Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Propast „Šinvoza“: zaostavština vlasti DSS-NS

ZRENJANIN - Kada je tadašnji predsednik Skupštine AP Vojvodine Bojan Kostreš, u nekoliko navrata tokom 2007 godine, sa saradnicima posetio poznatog zrenjaninskog remontera šinskih vozila „Šinvoz“, bio je to poslednji pokušaj da se u dijalogu sa sindikatom i menadžmentom firme pronađe rešenje gotovo bezizlazne situacije koju je prouzrokovala najvećim delom loša privatizacija tog nekada uzornog preduzeća. Glavni motiv ovih napora bila je, pre svega, sudbina više od pet stotina radnika koji su kroz proces ovakve privatizacije  mahom proglašeni kao tehnološki višak. Osim toga, oni koji su formalno zadržali radni odnos - ostali su bez plata.

Dokapitalizacija
delovima sa otpada


Propast preduzeća  usledila je nakon što je budućem vlasniku - uz svesrdnu pomoć Agencije za privatizaciju, odnosno njenih organa koji su trebali da kontrolišu sprovođenje Privatizacionog Ugovora - dozvoljeno da dokapitalizaciju obavi unosom
opreme, umesto zdravog kapitala. Bezvredna oprema kojom je ta dokapitalizacija učinjena, a koju su Kostrešu i njegovim saradnicima prilikom posete pokazali i objasnili radnici „Šinvoza“, nabavljena je uglavnom na otpadu, a računata je po višestruko većoj vrednosti od realne. Na taj način, budućem vlasniku je omogućeno većinsko upravljanje firmom i njeno dalje devastiranje. Već je na osnovu toga moralo biti jasno da on nema nameru da nastavi sa osnovnom delatnošću. Očigledno je da je već tada postojao plan da ova firma posluži nečem drugom, pa iskreni napori Bojana Kostreša da se problem reši na jedino moguć i realan način putem  obezbeđenja posla  u osnovnoj delatnosti preduzeća danas izgledaju čak naivno  kada se vidi epilog suđenja „železničkoj mafiji“, u čijem je lancu baš u to vreme „Šinvoz“ imao istaknuto mesto i ulogu.

Sumnje radnika

Naime, sa današnje tačke posmatranja jasno je da Šinvoz i nije privatizovan da bi nastavio svoju osnovnu delatnost (a na šta je bio obavezan po Privatizacionom ugovoru), već da ispuni svoju ulogu „pranja“ ogromnog novca koji se organizovano odlivao sa računa Javnog preduzeća „Železnice Srbije“, a pomoću kadrova lidera Nove Srbije Velimira Ilića, koji je tada, podsetimo, vladao u koaliciji sa DSS-om.
Istražni postupak koji se vodi protiv tadašnjeg direktora „Železnica Srbije“ Milanka Šarančića (Nova Srbija), kao i čelnika preduzeća „Želvoz“ i „Šinvoz“, potvrđuju sumnje radnika da je u pitanju jedna od najvećih zloupotreba i pljački državne imovine, do koje je došlo udruživanjem pojedinaca koji su bili na čelu ovih preduzeća, kao i njihovih zaštitnika.

Na osnovu Krivične prijave koju su Specijalnom tužiocu za organizovani kriminal podneli čelnici sindikata „Šinvoza“ i „Želvoza“ vidi se da je još 2005 godine, od tih aktera, osmišljen  projekat kroz koji su Železnice Srbije, oštećene za 844.887.539,35 dinara. Naime, Železnice su kod „Želvoza“ (svoje „ćerke“ firme) ugovorile remont 1000 teretnih vagona serije EAS, naravno, bez tendera. Da bi se zametnuli tragovi „pranja“ novca, u lanac  se, bez bilo kog rezona, uvodi „Šinvoz“, ali ne sa obavezom da učestvuje u poslu remonta što mu je osnovna delatnost, već da nabavlja rezervne delove i materijale,  iako on u tom momentu ni ekonomski ni kadrovski nije u stanju da ispuni tu obavezu. U isto vreme, cela služba „Železnica Srbije“ specijalizovana za te poslove, a koja broji 400 radnika ostaje potpuno izvan tog posla.
Snabdevanje delovima „Šinvoz“ je radio tako što ih je kupovao od „Železnica Srbije“ po bagatelnim cenama, a onda ih po višestrukim cenama isporučivao i fakturisao „Želvozu“ kao nosiocu posla. I sve to je „Železnica“ plaćala keš novcem.
Izlišno je, pritom, konstatovati da od ovih „transakcija“ radnici zrenjaninskog „Šinvoza“ i smederevskog „Želvoza“  nisu imali ništa.

Umesto zaključka

Kad danas čujete Velimira Ilića kako sa raznih govornica priča o tome kako ovu sadašnju vlast treba da zamene pošteni ljudi, ne možete a da to ne shvatite kao upozorenje šta nam se još sve može desiti, poput „Šinvoza“ i „Železnica“, ako se takvi kao on i njegovi saradnici vrate na funkcije...

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...