Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Vojvođanska zastava na vrhovima Himalaja i Kilimandžara

NOVI SAD – Pored zgrada, bandera i ulica u Vojvodini, zastava AP Vojvodine vijori se i na vrhovima Alpa, na Aljasci, Himalajima, Kavkazu i Kilimandžaru!
Planinar Duško Matić iz Kluba planinara „Zrenjanin“ razapeo je zastavu AP Vojvodine u Aziji na Himalajima i na najvišim vrhovima još tri kontinenta: na Kilimandžaru – najvišem vrhu Afrike, na Denaliju – najvišem vrhu Aljaske, to jest Severne Amerike, i na najvišem vrhu Evrope – Kavkazu.

Grb Vojvodine na Akonkagvi


Alpinista pripravnik Hoselito Bite, član Planinarsko-alpinističkog kluba „Celtis“ iz Sombora, verovatno je bio jedan od prvih Vojvođana koji je obeležje svoje pokrajine ostavio na nekom od najviših vrhova sveta. Nešto više od godinu dana nakon što je pokrajinski parlament doneo odluku o upotrebi istorijskog znamenja kojom je ustanovljen grb AP Vojvodine, Hoselito je taj grb istakao na najviši vrh Južne Amerike – Akonkagvu.
Početkom januara te 2004. godine Hoselito Bite je ponovio uspeh koji je šezdeset godina ranije postigao njegov sugrađanin Subotičanin Tibor Seke i osvojio vrh Akonkagve, od 6.960 metara. Na samom vrhu okačio je grb Vojvodine. Međutim, kako je vreme bilo nestabilno i kako je postojala mogućnost da ovaj vojvođanski simbol nestane, on je poneo grb i zakačio ga na vidnom mestu u planinarskom domu na ovoj planini.

Zastava na Himalajima

Zastavu AP Vojvodine, pokrajinska skupština je usvojila 27. februara 2004. godine. Tri godine kasnije zavijorila se na vrhu Denali na Aljasci, krovu Severne Amerike. Po povratku iz ekspedicije, Duško Matić iz Planinarskog društva „Zrenjanin“ poklonio je tadašnjem predsedniku Skupštine Vojvodine Bojanu Kostrešu fotografiju s Aljaske gde je vojvođanska ekspedicija istakla zastavu Vojvodine. Kostreš im je tada uručio zastavu Vojvodine, koju su Matić i njegovi prijatelji planinari 2008. godine zakačili na vrh Ajland, visok 6.200 metara, na Himalajima.
Te 2008. godine Hoselito Bite je pokušao da osvoji drugi najviši vrh na svetu – K-2 (8.611 metara) na Himalajima i na njega zabode vojvođansku zastavu. Ali prilikom tog uspona njegovi prijatelj iz Bosne, s kojim je pošao u osvajanje drugog najvišeg vrha na svetu, razboleo se, pa je ekspedicija prekinuta. Samo nekoliko dana kasnije, kada je vojvođanska ekspedicija pokušala da osvoji K-2, došlo je do pogibije poznatog alpiniste Subotičanina Drena Mandića, pa je i ta ekspedicija prekinuta.
Duško Matić 2009. godine osvaja najviši vrh Afrike Uhuru na Kilimandžaru visok 5.895 metara, a potom i zapadni Elbrus, najviši vrh Kavkaza na 5.642 metra visine, i na njima ističe vojvođansku zastavu.
Godinu kasnije, 2010. Hoselito Bite vodio je alpinističku grupu u osvajanje najvišeg vrha Alpa – Grosglokner.
– Ponosno sam tamo zakačio malu zastavu Vojvodine – kaže on.

Vojvođanski inat


Svaki gram alpinističke torbe strogo je proračunat i ranac se planski pakuje. Mesta ima samo za hranu i opremu. Pomoći nema, a i pobeda je veća kad sve uradiš sam, kažu alpinisti. Ali Dušku Matiću nije bilo teško da sa sobom ponese za njega tri najvažnije zastave koje su težile i do kilogram – zastavu Zrenjanina, Vojvodine i Srbije. Kaže, to je za njega dodatni motiv.
– Kad si sam na planini, okružen snegom, kamenom, strminama, kad ti je dosta svega i želiš da prekineš, pogled na zastavu te vrati. Od želje da pokažeš svima gde si bio, od bojazni šta će kod kuće reći ako prekineš, znaš da svi očekuju da te vide na vrhu, dobiješ neki elan i dodatni motiv što ti pomogne da stigneš do cilja – priča Matić za Slobodnu Vojvodinu.
– Svaki put sam se vodio time da na svakom vrhu ostane neki trag iza mene, iza jednog Vojvođanina. Želim da pokažem dokle je spreman da ide jedan ravničarski čovek, koji je miran, staložen, kojem je sve u životu ravno. Želim da pokažem koliko su Vojvođani spremni da se žrtvuju zarad sebe i zarad drugih. Hoću da pokažem da Vojvođani mogu osvojiti i vrh sveta – ponosan je Duško Matić. Često su ga pitali šta je to što pokreće nekog iz ravnice da osvoji neki vrh.
– Ne znam. Možda je to vojvođanski inat – dodaje on.

Pravac Himalaji!

Hoselito Bite ne odustaje od osvajanja vrha Himalaja drugog po visini.
– Ići ću sigurno ponovo na K-2 i sasvim sam siguran da ću uspeti da pričinim to zadovoljstvo sebi i drugim Vojvođanima da se naša zastava vijori na Himalajima – rekao je za Slobodnu Vojvodinu Hoselito Bite.
U međuvremenu, početkom ovog meseca jedna ekspedicija s planinarom Čabom Totom iz Bačke Topole na čelu krenula je i u osvajanje vrha Hiden pik na planinskom vencu Karakorum, visokom 8.080 metara. Na put su poneli vojvođansku zastavu koju im je pred put uručio predsednik Skupštine AP Vojvodine Šandor Egereši.

Slikanje sa zastavom obavezno


Zadržavanje na samom vrhu je vrlo kratko. Dovoljno da se predahne i fotografišu prijatelji na cilju, a onda sledi težak povratak.

– Kada se, posle višednevnog i višenedeljnog uspona popnemo, prvo kleknemo i pokušamo da dođemo do daha jer smo potrošili poslednje atome snage. Onda zabodemo zastave, slikamo se s prijateljima, slikamo se sa zastavom. To je izuzetan osećaj, teško opisiv. Znam da je u tom činu penjanja i postavljanja zastave učinjeno nešto lepo za sve ljude – za poznanike, prijatelje, za one koje ne poznajem i one koji su to loše činili – kaže Duško Matić.

Svi znaju za Tita i Đokovića


Stanovnici Aljaske i drugih naselja u blizini poznatih planinskih vrhova koje je Matić susretao na svojim putovanjima ne znaju gde su Srbija, Vojvodina. Neki misle da je to predgrađe Moskve, drugi pak da je deo Španije. Ali sve se razjasni kad se pomenu Jugoslavija, Tito i Novak Đoković. – Još kad im kažem da je Vojvodina pokrajina i da je zastava koja se većini njih svidela naša, onda se obavezno slikaju s njom – ističe Matić.

Višestruka namena zastave


Zastava ima višestruku namenu. Pored toga što je nose da bi je istakli, planinari je na putu do vrhova, u ekstremnim uslovima, koriste i kao prvu pomoć.

– Ako je hladno, možeš njome da se ogrneš. Takođe, možeš da je staviš ispod sebe umesto postelje, pa će ti biti toplije. Možeš da je staviš ispod glave umesto jastuka. Kako su zastave često od cirade i ne propuštaju vodu, dobro dođu kod topljenja snega što je glavni izvor tečnosti u snežnim uslovima – otkriva nam Duško Matić.

 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...