Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Arsen u mnogim vojvođanskim česmama

NOVI SAD – Ispitivanjem sadržaja arsena u oko 650 bunara u 27 od 45 opština u Vojvodini utvrđeno je da je najlošije stanje u Banatu. U 61 odsto ispitivanih bunara u severnom i srednjem Banatu zabeležen je povećan sadržaj arsena, u zapadnoj i severnoj Bačkoj to je u 58 odsto bunara, dok je u Sremu registrovano povećanje arsena u 29 odsto bunara – kaže za Slobodnu Vojvodinu pomoćnica pokrajinskog sekretara za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Nada Lazić.

Fale postrojenja za uklanjanje arsena


Ona objašnjava da se u Vojvodini za vodosnabdevanje koriste isključivo podzemne vode s različitih dubina – od 12 do 230 metara, te da veliki deo podzemnih voda u AP Vojvodini sadrži neprihvatljivo visoku koncentraciju arsena u slučaju da se te vode koriste za piće.
– Nažalost, većina vodovoda u Vojvodini nema postrojenje za uklanjanje arsena iz podzemnih voda, te je sadržaj arsena u vodi za piće na većem delu teritorije AP Vojvodine iznad 10 mikrograma po litru, koliko je zakonom dozvoljeno – kaže Nada Lazić. Ona upozorava da je arsen inače veoma opasan i da može izazvati pojedine oblike raka, ako se unosi u organizam dugo.

Piju vodu s česmi


– Ima naselja u pokrajini u kojima je odlukom sanitarne inspekcije zabranjeno korišćenje vode iz vodovodnog sistema zbog povećanog prisustva arsena – navodi Lazićeva, koja je i zamenica predsednice Stručnog saveta LSV za zaštitu životne sredine. Ona dodaje da su neka od tih mesta, kao što su Kovačica, Klek i još neka druga manja naselja, naročito u ugroženim područjima, izgradila česme s pijaćom vodom, ali i dodaje da je nedopustivo da građani u 21. veku uzimaju vodu s česme u centru sela u kanisterima.

Sto pedeset vodovoda
u nadležnosti
mesnih zajednica


Lazićeva kaže i da u Vojvodini organizovano snabdevanje vodom imaju 372 naselja od 463, koliko ih ima ukupno. Ta 372 naselja snabdevaju se vodom iz 307 vodovoda, što praktično znači da je negde jedan vodovod na više naselja.
– A od tih 307 vodovoda 157 je u nadležnosti javnih komunalnih preduzeća, a oko 150 vodovoda je u nadležnosti mesnih zajednica. To je zabrinjavajući podatak s obzirom na to da mesne zajednice nemaju kvalifikovane osobe koje mogu na pravi način da vode brigu o objektima vodovoda – bunarima i svim ostalim delovima sistema – upozorava ona. Lazićeva je dodala da se u budućnosti mora raditi na tehničkom i organizacionom ukrupnjavanju tih vodovodnih preduzeća, jer je veoma važno da se o kvalitetu vode za piće brinu stručne osobe.

Potrebna velika ulaganja

Nada Lazić kaže i da je poseban problem to što se izvorišta podzemnih voda, koja naselja koriste za dobijanje pitke vode, po pravilu nalaze u samim tim naseljima ili veoma blizu, zbog čega su veoma ugrožena.
– Ako znamo da samo 10 odsto, odnosno 45 naselja u Vojvodini ima kanalizaciju, to znači da sva ostala naselja, koja imaju vodovod, a nemaju kanalizaciju, imaju septičke jame i tamo odlažu svoje otpadne vode, a onda se te septičke jame nekontrolisano prazne u najbliži kanal ili u vodotok i slično. Ili što je još gore, kada se priključe na javni vodovod, ljudi svoj bivši bunar pretvore u septičku jamu – kaže ona.
Lazićeva ističe da u Vojvodini na sva 463 naselja ima svega 18 postrojenja za pripremu vode za piće, a i ona se mahom koriste za uklanjanje gvožđa, mangana i amonijaka, ali ne i arsena. Kako kaže, u narednom periodu moralo bi se mnogo više ulagati u ovu oblast izgradnjom nove i rekonstrukcijom postojeće vodovodne mreže ali i modernih sistema za pripremu vode za piće.
– Prema Strategiji vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini, koju je donelo Izvršno veće a usvojila pokrajinska skupština, za izgradnju neophodnih sistema i poboljšanje kvaliteta vode za piće u pokrajini potrebno je oko pola milijarde evra – kaže Lazićeva. Prema njenom mišljenju, i same opštine morale bi više da se angažuju u ovom poslu, a posebno u privlačenju sredstava iz evropskih fondova koji su našoj zemlji sada dostupni. U procesu pridruživanja biće dostupni i veći iznosi sredstava i potrebno je pripremiti projekte kako bi se ta sredstva mogla i iskoristiti.

Pozitivni primeri:

Subotica

i Veliki bački kanal


Predsednica Stručnog saveta LSV za zaštitu životne sredine Danica Baćanović kaže za Slobodnu Vojvodinu da je deo predizbornog programa LSV dalje sprovođenje Strategije vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini, koja predviđa izgradnju regionalnih vodovoda i potrebna sredstva za taj posao.

– Nama ostaje da dalje radimo da tu strategiju sprovedemo u život – kaže Baćanovićeva. Ona navodi i da je Subotica, gde su uložena znatna sredstva u izmenu tehnologije u fabrikama vode, pozitivan primer u Vojvodini.

– Na tom primeru se pokazalo da je moguće ukloniti sve štetne materije iz vode. To su velika ulaganja i dugotrajan posao, ali je važno da se na tome radi – kaže ona. Takođe kao pozitivan primer navodi rešavanje tretmana otpadnih voda na Velikom bačkom kanalu.

– Urađeni su kolektori, kanalizaciona mreža i počinje da se gradi postrojenje za tretman otpadnih voda. Za nekoliko godina imaćemo i čist Veliki bački kanal – kaže ona. Baćanovićeva, koja je i pomoćnica ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, kaže da podaci govore da se najbolja voda u Vojvodini pije u Sremu, a da je ujedno u tom delu pokrajine najduži životni vek stanovništva.

– Koliko je tome voda uzrok nemamo preciznih podataka, ali je to sigurno voda najboljeg kvaliteta u Vojvodini – kaže Baćanovićeva.

U Kikindi dotrajala vodovodna mreža


Odbornik LSV u Skupštini opštine Kikinda dr Milan Mitrić kaže za Slobodnu Vojvodinu da čak 60 odsto stanovništva Srbije pije zdravstveno nebezbednu vodu, te da u Kikindi ovaj problem postoji decenijama unazad. On smatra da rešavanje ovog problema nikako ne može da se svede na pojedinačan mandat bilo koje vlasti, već da je potrebno dugoročno baviti se ovom najvažnijom temom za lokalno stanovništvo.

– Pored prisustva arsena, natrijuma i amonijaka, koji mogu uticati na razvoj različitih oboljenja kod ljudi, veliki je problem i u dotrajaloj vodovodnoj mreži. Očito je da rešavanje ovog problema zahteva dosta volje, planiranja i strpljenja, ali je ono neophodno kako bi se obezbedili svi uslovi za zdravu, upotrebljivu vodu koja je svima dostupna – istakao je Mitrić.

 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...