Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Prošle godine u Kikindi izvađeno 200 miliona evra nafte, a plaćeno četiri miliona evra

KIKINDA – U skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, usvojenom krajem novembra, povećani su iznosi rudne rente, a novi procenti naplaćuju se od 1. januara ove godine. Međutim, kako je nakon usvajanja zakona za B92 potvrdio državni sekretar za rudarstvo Zlatko Dragosavljević, NIS, odnosno „Gasprom“, izuzet je iz ovog zakona u skladu s Međudržavnim sporazumom između Srbije i Rusije, pa neće plaćati viši iznos rudne rente sve do završetka investicionog ciklusa i modernizacije pančevačke rafinerije, tj. do kraja 2012. Čak i tada, kada će umesto sadašnjih tri posto plaćati rudnu rentu u visini od 7%, to će i dalje biti triput manje nego što bi platili u Rusiji, jer je tamo rudna renta 22%.

Slaba korist za Kikindu


Najveća naftna polja u Srbiji nalaze se u Vojvodini – Kikinda, Mokrin, Velebit i Turija, kao i najveća gasna polja – Martonoš, Mokrin i Itebej.
– Kikindska opština, zajedno s Mokrinom, jedno je od najzahvalnijih nalazišta, a procenjuje se da je prošle godine tu izvađeno nafte u vrednosti od čak 200 miliona evra, od čega je, zahvaljujući vrlo niskom iznosu rudne rente, u opštinski budžet uplaćeno svega četiri miliona evra – kaže dr Milan Mitrić, funkcioner LSV Kikinda i kandidat Lige socijaldemokrata Vojvodine za poslanika u pokrajinskom parlamentu.
Prema novom zakonu, polovina iznosa rudne rente trebalo bi da ide lokalnim samoupravama, pa će i Kikinda ubuduće moći da računa s većim sredstvima, mada i dalje triput manjim nego što raspolažu slične opštine u Rusiji iz kojih „Gaspromnjeft“ izvlači naftu.

NIS da plaća kao u Angoli


Predsednik Saveta LSV za energetiku i mineralne sirovine Aca Udicki ističe za Slobodnu Vojvodinu da je rudna renta samo jedan od prihoda koje naftne kompanije plaćaju vlasniku prostora, te da je najveća u Rusiji, gde iznosi 22 odsto, ali da se ukupni prihod države Rusije od vrednosti proizvedene nafte kreće oko 85 procenata!
– NIS je koncesionar u Angoli. Angolska država od NIS-a naplati oko 70 odsto od ukupne vrednosti proizvedene nafte, pa bi i kod nas trebalo realizovati iste uslove bar kao u Angoli, kada se radi o proizvodnji nafte i gasa – dodaje Udicki. On navodi da će se LSV za to i zalagati, s obzirom na to da su sve nadležnosti u vezi s istraživanjem i proizvodnjom mineralnih sirovina u nadležnosti AP Vojvodine.

Država da posluje tržišno

Ekonomista Vladimir Torbica ocenjuje da bi Srbija morala da se ponaša tržišno i ekonomski racionalno kada su u pitanju njeni interesi, kao što se ruska strana ponaša u pogledu sopstvenih interesa. Nelogično je, kaže, i da država ulaže u privatnu imovinu „Gasproma“ i još ih oslobađa dela rente.
– Zašto im se od redovnih izdataka za rentu nije, u vidu nekih subvencija, vratio iznos za uložena sredstva u rafineriju? To je njihova rafinerija, njima podiže vrednost, njima poboljšava proizvodnju, znači njihova je imovina – navodi naš sagovornik. Torbica, inače član Saveta LSV za budžet i finansije, dodaje da se u većini zemalja naplaćuje i koncesija kao naknada za eksploataciju rudnih bogatstava, koja može da iznosi i do 50 odsto ostvarene proizvodnje prirodnog bogatstva koje se eksploatiše.
– U našem slučaju, vrednost nafte koju NIS izvadi godišnje u Srbiji jeste oko 730 miliona dolara, što znači da bi zemlji ostala polovina te sume kad bi koncesija bila 50 odsto – upozorava Torbica. Dodaje da bi tada bilo više nego dovoljno sredstava za ulaganje u lokalne zajednice za poboljšanje infrastrukture i standarda, a da bi i država mogla profitirati od toga.
Torbica dodaje da se pored koncesije u većini zemalja naplaćuju i ekološke takse, takse za transport, kao i da je moguće uvesti obavezu zapošljavanja domaće radne snage, od čega bi država imala velike koristi.

Kako radi „Gasprom“

Kandidat Lige socijaldemokrata Vojvodine za poslanika u pokrajinskom parlamentu dr Milan Mitrić upozorava da postoji velika verovatnoća da će se kikindska i mokrinska nalazišta uskoro iscrpeti jer je „Gaspromnjeft“, koji inače ovde plaća sedam puta nižu rudnu rentu nego u matičnoj državi Rusiji, uveo novu tehnologiju za eksploataciju kojom se znatno intenzivnije i brže iscrpljuju ležišta.
– Obaveza svih nas jeste da preduzmemo nešto pre nego što se pogoni zatvore, a sirovina ponestane. Jako je važno da se izborimo da raspolažemo svojim resursima dok se isti potpuno ne iscrpe jer nam onda više neće ništa značiti – zaključio je Mitrić. A predsednik Saveta LSV za energetiku i mineralne sirovine Aca Udicki dodaje da obavezno treba proveriti da li je NIS uradio neophodnu dokumentaciju, elaborate i projekte, koji moraju proći eksternu reviziju, da bi uveo nove tehnologije eksploatacije. – Ako NIS to nije uradio, onda je učinio veliku povredu važećih zakona, za koji mora snositi odgovarajuće posledice – dodao je Udicki.



Novi iznosi rudne rente

– Za energetske mineralne sirovine povećana sa 1% na 3%
– Za metalične mineralne sirovine povećana sa 3% na 5%,
– Za eksploataciju nafte i gasa povećana sa 3% na 7 %.
* Prema pisanju „Politike“ (27. marta), u okruženju se nadoknada za eksploataciju nafte i gasa kreće od 10 do 13 procenata!


Kikinda i dalje

kuburi s pijaćom vodom

Prema rečima dr Milana Mitrića, uprkos činjenici da se iz kikindskih atara, a naročito iz Mokrina, crpi nafta, najosnovnije potrebe, poput upotrebljive pijaće vode i infrastrukture u selima opštine, i dalje su gorući problemi koji drastično utiču na kvalitet života svih stanovnika opštine.

Ligaši smatraju da se povećanjem iznosa rudne rente, za koji je potreban konsenzus svih političkih aktera, mogu rešiti najvažniji problemi, i to ne samo u kikindskoj opštini već i u svim ostalim mestima Vojvodine.

– Prostom računicom može se doći do zaključka da bi povećanjem rudne rente na minimum 20 procenata, što nije neuobičajeno za evropske zemlje, kikindska opština imala sredstva koja bi direktno ulagala u rešenje pijaće vode, ali i kompletne infrastrukture u Mokrinu. Tako ne bismo morali da se zadužujemo, već bismo iskoristili naše pare za rešavanje naših problema – istakao je Mitrić.

 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...