Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Daleko od pravde

NOVI SAD – Proteklih nedelja i meseci pojedine odluke sudova u Srbiji postavile su pitanje da li u ovoj zemlji ima pravde? Tako su, recimo, apelacioni sudovi u poslednje vreme smanjili nekoliko presuda za ubistva u kojima su učestvovali navijači i huligani, poput slučaja Brisa Tatona. Komentarišući ovakve odluke sudova, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da je sve to vrlo jednostavno: „Ako ne suzbijate kriminal i bande, oni će rasti“. On je upozorio i da ubistvo apsolutno zastareva nakon sedam godina, što, prema njegovim rečima, svedoči da je jedan deo pravosuđa apsolutno najtruliji deo sistema.
– A kada kažete, mora se to menjati, onda se izmisli odbrana – to zli političari hoće da se upetljaju u nezavisno pravosuđe. To su priče za malu decu – zaključio je Nenad Čanak.

Slučaj 1: Prepolovljene kazna dvojici
belgrade boysa za pokušaj ubistva

(posle četiri godine suđenja)

Četiri godine nakon početka napada na jednom beogradskom splavu, presudom Apelacionog suda navijačima „Crvene zvezde“ Veliboru Dunjiću i Urošu Avramoviću smanjene su kazne na po četiri godine i dva meseca zatvora, a Marko Ljubičić je oslobođen svih optužbi. Kako je javio 4. aprila B92, Dunjić, koji je jedan od vođa navijača „Belgrade boys“, i Avramović bili su 7. juna prošle godine drugi put osuđeni na po sedam godina i dva meseca zatvora zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju, dok je Ljubičić bio osuđen na godinu i pet meseci zatvora zbog pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Slučaj 2: Prepolovljena kazna navijaču „Rada“ za ubistvo,
a ostali oslobođeni zbog zastare predmeta

(posle sedam godina suđenja)

Apelacioni sud u Beogradu prepolovio je kaznu navijaču fudbalskog kluba „Rad“ Bojanu Hrvatinu i pravosnažno ga osudio na 15 godina zatvora zbog ubistva navijača „Voždovca“ Bojana Majića u vozu 4. avgusta 2005. godine. Istom presudom Apelacioni sud je zbog apsolutne zastarelosti pravosnažno odbio optužbe za učestvovanje u tuči protiv Aleksandra Kovačevića, Gorana Pantelića i Aleksandra Pavlovića, prenele su „Večernje novosti“ 25. marta ove godine. Hrvatin i ostali bili su optuženi da su opremljeni noževima, šipkama i kamenicama ušli u putnički vagon voza koji je saobraćao na liniji Beograd–Bar kako bi se fizički obračunali s navijačima FK „Voždovac“. Posle ulaska u voz, Hrvatin je izvadio nož i Majića nekoliko puta ubo u vrat i rame.

Slučaj 3: Prepolovljena kazna Urošu
koji je gurao baklju u usta policajcu

(posle četiri i po godine suđenja)

Kako je javio list „Alo“ 15. marta, Vrhovni kasacioni sud odbio je zahtev Republičkog javnog tužilaštva za zaštitu zakonitosti i potvrdio pravosnažnu presudu kojom je Uroš Mišić osuđen na pet i po godina zatvora zbog napada na žandarma Nebojšu Trajkovića tokom utakmice „Crvena zvezda“ – „Hajduk“ iz Kule 2. decembra 2007.
Ovo je konačna presuda Mišiću, koji bi trebalo da izađe iz zatvora sredinom sledeće godine pošto mu je u kaznu uračunat i boravak u pritvoru od kraja 2007. Apelacioni sud je prethodno Mišiću smanjio kaznu sa deset na pet i po godina zatvora, pošto je utvrdio da Mišić nije s umišljajem pokušao da ubije Trajkovića gurajući mu upaljenu baklju u usta, kako je to tvrdilo tužilaštvo od početka procesa, „već da napadne službeno lice u obavljanju poslova javnog reda i mira“.

Slučaj 4: Prepolovljene kazne
ubicama Brisa Tatona

(posle dve i po godine suđenja)

Apelacioni sud u Beogradu odlučio je 26. januara ove godine da se prepolove kazne osuđenima za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona, pa je prema novoj presudi Đorđu Preliću kazna smanjena na 15 godina zatvora, Ljubomiru Markoviću i Ivanu Grkoviću na 13 godina, dok je Dejanu Puzigaći smanjena na 14 godina zatvora, javio je tog dana B92. Kazne su smanjene i ostalim učesnicima tog incidenta. Tatona su huligani pretukli 17. septembra 2009. na Obilićevom vencu u centru Beograda, uoči fudbalske utakmice beogradskog „Partizana“ i francuskog „Tuluza“. Taton je preminuo 29. septembra u Kliničkom centru Srbije od posledica zadobijenih prilikom batinanja.



Preti Brankici Stanković

i pali džamije


Početak ponovljenog suđenja jednom od vođa „Partizanovih“ navijača Milošu Radisavljeviću zbog vređanja novinarke B92 Brankice Stanković odložen je za 23. maj, preneo je B92 3. aprila. Suđenje je odloženo zbog izostanka Stankovićeve, koja nije mogla da dođe u sud iz zdravstvenih razloga. Radisavljević je ranije pravosnažno osuđen na šest meseci zatvora zbog nasilničkog ponašanja tokom fudbalske utakmice „Partizan“–„Šjahtor“ u decembru 2009. godine u Beogradu, ali je Apelacioni sud 11. jula 2011. ukinuo drugi deo presude kojom je bio osuđen na godinu dana zatvora zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke B92 i naložio novo suđenje. On se tereti da je za vreme utakmice gumenu lutku koja je simbolizovala Stankovićevu nabijao na metalnu šipku. B92 je istog dana javio da je pred Prvim osnovnim sudom nastavljeno suđenje optuženima za nerede u kojima je zapaljena Bajrakli džamija u Beogradu u noći između 17. i 18. marta 2004, a među optuženima je ponovo Miloš Radisavljević Kimi, koji je do hapšenja u Makedoniji 21. februara više od šest meseci bio u bekstvu.

 

„Obraz“ na sudu


Vođa „Obraza“ Mladen Obradović osuđen je 27. marta ove godine prvostepeno pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu na deset meseci zatvora zbog širenja rasne i druge diskriminacije. Obradović, student teologije, osuđen je zbog organizovanja pisanja grafita „Čekamo vas“, „Smrt pederima“ i „Beogradom krv će liti, gej parade neće biti“ i štampanja plakata i nalepnica koji su, kako je utvrdio sud, pozivali na mržnju i nasilje protiv gej populacije pred otkazanu Paradu ponosa septembra 2009. godine, javila je Beta. Inače, Obradović je 20. aprila 2011. godine prvostepeno osuđen pred Višim sudom u Beogradu na dve godine zatvora zbog organizovanja nereda u Beogradu tokom Parade ponosa održane 10. oktobra 2010. godine, kada je povređeno više od 140 ljudi, od kojih 124 policajca. Inače, Ustavni sud Srbije okončao je postupak o inicijativi za zabranu organizacije „Obraz“. Kako je javio B92, 27. marta predsednik Ustavnog suda Dragiša Slijepčević rekao je da je sudija izvestilac u tom predmetu pripremio predlog odluke koji će „ovih dana“ biti prosleđen njemu kao predsedniku suda, nakon čega će taj predmet uvrstiti u dnevni red sednice. Do zatvaranja ovog broja ta odluka nije saopštena. Zabranu Otačastvenog pokreta „Obraz“ i Srpskog narodnog pokreta „1389“ zatražio je 25. septembra 2009. tadašnji republički tužilac Slobodan Radovanović zbog nasilnog rušenja ustavnog poretka, kršenja zajamčenih manjinskih i ljudskih prava i izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti. Kada je reč o zabrani SNP „1389“, RTS je 5. novembra prošle godine javio da je Republičko javno tužilaštvo proširilo zahtev za zabranu tog udruženja i na novonastala udruženja SNP „1389“ i „Naši“ iz Aranđelovca.

– Nakon javne rasprave pred Ustavnim sudom, utvrđenog činjeničnog stanja i pribavljene dokumentacije, utvrđeno je da se iz Udruženja „1389“ izdvojilo novo SNP „1389“, čije su vođe Miša Vacić i Igor Marinković – rekao je tada portparol tužilaštva Tomo Zorić. Inače, Ustavni sud je odbacio predlog za zabranu rada ekstremnih navijačkih podgrupa zbog nepostojanja ustavnih i zakonskih pretpostavki za vođenje postupka, javio je RTS 19. marta prošle godine. Tom odlukom Ustavni sud se praktično proglasio nenadležnim za zabranu tih grupa. Tužilaštvo je tražilo zabranu delovanja navijačkih podgrupa „Partizana“, „Crvene zvezde“ i „Rada.




Srbija se teško pomera iz društva

haosa, nasilja i bezakonja


– Poslednji događaji sa smanjenjem zatvorskih kazni navijačima koji su osuđeni za najteža krivična dela samo govore o tome koliko su i pravna norma i pravna država daleko od pravde – kaže za Slobodnu Vojvodinu prof. dr Ratko Božović. On smatra i da je odnos sudova u Srbiji prema nasilju koje na ulicama sprovode razne navijačke i druge grupe zapravo deo one priče „u kojoj je Srbija anomično društvo u kojem vlada haos, nasilje i bezakonje“, i dodaje da se ona iz takvog društva teško pomera. Božović napominje da on o svemu ovome ne govori kao pravnik, nego kao kulturolog iz logike javnosti.

– Sve ovo što se dešava s tim prepolovljenim kaznama i sličnim događajima jedna je tipična dezorijentacija ljudi u krizi, ljudi u tranziciji, i to je sve skoro školski primer anomičnog društva – kaže Božović. On takođe smatra da se ovakvim odlukama sudova ne raščišćava javno polje u Srbiji. U stvari, i da se njima zapravo ne rešava dezorijentacija među mladima, što može dovesti do nekih novih incidenata u narednom periodu.

– U tim situacijama gde je nasilje u pitanju mislim da nije potrebna nikakva sentimentalnost – kaže dr Božović. On objašnjava da se mladi u toj svojoj dezorijentaciji do fanatizma i opsesije identifikuju s različitim grupama, kao što su naprimer navijačke.

– A tamo gde su fanatizam i opsesija tu pamet sigurno nije prisutna. Prema tome, mora se staviti tačka na to iracionalno ponašanje i ludovanje, jer ako se to ne učini konačno, ni zakon neće jednog trenutka biti dovoljan da zaustavi sve to – zaključio je Božović.

 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...