Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Prvih 100 dana nove vlade: Urušavanje standarda, zaduživanje i konflikti

NOVI SAD – Za nekoliko dana ističe prvih 100 dana od formiranja aktuelne Vlade Republike Srbije (27. jula), a njen „učinak“ u tom periodu više je nego sumoran. Pored jasnog usporavanja puta ka Evropskoj uniji i približavanja Rusiji, rad ove vlade sačinjene od dojučerašnjih ljutih i nespojivih političkih protivnika, karakteriše dalji pad životnog standarda, poplava poskupljenja gotovo svega što je moglo da poskupi, nastavak zaduživanja, neispunjavanje predizbornih obećanja, ali i zaoštravanje odnosa prema AP Vojvodini. Ali krenimo redom.

1. Pad standarda i rast PDV-a
Od 1. oktobra opšta stopa PDV-a povećana je sa 18 na 20 odsto, dok je na sve životne namirnice zadržana snižena stopa tog poreza od osam odsto. Trgovci su to iskoristili, pa su cene namirnica porasle od tri do čak 40 odsto. U mnogim gradovima je poskupelo i grejanje, i to do 20 odsto, kao i gradski prevoz. Kod usluga je rast iznosio od 15 do 20 odsto. Sve to pratilo je i neminovno poskupljenje goriva, za koje uvek postoji izgovor. Ovog puta, iako se evro danima kreće oko 115 dinara i manje, a nafta je na svetskom tržištu pojeftinila, gorivo je poskupelo zbog povećanja PDV-a i akciza. Povećanje PDV-a uslovilo je i rast cena usluga mobilnih operatera i fiksne telefonije. Država je najavila intervenciju s hiljadama tona ulja iz robnih rezervi kako bi se ono moglo nabaviti po cenama od 142 dinara ali, kako su se uverili naši reporteri, to ulje gotovo je nemoguće naći, dok ga po redovnim cenama od 180 do 190 dinara ima svuda. Nešto ranije najavljene su i nestašice mleka ukoliko ne poskupi.

2. Struja i prevare

A jedan od najbesramnijih poteza sprovela je sama država kad je preko svog preduzeća, monopoliste Elektroprivrede u mnogim gradovima na septembarskim računima obračunala oktobarski PDV od 20 odsto naplaćujući praktično retroaktivno dva procenta na uslugu koja je izvršena prethodnog meseca dok je na snazi bio manji PDV?! Pride, ministarka energetike Zorana Mihajlović pre nekoliko nedelja najavila uvođenja jeftinije tarife za dvotarifne potrošače električne energije u trajanju od dva časa preko dana. Nedugo zatim je od toga odustala, pa je usvojena preporuka Vlade Srbije da se svim domaćinstvima koja troše manje od 500 kilovat-sati električne energije mesečno tokom narednih šest meseci odobrava popust od 15 odsto. Ali samo ukoliko su redovne platiše.

3. Pad rejtinga: visokorizična zemlja

Bonitetna kuća „Dan i Bredstrit“ („Dun & Bradstreet“, „D&B“) snizila je 20. septembra rejting Srbiji koja je tako iz grupe zemlja sa umerenim rizikom svrstana među visokorizične zemlje s naznakom pogoršanja trenda rejtinga. Kao glavni razlozi za snižavanje rejtinga navode se usporeni privredni rast i rastući fiskalni deficit.

4. Nepovoljna zaduživanja

Nekoliko dana kasnije, Vlada Srbije prodala je evroobveznice na međunarodnom tržištu u vrednosti od milijardu dolara, po kamatnoj stopi od 6,6 odsto, čime je obezbeđeno finansiranje budžetskog deficita za ovu godinu. Početkom septembra, prilikom boravka u Rusiji, predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin dogovorili su kredit za Srbiju od milijardu dolara za budžetsku podršku, i to tako što će 300 biti odobreno ove godine, a ostatak od 700 miliona dolara dogodine. „Politika“ je tada objavila da je reč o kreditu s rokom otplate od 10 godina, uz kamatu od 2,95 plus šestomesečni libor. „Pres“ je objavio da država planira da predloži godišnju kamatnu stopu od 3,63 odsto, što je daleko nepovoljnije od kredita koje smo uzimali, na primer, od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji su bili uz kamatu od 1,53 ili od Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) za koje su kamate iznosile 1,73 i 1,28 odsto.

5. Pogoršanje odnosa prema Vojvodini
Prvih sto dana rada Vlade pratilo je i pogoršanje odnosa prema Vojvodini i njenoj autonomiji. To se ogledalo pre svega u finansiranju Vojvodine time što Pokrajina nije ni pitana prilikom sastavljanja rebalansa budžeta. A problem je nastao zbog toga što, osim što Pokrajina ponovo neće dobiti ustavom zagarantovanih sedam odsto novca, usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu to više neće dobijati ni narednih godina. Tome su se žestoko suprotstavili poslanici LSV, mada ovoga puta nije ćutala ni pokrajinska administracija. Portparolka i narodna poslanica LSV Aleksandra Jerkov tokom rasprave o rebalansu budžeta upozorila je da će Liga socijaldemokrata Vojvodine podneti Ustavnom sudu Srbije žalbu i zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu jer je tim zakonom predviđeno da se, protivno Ustavu, Vojvodini obračunava sedam odsto od poreskih prihoda, a ne od ukupnog budžeta. Takođe, poslanik LSV Đorđe Stojšić istakao je u skupštinskoj raspravi da Liga ni ubuduće neće glasati ni za jedan budžet. U međuvremenu je 10. oktobra, nakon 16 godina, AP Vojvodina ponovo uknjižena kao vlasnik zgrade Banovine, u kojoj je sedište Vlade APV, i zdanja vojvođanskog parlamenta u Novom Sadu, te zgrada pravosudnih organa i adminstrativnih zgrada na Bulevaru Mihajla Pupina u kojima su smeštene druge pokrajinske službe, inspekcije, pravobranilaštvo... Ipak, to je samo delić jer je pokrajinska administracija do sada prikupila dokumentaciju za vraćanje ukupno 220 objekata. Republička direkcija dala je saglasnost za 87 predmeta, ali je, zbog problema sa softverom, dosad uknjiženo dvadesetak...

6. Ko je ono obećavao departizaciju?!
Jedno od najglasnijih predizbornih obećanja aktuelne vlade bilo je i ono o obaveznoj departizaciji i profesionalizaciji državne uprave. Međutim, kao i obično, predizborna obećanja ostala su predizborna, a nakon formiranja vlasti krenuo je juriš na podelu plena i imenovanje rukovodstava javnih preduzeća, kako na republičkom tako i na lokalnom nivou. Milan Krkobabić je tako postao generalni direktor PTT Srbija, bez v. d. stanja, a Ivica Dačić je nakon toga izjavio da Krkobabić na tu funkciju nije postavljen zato što je partijski činovnik, te da departizacija ne postoji nigde na svetu. Jorgovanka Tabaković je postala guvernerka Narodne banke Srbije (u međuvremenu je izabrana i za zamenicu predsednika SNS), Srđan Kružević iz Jedinstvene Srbije zamenio je na mestu generalnog direktora Elektrovojvodine Tihomira Simića; za v. d. generalnog direktora Telekoma Srbija na predlog SNS imenovan je Predrag Ćulibrk, a za direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) postavljen je Aleksandar Obradović. Za vršioca dužnosti generalnog direktora Javnog preduzeća „Transnafta“ Pančevo Vlada Srbije je imenovala Miloša Tomića iz SNS, nekada člana DSS i G17 plus, a za vršioca dužnosti generalnog direktora Javnog preduzeća „Elektromreža Srbije“ Nikolu Petrovića, takođe iz SNS. Njima se pridružio i stranački kolega Dragoljub Simonović, koji je novi direktor Železnica Srbije. Za direktora BIA imenovan Nebojša Rodić, koji je do 31. maja obavljao dužnost generalnog sekretara predsednika Srbije Tomislava Nikolića...

7. Kapitulacija pred pretnjama huligana

Iako održavanje Parade ponosa nije nešto od čega će svakodnevni život građana biti bolji, poštovanje ljudskih prava, zagarantovanih ustavom, nešto je što se u uređenoj pravnoj državi ne dovodi u pitanje. Ipak, Srbija je ponovo pokazala da je nedovoljno uređena država u kojoj se zakoni i prava poštuju selektivno, te je ponovo kapitulirala pred pretnjama huligana i ekstremističkih organizacija jer je zabranila i ovogodišnju Paradu ponosa neposredno pred njeno održavanje. A neodržavanje Parade ponosa, odnosno nepoštovanje ljudskih prava, samo je jedan od brojnih razloga zbog kojeg Evropska komisija 10. oktobra nije preporučila davanje Srbiji datuma početka pregovora sa EU. Tu su, naravno, i izostanak napretka u odnosima s Kosovom, slabosti u oblasti vladavine prava i uspostavljanju demokratske kontrole nad sistemom bezbednosti, kao i korupcija i organizovani kriminal koji, po mišljenju EK, još predstavljaju ozbiljan problem u Srbiji. Sve u svemu, Evropska komisija nas je procenila bolje od nas samih, a sudeći po reakcijama predstavnika vlasti u Srbiji, umesto rešenja za nagomilane probleme, tražiće se izgovori. A ostatak mandata neće biti ništa bolji od „medenog meseca“.

8. Kampanja protiv političkih protivnika

Iako je Srbiji potrebna borba protiv korupcije, sva je prilika da se ta tema zloupotrebljava za kampanju koja je već poprimila oblike hajke na veštice i u kojoj mediji, a pogotovo tabloidi pripremaju teren za hapšenja. U toj hajci sad se pojavljuju i neki novi funkcioneri i funkcionerke SNS poput predsednika Skupštine Srbije Nebojše Stefanovića (koji je počeo da najavljuje i hapšenja), te ministarke Zorane Mihajlović. Utisak koji se stvara jeste da su za korupciju i kriminal i razne druge stvari u državi krivi svi sem vrhuške naprednjaka koji su pre tri godine oprali biografije.

9. Teret suše podnose samo paori
Vlada Srbije početkom septembra donela je Uredbu o zabrani izvoza šećerne repe, soje i suncokreta, kao i odluku o razmeni veštačkog đubriva za merkantilnu pšenicu i kukuruz za Robne rezerve po vrlo povoljnim uslovima. Iako je objašnjenje ministra unutrašnje i spoljne trgovine Rasima Ljajića bilo da je Uredba doneta s ciljem da obezbedi snabdevenost tržišta jestivim uljem i šećerom i pristupačnost cena prehrambenih proizvoda za sve potrošače, cene su skočile, a jeftinog ulja nema. Liga socijaldemokrata Vojvodine u više navrata je upozoravala da je reč o lošoj meri kojom će se teret suše prevaliti na poljoprivrednike, a poslanica LSV Olena Papuga od Ljajića je u poslaničkom pitanju tražila da otkrije čija je ideja bilo usvajanje te uredbe. – Poljoprivrednici su očito uzalud upozoravali da će u slučaju zabrane samo velike agrarne kompanije biti na dobitku i da je država oslobodila ugovora o prodaji suncokreta i soje inostranim kupcima samo velike trgovce jer im uslovi sad ne odgovaraju – navela je ona ističući kako građani ne jedu ni šećernu repu, ni soju, ni suncokret, dok istovremeno izvoz ulja i šećera nije zabranjen. – To je čista zarada prerađivača – zaključila je Papugina.

10. Upodobljavanje odbeglih, proteranih i inih

Vlada Srbije aktivno je učestvovala i u masovnom rušenju lokalnih vlasti širom zemlje uz izgovor o neophodnosti njihovog „upodobljavanja“ s republičkim nivoom vlasti. Tako su redom padali veći i manji gradovi i opštine, među kojima i Novi Sad, koji je do promene vlasti bio žrtva neviđenih pritisaka. Već na ovom pitanju pokazale su se prve nesuglasice u vladajućoj koaliciji jer pripadnici SNS više nisu mogli da kontrolišu nervozu i počeli su javno da vrše pritiske na SPS. Tako je Aleksandar Vučić u više navrata izjavljivao da se ne boji izbora i da neće trpeti ucene, dok je prvi novosadski naprednjak Miloš Vučević tražio da se SPS izbaci iz javnih preduzeća na teritoriji Vojvodine, a nezvanično se moglo čuti da je pritisaka bilo i na predstavnike drugih stranaka. Na svaku kritiku, iz vladajuće koalicije je potezan izgovor da je to „upodobljavanje“ sasvim normalna stvar, te da su ga praktikovale i neke ranije vlade.


Poskupljenja zbog PDV-a:


– Cene namirnica porasle od tri do 40%.

– U mnogim gradovima poskupelo je i grejanje, i to do 20 odsto,

kao i gradski prevoz.

– Poskupelo gorivo, fiksna i mobilna telefonija.

„Departizacija“:


Milan Krkobabić: generalni direktor PTT Srbija

Jorgovanka Tabaković: guvernerka Narodne banke Srbije

Za direktora BIA imenovan Nebojša Rodić, koji je do 31. maja obavljao dužnost generalnog sekretara predsednika Srbije Tomislava Nikolića...

 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...