne može. Tu je veliki problem kod vojvođanskih banja, gde su one, zbog teške saradnje s NIS-om oko korišćenja termalnih voda, odlučile da buše svoje bušotine. To sada znači da NIS, ako je direktno zainteresovan da prodaje toplu vodu nekoj banji, neće dati pozitivno mišljenje za istraživanje, kao ni eksploataciju te mineralne vode – istakao je Budošan. Dodaje da je praksa u svetu da se, ako se na istom istražnom prostoru rade različita istraživanja, daju međusobne saglasnosti, ali da nigde nijedna kompanija istražno polje koje zauzima 100 posto teritorije neke države, kao što je slučaj s NIS-om. Pritom, dodaje Budošan, ta kompanija i ne plaća nadoknadu državi za primenjena geološka istraživanja, koja iznosi 10.000 dinara po kilometru kvadratnom.

Vlast neće da ispravi nepravdu

Poslanik LSV Đorđe Stojšić još je na početku rasprave upozorio da predlog zakona predstavlja nastavak dosadašnje pogubne politike koja se najbolje osetila u AP Vojvodini.

– Prvo mislim na poklanjanje Naftne industrije Srbije Ruskoj Federaciji. I ne samo rafinerija nego i ležišta, što je nezapamćeno bilo gde u svetu – ukazao je Stojšić i dodao da se i Predlog zakona i Strategija odnose na dalju centralizaciju, vođenje računa o interesu suvlasnika Naftne industrije Srbije i na neusklađenost naše strategije sa strategijom Evropske unije odnosno evropske energetske politike. On je upozorio i da LSV godinama apeluje da se revidira Energetski sporazum povodom visine rudne rente.

– Takođe, za nas je važna i raspodela sredstava prikupljenih od eksploatacije resursa. Predložili smo da se članom 159. ovog zakona, naknade za korišćenje mineralnih resursa i sirovina i geotermalnih resursa rasporede po sledećem ključu: 20 procenata u budžet Republike Srbije, 40 bi bio prihod jedince lokalne samouprave i 40 procenata autonomnoj pokrajini – naveo je Đorđe Stojšić.

Sluha u vlasti, međutim, nije bilo. Ministar i vladajuća većina u parlamentu nisu prihvatili 23 od 24 amandmana Lige na taj zakon, a među njima onaj kojim je, po uzoru na Hrvatsku, traženo uvođenje novih pet naknada za istraživanje i proizvodnju strateških mineralnih sirovina: za površinu istražnog prostora, za površinu eksploatacionog prostora, za sklapanje ugovora, za proizvedenu količinu, za ostvarenu eksploataciju, za administrativne troškove, kao i obračun podele proizvodnje.

– Da su 2014. godine naplaćene naknade koje predlažemo, samo naplata naknada za naftu i gas povećala bi prihod budžeta Republike Srbije za oko 19,6 milijardi dinara. Ova suma je veća od ukupnog povećanja penzija i plata koju je odobrio MMF u 2016. godini – istakla je tokom rasprave poslanica LSV Olena Papuga.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...