Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Čije su naše bušotine tople vode

NOVI SAD – Gasnim sporazumom između Srbije i Ruske Federacije nije predviđeno da „Gaspromnjeft“, uz jeftin NIS, dobije pride i hidrotermalne izvore u Vojvodini. Međutim, ponašaju se kao da jesu!
Predsednik Stručnog saveta za energetiku i mineralne sirovine LSV Aca Udicki upozorava za naš list da hitno treba utvrditi da li NIS uopšte ima pravo stečeno nekim drugim aktom na geološka istraživanja hidrotermskog potencijala Vojvodine. U međuvremenu, NIS pravi zajedničko preduzeće s Vladom Vojvodine u koje ulaže vojvođanske bušotine napravljene – vojvođanskim parama.

Ko je šta potpisao?

Naime, novembra 2011. godine pokrajinski premijer Bojan Pajtić i generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko potpisali su Memorandum o saradnji, kojim se predviđa realizacija zajedničkih projekata i formiranje zajedničkog preduzeća za iskorišćavanja alternativnih i obnovljivih resursa energije u Vojvodini. Kravčenko je, kako piše i na sajtu Vlade Vojvodine, tom prilikom naglasio da „NIS u zajedničko preduzeće ulaže 78 bušotina i 10 instalacija, u vrednosti oko 14 miliona evra“. Ta saradnja nastavljena je i u martu ove godine kada su Vlada Vojvodine i NIS potpisali Sporazum o saradnji s dvema mađarskim kompanijama EU–FIRE i GMV, koji se tiče iste oblasti.

NIS nema šta da uloži


Aca Udicki upozorava da je najhitnije potrebno utvrditi da li NIS uopšte ima pravo stečeno nekim drugim aktom (i kojim) na geološka istraživanja hidrotermskog potencijala Vojvodine.
– Ako NIS nema ta prava, Vojvodina treba da preuzme, kao vlasnik, sve objekte i podatke o svom hidrotermalnom potencijalu. Utvrđivanje vlasništva nad hidrotermalnim potencijalom jeste pitanje koje treba rešiti, a takođe treba pronaći rešenja da ovaj energetski potencijal ostane u vlasništvu Vojvodine – ističe Udicki.

Bušotine finansirala
SAP Vojvodina


Inženjer geologije Stanislav Milosavljević upozorava da je u cilju lakšeg rešavanja vlasničkih odnosa dovoljno pogledati izvore finansiranja za izradu bušotina i hidrotermalnih sistema u proteklom periodu.
– Finansiranje istražnih radova sprovođeno je iz sredstava takozvanog rudnog blaga i, jednim delom, iz budžeta tadašnje SAP Vojvodine. Fond rudnog blaga predstavljao je namenska sredstva namenjena finansiranju istražnih radova na naftu, gas i hidrotermalnu energiju – naveo je on.
Prema Milosavljevićevim rečima, iz istog fonda u jednom periodu finansirana je i izrada Osnovne geološke karte Vojvodine, a svi navedeni radovi pripadaju kategoriji osnovnih geoloških istraživanja, koja se, prema zakonu, finansiraju iz budžeta.
– Izvođač ovih radova dužan je da po završetku istražnih radova uradi elaborat o izvršenim geološkim istraživanjima i dobijenim rezultatima i blagovremeno ga dostavi Sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine u Novom Sadu. Zbog toga bi se sagledavanjem izvora i namene fonda rudnog blaga mogli lakše rešiti svojinski odnosi postojećih hidrotermalnih bušotina u Vojvodini – ističe naš sagovornik.

Ogroman, neiskorišćeni potencijal


Milosavljević upozorava za naš list da su geotermalni izvori, kojima obiluje podzemlje Panonskog basena, a samim tim i Vojvodine, ogroman potencijal, iako se trenutno koristi svega petina od 78 geotermalnih izvora. Oni bi mogli biti korišćeni u veoma različite namene poput zagrevanje različitih stambenih i industrijskih objekata, u sušenje žitarica, voća i povrća ili lekovitog bilja, zatim u tehnološkim procesim u industriji, kao sanitarna topla voda u stambenim blokovima, u ribarstvu za uzgoj ribe i riblje mlađi u zimskom periodu, u turističkim i sportsko-rekreativnim centrima…
– U ovom trenutku postoji između 40 i 50 hidrotermalnih bušotina koje su konzervirane i ne nalaze se u eksploataciji, ali bi se mogle koristiti.Takvi sistemi su dosad pokazali značajne prednosti u odnosu na sisteme s klasičnim energentima, između ostalog i zbog velike sigurnosti i pouzdanost u toku rada jer su praktično bez kvara i zastoja. Takođe, imaju dug vek eksploatacije pošto se radi o obnovljivom vidu energije, imaju niske troškove održavanja, imaju nižu cenu energije i ekološki su čisti – zaključio je on. Ipak, upozorava Milosavljević, glavni problem za nezadovoljavajuće korišćenje postojećih hidrotermalnih bušotina jesu nerešeni vlasnički odnosi, koji što pre moraju biti raščišćeni.

Oživeti mrtav kapital


Aca Udicki upozorava da se najveći broj hidrotermalnih bušotina u Vojvodini nalazi van eksploatacije i da zapravo predstavlja mrtav kapital. Zbog toga, između ostalog, predlaže da se hidrotermalne bušotine koje se mogu koristiti za određene svrhe prenesu lokalnim samoupravama na korišćenje.

„Takođe, geološko-tehničku dokumentaciju o tim bušotinama treba preneti u Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine pri Vladi APV, a neophodno je i što pre oformiti stručno telo koje bi korisnicima geotermalne energije stručno pomagalo u održavanju i korišćenju iste“, zaključio je Udicki.

Svi uzimaju novce

sem Vojvodine?!


Sporazumom između Vlade AP Vojvodine, NIS-a i mađarskih kompanija GMV i EU–FIRE, između ostalog, predviđeno je da NIS dobije mogućnost da iz fonda neaktivnih geotermalnih bušotina u svom vlasništvu, pogodnih za proizvodnju električne i toplotne energije, zajedno s partnerskim kompanijama, aktivira ovaj potencijal i obezbedi toplu vodu iz bušotine za korišćenje u razne svrhe. Kompanije GMV i EU-FIRE bi u projekat trebalo da ulože svoje stručno znanje i iskustvo u oblasti istraživanja, eksploatacije i korišćenja geotermalne energije i omoguće lakše povezivanje lokalne zajednice s investitorima. Kako je navedeno iz Vlade APV, pokrajinski Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine pružiće administrativnu podršku, a NIS će biti uključen i na poslovima servisnih usluga, održavanja, izrade prateće dokumentacije i na projektovanju i izvođenju radova.

 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...