Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Veliko srce samohrane majke

BAČKA TOPOLA - Samohrana majka sa šestoro dece. U ovakvoj krizi to zvuči gotovo neverovatno, a ako se tome pridoda da su samo dvoje njena biološka deca, a da su četvoro deca sa posebnim potrebama koja kod nje žive u hraniteljskoj porodici, priča dobija herojski zaplet. Reč je o Hajnalki Virag Malacko, predsednici Foruma žena LSV Bačka Topola, koja u svojoj maloj kući u blizini centra Bačke Tople živi sama sa decom i o njima brine kao da su sva njena. Hajnalkin biloški sin Adrijan ima 20 godina, a ćerka Violeta ima 16. U hraniteljsku porodicu je pre tri godine prva došla Erika (15), a pre dve godine su stigli i brat i dve sestre - Milan (12), Milica (18) i Ljubica (12). Milan i Ljubica su blizanci.

Erika i Milica dosta pomažu

Na to da primi prvo Eriku u hraniteljsku porodicu, Hajnalka se odlučila na predlog prijateljice, jer je u tom trenutku bila bez posla, a hraniteljstvo plaća država.
- Nisam imala zaposlenje, a posla nigde nije bilo. Želela sam da na ovaj način obezbedim bolji život i za svoju decu, a da ujedno uradim i jedno humano delo i da nekome pomognem. Jednostavno se poklopilo – priča Hajnalka. Iako je krenulo kao nužda, ubrzo se sve pretvorilo u jedan novi način života, pa sada funkcionišu kao jedna velika porodica.
- Za svako dete se dobija oko 20.000 dinara, ali ja nikada nisam štedela kada je trebalo nešto da im se kupi. Ako moja ćerka dobije čizme za 4.000 dinara dobiće i ostala deca. Nema razlike – kaže ona. Inače, Hajnalkin sin Adrijan je zaposlen i živi sa njima u kući, dok je Violeta u srednjoj školi u Subotici.
- Pre nego što sam se odlučila da uzmem decu u hraniteljsku porodicu razgovarala sam sa sinom i ćerkom i oni su se složli da to uradimo – kaže Hajnalka, dodajući da svi doprinose koliko mogu da sve funkcioniše u najboljem redu

Mala kuća puno ljubavi


Hajnalka je kuću nasledila od roditelja. To je prizemna kuća, sa nekoliko soba. Skromno, ali sve na svom mestu, kao i u svakom bačkom domaćinstu. Deca su se sakrila u zadnju sobu, jer je u kuću došao neko nov, nepoznat. Tek posle par minuta prvo je kroz vrata provirila mala Ljubica. Ona je tek pre nekoliko godina naučila da govori pošto ima problema sa sluhom.
- Mi se ovde svi družimo i lepo slažemo. Lepo nam je ovde – izgovara Ljubica teško, ali sasvim dobro da se razume. Njen brat blizanac Milan je živahno dete koji nema mira ni sekundu, dok su Milica i Erika mirne, sede na krevetu, slušaju razgovor i pomno prate situaciju. Sluša i Ljubica, ali se sve vreme ne odvaja od Hajnalke. Zove je - mama.

Dobra deca

Hajnalku smo sreli na njenom radnom mestu u kancelariji Lige socijaldemokrata Vojvodine gde odnedavno radi i kao tehnička sekretarka. Kaže da joj odgovara ovaj posao, jer su deca u školi dok ona radi.
- Deca se vraćaju oko jedan iz škole, a ja radim do tri. Dve starije devojke pokupe u školi ovo dvoje mlađih i zajedno idu kući. Dobra su deca, pa ne brinem previše, a i nisu nikada predugo sami – kaže Hajnalka.






 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...