Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Fašizam ovde neće proći!

BAČKA TOPOLA – Tribinom pod nazivom „Fašizam ovde neće proći“ i izložbom fotografija a antiratnog skupa u Staroj Moravici 1992. godine, u bioskopskoj sali Doma kulture u Bačkoj Topoli Liga socijaldemokrata Vojvodine obeležila je 9. Novembar, Međunarodni dan borbe protiv fašizma, ksenofobije i antisemitizma. Pored ligaša iz više gradskih i opštinskih odbora, gosti na tribini bili su i preživeli borci 15. vojvođanske partizanske brigade„Petefi Šandor“, članovi boračkih porodica, kao i Eitan Silbiger, predsednik jevrejske organizacije „Chabad Srbija“. Emitovan je i insert iz filma o protestu u Staroj Moravici 8. aprila 1992. godine, na kojem je učestovao i lider LSV Nenad Čanak.



Stojimo iza naših reči i dela

– Nisam morao da se plašim sebe i svojih reči od pre 20 godina, jer stojim iza svega što sam rekao. Stojim kao što stoji i Liga socijaldemokrata Vojvodine i kao što stoje svi antifašisti koji žive danas u Vojvodini. Zato što Vojvodina bez bilo kog svog naroda, bez bilo kog svog dela identiteta ne bi bila ona Vojvodina koja je u našim srcima zauvek – istakao je na početku govora lider LSV Nenad Čanak. On je podsetio da je ideja Evrope zasnovana na antifašizmu, koje „kao da se neko u ovoj zemlji stidi“, i upozorio da je danas veoma važno govoriti o fašizmu, jer se dosad uvek tvrdilo da je tu zapravo reč o grupicama odrpanaca i zavedene omladine.
– Onda smo počeli da gledamo kako se te grupice pretvaraju u grupe, a te grupe u čitave legije uvežbanih batinaša i ubica, sa kojima su se naši očevi i dedovi već obračunavali – istakao je Čanak. Podsetio je i da je za vreme radikalske vlasti u Novom Sadu sklonjena bista Lajoša Čakija, a njegov trg preimenovan, a da demokratske vlasti nisu uklonile ogroman spomenik antisemiti Jaši Tomiću, koji su podigli radikali.
– Zašto? Zato što uvek postoji neka sumnja da li ćemo se zameriti fašistima. LSV nikada nije imala problem da se zameri fašistima i nikada neće imati problem da im se suprotstavi – rekao je Čanak. On je podsetio da je Liga spremno izašla na ulice kada su pre četiri godine neonacisti pokušali da naprave paradu u Novom Sadu, i zapitao se kako to da država ne može da se suprotstavi takvim grupama. Čanak je naveo i da je borba protiv fašizma tačka o kojoj nema razgovora.
– Zato mora da se zna ko je i gde i kako krio i štitio Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Gorana Hadžića. Mora da se zna ko plaća i organizuje sve ove fašističke grupacije koje idu okolo, batinaju ljude i prave se da su veliki patrioti – istakao je Čanak

Svi ravnopravni u Vojvodini


Lider LSV je podsetio da su ljudi devedesetih mobilisani i slati na ratišta da ne bi pravili antiratne akcije, a istovremeno iz kuća izbacivani oni „nepoželjne nacionalnosti“.
– Jednom sam gledao Hrtkovce, jednom sam gledao Slankamen, Bešku, jednom sam gledao sva ona mesta iz kojih su po noćima, bacajući im bombe u kuće, isterivali Hrvate. Jel se sećate toga? Nemojte slučajno da je neko zaboravio – naveo je Čanak i zapitao ko će za to da odgovara. On je istakao da nikad neće dozvoliti da se ljudi u Vojvodini dele na bilo koji način osim na poštene i nepoštene, na časne i nečasne, na dobre i loše.

Zločini Hortijevih trupa ojačali antifašizam

Pozdravljajući prisutne, predsednik Opštinske organizacije LSV Bačka Topola Karolj Vekonj istakao je da „smo danas tu da kažemo ne podelama, ne mržnji, ne fašizmu, ne ratovima“, a nakon njega se direktor Muzeja Vojvodine Uglješa Belić osvrnuo na istorijske veze mađarskog i srpskog naroda u Vojvodini, s akcentom na suživot. On je upozorio da je Trijanon ostao u sećanju mađarskih nacionalista i revizionista kao velika istorijska nepravda, koja je u velikoj meri odredila učešće Mađarske u Drugom svetskom ratu. Belić je istakao da su se vrlo brzo po ulasku mađarskih trupa u Bačku desile velike tragedije, među kojima i racija, ali da je uporedo sa zločinima Hortijevih mađarskih vojnika antifašizam u Vojvodini jačao, što je dovelo do stvaranja velikog broja partizanskih jedinica, među kojima je bila i Petefi brigada. Zavičajni istoričar Antal Kočiš govorio je o naseljavanju Jevreja u Bačku Topolu, zavičajni istoričar Pal Červenak o Petefi brigadi, u kojoj je više od polovine boraca, njih oko 600, bilo upravo iz Bačke Topole, dok je profesor istorije Tibor Kišimre prisutne upoznao s antifašističkim pokretom na teritoriji Bačke Topole pre 1941. godine.



 

Najsvetlija tačka antiratnog

pokreta u Vojvodini


Otvarajući izložbu fotografija s antiratnog protesta 8. aprila 1992. godine u Staroj Moravici, lider LSV Nenad Čanak je, u društvu Irene Čubela, supruge Ferenca Čubele, poznatog antiratnog aktiviste i prvog predsednika SVM koji je i organizovao skup, podsetio da je antiratnih dešavanja bilo širom Srbije, ali da je najjači i najorganizovaniji antiratni pokret bio u Vojvodini. Dodao je da je skup u Staroj Moravici verovatno najsvetlija tačka antiratnog pokreta u Vojvodini.

– Nezaobilazno ime toga pokreta svakako je gospodin Ferenc Čubela, koji je bio jedan od najistaknutijih ljudi toga vremena. Mislim da je u ime svega onoga što se dogodilo i u ime svih onih koji nisu doživeli da danas budu sa nama važno je da se to nikada ne zaboravi – istakao je Čanak otvarajući izložbu.

Vratiti Petefija Topoli


Tribini u prepunoj bioskopskoj sali u Bačkoj Topoli prisustvovala su i dvojica od devet živih boraca Petefi brigade koji su, iako u poznim godinama, čilo pozdravili prisutne. Na tribini je pritom zatraženo i da se spomen soba 15. vojvođanske brigade „Šandor Petefi” vrati u Bačku Topolu, da se vrati naziv „Petefi brigada“ poljoprivrednoj školi, zatim naziv 15. vojvođanska brigada „Šandor Petefi“ kasarni Vojske Srbije, kao i da se ubuduće na teritoriji opštine Bačka Topola uvek dostojanstveno od strane lokalne samouprave obeležava Dan oslobođenja od fašizma i polazak boraca Petefi brigade u borbu protiv okupatora.

 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...