Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Četiri godine od poklanjanja NIS-a: Rusi imaju razloga da budu prezadovoljni i potpišu strateški sporazum sa Srbijom

NOVI SAD – Iako je o tome bilo mnogo najava, u trenutku dok zaključujemo ovaj broj Slobodne Vojvodine još nije poznato hoće li Vladimir Putin doći u Srbiju na otvaranje radova na Južnom toku, kao što je najavljivano.

Ipak, četiri godine posle 24. decembra 2008, kad je potpisan sporazum o kupoprodaji NIS-a i dokumenti o izgradnji gasovoda Južni tok i skladišta gasa u Banatskom Dvoru, Rusija ima i te kako razloga da bude zadovoljna poslom koji je tada napravila i može mirne duše da potpiše strateško partnerstvo sa Srbijom, što se ovih dana i očekuje. Šta konkretno znači to partnerstvo, nije naročito jasno, bar ne u medijima. Po onome što je poznato, partnerstvo bi trebalo da se tiče produbljivanja i usavršavanja rusko-srpskih veza u svim pravcima i nastavka zajedničkog rada na značajnim projektima saradnje, pre svega u energetskoj i investicionoj sferi. Kada u obzir uzmemo ranija iskustva u saradnji s Rusijom, nameće se samo o jedno pitanje: šta Srbija i Vojvodina treba i mogu da očekuju od najavljenih sporazuma i koliko će nas to koštati?

Vojvodina ćutala…

Liga socijaldemokrata Vojvodine je od samog početka 2008. godine upozoravala na pogubne posledice prodaje NIS-a ruskoj kompaniji „Gasprom“, organizujući proteste ispred NIS-ovih postrojenja širom Vojvodine od Srbobrana i Pančeva do Elemira i Novog Sada, istovremeno tražeći od Skupštine AP Vojvodine da se oglasi o tome. Kada je NIS prodat, inicijativa LSV bila je usmerena ka obeštećenju AP Vojvodine u vrednosti od 840 miliona evra, koliko je procenjeno da iznosi razlika između novca koji je Vojvodina dobila i onoga koji bi joj po zakonu pripao (1,2 milijarde) da je NIS prodat po procenjenoj vrednosti od 2,2 milijarde. – Za cifru od 840 miliona evra moguće je otvoriti negde oko 150.000 radnih mesta – ukazao je tada Branislav Bogaroški. Iako je LSV preko trideset puta tražila u pokrajinskom parlamentu da se razgovara o privatizaciji Naftne industrije Srbije, ta inicijativa nikad nije stigla na dnevni red.

„Gasprom“ se bogatio

Za to vreme, NIS je od gubitaškog preduzeća postao veoma profitabilna firma, koja je samo u prošloj godini iz naftnih polja u opštini Kikinda izvadila nafte u vrednosti od oko 200 miliona evra, od čega je kikindska kasa, zbog veoma niskog iznosa rudne rente, prihodovala svega četiri miliona evra. Da se ovakva situacija neće skoro promeniti govori i to što za „Gasprom“ ne važi promenjen obračun rudne rente za naftu sa tri na sedam procenata, koji po novom zakonu važi od početka ove godine. To je posvedočio i ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja prof. dr Milan Bačević na sednici Narodne skupštine 29. novembra ove godine kad je upozorio da je „pravno stanje stvari“ takvo da će se, zahvaljujući članu 13 Energetskog sporazuma, „Gaspromu“ naplaćivati tri posto za rudnu rentu sve do isteka tog sporazuma, odnosno do 2038. godine! Interesantno je da je na istoj sednici ministarka energetike Zorana Mihajlović potvrdila da je u Rusiji rudna renta preko 20 odsto, te da se plaća i izvozna taksa.

Pokrajinski budžet tanji za 200 miliona dinara

– Ako imamo u vidu da je NIS prošle godine na ime rudne rente uplatio oko dve milijarde dinara po stopi od tri posto, sa stopom od sedam posto taj bi iznos, prema našoj računici, bio za 2,6 milijardi dinara veći – rekla je nakon toga za „Dnevnik“ pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine Nataša Pavićević Bajić i tako istovremeno potvrdila da će u tom slučaju budžeti lokalnih samouprava ostati kraći za milijardu dinara, a pokrajinski budžet za oko 200 miliona dinara. Pod pretpostavkom istog obima godišnje proizvodnje, oprost Rusima blizu 30 miliona evra godišnje, do isteka važenja Energetskog sporazuma, mogao bi se popeti i do milijardu evra, upozorio je tada „Dnevnik“. Pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine istakla je da je u cilju očuvanja rudnog bogatstva zemlje, ali i adekvatnog naplaćivanja eksploatacije tog bogatstva, neophodno da rudna renta iznosi najmanje sedam posto. Ministarska Mihajlović je još rekla i da je na nedavno održanom sastanku Mešovitog rusko-srpskog komiteta dogovoreno da je potrebno utvrditi metodologiju isplativosti investicija „Gaspromnjefta“ u Srbiji i da će se tek nakon toga moći govoriti o visini rudne rente.

Vojvođanska nafta isplatila NIS!


Drugi problem u čitavoj priči jeste činjenica da je, na osnovu podataka dostupnih u javnosti u vezi sa eksploatacijom nafte i gasa u prethodne četiri godine, „Gasprom“ zahvaljujući povećanoj eksploataciji bušotina u Vojvodini, po svemu sudeći, već isplatio uloženih 400 miliona evra u privatizaciju NIS-a i deo ulaganja u Rafineriju Pančevo. Naime, kako je objavljeno u novinama tog preduzeća „Moj NIS“, tokom 2008. godine proizvodnja nafte i gasa iznosila je 865.271,5 tona; 2009. godine 922.111,7; 2010. 1.229.422,6; a 2011. godine čak 1.505.000 tona – gotovo duplo više nego samo tri godine ranije! A u tu računicu još nije uračunata ovogodišnja proizvodnja.

Rusofili i na sopstvenu štetu


Najveći problem u saradnji Srbije i Rusije svakako je činjenica da se Srbija ne bori za svoje interese, već da snishodljivo prihvata sve ruske „bratske“ uslove, ma koliko oni bili nepovoljni. To se prvenstveno pokazalo prilikom uzimanja ruskih kredita, koji imaju daleko nepovoljnije kamate od kredita koje smo uzimali od drugih finansijskih institucija. Takođe, Srbija nije brinula o svom prirodnom bogatstvu prilikom prodaje Naftne industrije Srbije, pa je, pored izuzetno niske cene koju je dobila za tu kompaniju, uz NIS „Gaspromu“ dala i geotermalne izvore u Vojvodini, odnosno sve bušotine koje je NIS napravio!

 

Srbija na putu ka dužničkom ropstvu

pod Rusijom?!


Srbija je jedina zemlja u regionu koja je s „Gaspromom“ formirala zajedničko preduzeće za izgradnju Južnog toka po principu 49:51 u korist Rusa. U Austriji, Sloveniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Grčkoj, Italiji i Hrvatskoj taj odnos je 50:50 odsto, iako nijedna od njih nije Rusiji „bratska“ poput Srbije. List „Blic“ je na to upozorio još u oktobru, a iz „Gasproma“ su na pitanje zbog čega se pozicija Srbije razlikuje od drugih zemalja, „Blicu“ poslali sledeći odgovor: „Prema uobičajenoj poslovnoj praksi u Srbiji, kao i u skladu s dogovorima s partnerima, ’Gasprom grupa’ ima kontrolni paket u NIS-u (56,15 odsto), UGS Banatski Dvor (51 odsto) i u osiguravajućoj kompaniji ’SOGAZ Srbija’ (51 odsto). Dakle, situacija u preduzeću ’Južni tok Srbija’ nije izuzetak na srpskom tržištu“. Ni reči o tome po čemu se Srbija razlikuje od ostalih država sa ugovorima 50:50. Ivica Dačić je, po običaju, krivicu svalio na prethodnu vladu, dok je Boris Tadić rekao da Srbija nije imala snage da se izbori za drugačiji ugovor. Ovo su samo neki primeri, a verovatno ih ima još duboko skrivenih po ugovorima sklopljenim daleko od očiju javnosti, ali i te kako obavezujućih po našu državu. Jedan od razloga takvog iracionalnog ponašanja naših državnih organa mogao bi se, po oceni pojedinih stručnjaka koje smo konsultovali prilikom pisanja ovog teksta, pripisati takozvanom vazalskom mentalitetu pojedinih političara. Tako se postavlja pitanje hoće li Srbija, nakon Turaka, 500 godina biti pod Rusima. Ali u dužničkom ropstvu.

„Bratski“ ruski krediti uprkos milijardama iz EU


O iracionalnom ponašanju Srbije prema Rusiji svedoče i podaci Ministarstva finansija prema kojima Srbija nije iskoristila ni polovinu od 3,476 milijardi evra koje su joj Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pod najpovoljnijim uslovima dodelile. Između ostalog, u to spada i 100 miliona evra kojima bi Železnice Srbije trebalo da nabave lokomotive, od čega je realizovan samo jedan milion, ali se istovremeno od Rusije za istu namenu uzima nov, nepovoljniji kredit.

 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...