Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Vojvođanska zemlja se prodaje, a Beogradu investicije

NOVI SAD – Predloženi zakon o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata došao je nakon dogovorene prodaje vojvođanskih poljoprivrednih kombinata kao nekakav nastavak produbljivanja odnosa sa sad već svima poznatim šeikom. Ali generalni zaključak koji se nameće kad se udubi u analizu detalja predugovora i medijskih napisa na tu temu jeste da prodaja vojvođanske zemlje donosi dobre vesti za republiku i grad Beograd, ali ne i za Vojvodinu.

Čije se i kako prodaje?

Ipak, krenimo redom, od predugovora kojim Vlada Republike Srbije sa „Al Dahrom“ pravi zajedničku, Novu kompaniju i otkupljuje kombinate i zemlju. Stvari stoje ovako: zemlja koju prodaje beogradski PKB (2.329 hektara) plaća se 12.000 evra po hektaru, a šest vojvođanskih kombinata i jednog kombinata iz Obrenovca za 10.000 evra po hektaru. Pritom, 2.982 hektara preduzeća „7. juli“ koje pripada beogradskom PKB-u se izdaje, dakle ne prodaje, i država će od toga imati prihod narednih 30 godina od 250 evra po hektaru (nakon deset godina cena se usklađuje, ali ne može preći 350 evra). Dakle, grad Beograd prodaje 2.329 hektara za 25% više novca. S druge strane, republika ne prodaje, nego iznajmljuje 2.982 hektara PK „7. juli“, od čega će ubirati prihod. Kad se tome doda i prodaja 1.253 ha u Obrenovcu, dolazimo do toga da Beograd i Republika učestvuju sa ukupno 6.564 hektara. S druge strane, u Vojvodini se na osnovu ovog predugovora barata više zemljišta (7.535 ha) i ona od toga nema ništa. U Vojvodini se prodaje 3.871 ha za 38.710.000 evra, a Vojvodina ne dobija 55% prihoda (21, 2 miliona evra) koji joj pripada po zakonu. Pored toga, ustupa se, odnosno daje pravo Novoj kompaniji da koristi 3.664 ha u Karađorđevu za 20% prinosa pa opet ni lokalna samouprava (a čelnici lokalne samouprave procenjivali su taj zakup na 150 miliona dinara godišnje) ni pokrajina od toga nemaju ništa, nego Vojna ustanova tj. vojska.

UAE za deset godina
kupio više od cele Vojvodine


Što se tiče zakupa koji će šeik plaćati za zemlju u beogradskom „7. julu“, arenda od 250 evra je više nego povoljna. Jer vojvođanski paori je plaćaju i do 900. A dogovor na 30 godina još bi kudikamo uticao na tu cenu. Koliko njih bi dalo 250 ili 350 evra za takvu arendu da su bili u prilici da za to licitiraju… Istovremeno, Nova kompanija (tj. šeik) sad će biti u prilici i da po zakonu, kad ima firmu i kupljenu zemlju – licitira za zakup državnog zemljišta. U nameru da poveća svoj posed ne treba imati sumnje. Ujedinjeni Arapski Emirati, po pisanju štampe, za poslednjih desetak godina kupili su 2,2 miliona hektara zemlje u svetu. Poređenja radi, Vojvodina ima oko milion i po hektara obradivih površina. Dakle, već su kupili više od jedne Vojvodine, a s obzirom na najave da grade fabrike hrane, teško da će bežati od zakupa. Ministarstvo finansija, kojim, podsetimo, rukovodi Mlađan Dinkić, poručilo je da će zemlja koju poljoprivredni kombinati uzimaju u zakup (16.500 ha) biti ponuđena vojvođanskim seljacima. Ali šta to znači? Ko garantuje da se „Al Dahra“ neće nadmetati s njima? Gde to piše?

Vojvođanskim paorima je sada teže

S druge strane, zemlja u Vovodini poskupela je i za hektar se već traži od pet-šest do osam, dvanaest pa i šesnaest hiljada evra u nekim mestima u Bačkoj, Banatu i Sremu. Zemlju prodaju naslednici, a meštani zemlju ne prodaju, nego je rade, čak uzimaju i u arendu. Dakle, poljoprivrednicima je sada teže da uvećaju svoje imanje. Taj trend, istina, nije počeo sa „Al Dahrom“, ali je izražen u poslednjih šest meseci. Kako to još utiče na vojvođanskog paora? Nekadašnji funkcioner G17 plus i saradnik Mlađana Dinkića, bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov ocenio je nedavno u „Politici“ da će u Dolovu, Starčevu i drugim selima gde su kombinati, umesto 50 do 100 porodica koje će živeti od obrade 20 do 100 hektara zemlje, „sad postojati jedan vlasnik, jedan inženjer, pet traktorista, tri čuvara i dva magacionera“. Živkov je upozorio da je „Al Dahra“ u mnogim zemljama pokušavala da napravi slične aranžmane, ali je jedino u Srbiji bez tendera i procedura uspela da obezbedi ovoliku količinu zemljišta pod ovim uslovima.

Od pet fabrika hrane – jedna u Vojvodini?!

A šta je sa zaposlenima u poljoprivrednim kombinatima? U predugovoru sa „Al Dahrom“ nema garancija da će oko 500 radnika u kombinatima koji se privatizuju zadržati svoja radna mesta. Šeik je najavio gradnju pet fabrika hrane u Srbiji, a ministar Dinkić je slavodobitno poručio da će jedna od njih sigurno biti u Bačkoj Palanci. Jedna?! Gde će biti ostale? U Beogradu i Obrenovcu? U izjavi „Večernjim novostima“ 1. februara šeik Kadim Abdul Aldarej rekao je: „Imate zemlju, vodu i i ljude, a mi imamo novac. To je prava kombinacija za uspeh. Veoma je važno što ćemo praviti strateške rezerve hrane u vašoj zemlji. To će nam pomoći da zadovoljimo strateške potrebe hrane naše zemlje. Ono što preostane biće ponuđeno globalnom tržištu“. Niko, međutim, ne kaže – gde je tu Srbija? A Vojvodina? Hoće li Vojvođani gladni ostati pored svoje zemlje? Pitanja ima još. Ko može da garantuje da Nova kompanija neće prodati zemlju kad stanovnici EU budu mogli da je kupe? Gde to piše? I ko može da garantuje da država sutra neće prodati preostalih 20 odsto i tako omogućiti UAE da bude vlasnik 100% firme i vojvođanske zemlje, a obiđe sve zakone, počev od zakona o privatizaciji? Pored toga, „Al Dahra“ je zainteresovana da investira u luku Pančevo, a Mlađan Dinkić izjavjuje: „S rukovodiocima Pančeva razgovaraćemo o tome da se 40 hektara državnog zemljišta stavi u funkciju izgradnje nove luke, gde bi bio logistički centar „Jugoslovenskom rečnom brodarstvu“, firmi u državnom vlasništvu, kako bi obezbedili povoljan transport poljoprivrednih proizvoda. Kako to? Pod kojim uslovima? Je li to opet neka direktna pogodba? Uzgred, zakon koji parlament usvaja, predviđa upravo da ovakve direktne pogodbe postanu praksa. Istovremeno, koristi od saradnje sa UAE Vojvodina bi mogla imati kao i ostali krajevi Srbije kroz kredite za navodnjavanje i nabavku poljoprivrednih mašina. Jedna od pet fabrika hrane biće u Vojvodini, a Utva (Kovin i Pančevo) učestvovaće kao jedna od tri fabrikev u delu koji se tiče izgradnje raketa. Druge dve su „Krušik“ u Valjevu i „Teleoptik“ u Zemunu. Ostalo je sve u Beogradu – ulaganje u bivšu zgradu Generalštaba, izgradnja fabrike mikročipova (Zemun ili Surčin)... I po svoj prilici, centrala buduće banke.

Vojvodina uvek izvuče deblji kraj


Predsednik poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Narodnoj skupštini Republike Srbije i zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš, obraćajući se poslanicima i ministru Mlađanu Dinkiću prilikom rasprave o zakonu o potvrđivanju sporazuma o saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, upozorio je da Vojvodina izvuče deblji kraj kad god se spominju veliki projekti koji će doneti mnogo novca i pomoći da živimo dobro. On je podsetio da je tako parlament ratofikovao i zakon o saradnji Srbije i Ruske Federacije u oblasti nafte i gasa, nakon čega je NIS-a (to jest vojvođanski Naftagas) prodat za 400 miliona evra (koliko je ta kompanija zaradila samo prošle godine), dok je Vojvodina oštećena za 900 miliona evra.
Bolje je razgovarati
Iako je naglasio da su investitori zaista potrebni, on je rekao da ligaši neće glasati za taj zakon, jer Liga nije uverena da se u ovom slučaju vodilo računa o interesima AP Vojvodine. Kostreš je ukazao na to da vojvođanska administracija ni na koji način nije uključena u razgovore i pregovore sa „Al Dahrom“, niti u postavljanje obaveza ovog državnog sporazuma, iako se na teritoriji APV što prodaje što ustupa preko 7.000 hektara zemlje. – Nije dobro da se zaobilazi administracija jedne pokrajine, jer možemo doći u situaciju da zaobilaženjem i nerazgovaranjem s tom administracijom počne s njom, nažalost, da se pregovara – naglasio je Bojan Kostreš. Šef poslaničke grupe LSV ukazao je na to da je Liga socijaldemokrata Vojvodine, prilikom pisanja Zakona o javnoj svojini u vreme vlade koju je podržavala, imala predlog da se formira fond za poljoprivredno zemljište AP Vojvodine u koji bi ušla sva državna zemlja, a bilo bi izuzeto samo ono zemljište koje će biti predmet restitucije. Kako je rekao, na taj način bi vojvođanska administracija morala biti pitana i s njom bi moralo da se razgovara. Nažalost, istakao je Kostreš, nije bilo sagovornika u prethodnoj vladi na tu temu i zbog toga se došlo do ove situacije.

Liga ne pristaje da vojvođanski paori
budu građani drugog reda


Predsednik poslaničke grupe Lige istakao je da LSV nije protiv stranih investitora i da su oni više nego dobrodošli jer je važno da se što više novca donosi u Srbiju, uz ogradu da taj novac ne sme imati poreklo od banana i kokaina. Takođe, podsetio je ministra Dinkića da je njegov bivši saradnik rekao da bi pod ovim uslovima, pod kojima dolazi „Al Dahra“, došla bilo koja druga velika firma od „Nestle“ do „Pepsika“. Upravo zbog toga, istakao je, ligaši ne mogu da se pomire s tim da se zemljoradnici u Vojvodini posmatraju kao građani drugog reda.
– Zašto oni nisu mogli, u skladu s postojećim zakonima, da učestvuju ravnopravno prodaji i zakupu ovog zemljišta? I kad „Al Dahra“ postane vlasnik Nove kompanije, ona će imati sedište u Srbiji, biće domaća kompanija, da li će ona moći da učestvuje u licitacijama za zemljište u drugom krugu? Koliko je meni poznato, pravno lice sa sedištem na teritoriji lokalne samouprave, koje ima najmanje deset hektara u vlasništvu te katastarske opštine, može da se nadmeće i licitira. Da li ćemo doći u situaciju da smo zemljoradnike u Vojvodini doveli u nezgodan i nezavidan položaj, da su oni u podređenom položaju? To nigde ne piše. Ako ne može, zašto ne piše da ne može, a ako može, zašto dolazimo u situaciju da su poljoprivrednici u podređenom položaju? – upitao je Kostreš.
Vojvodina gubi 380 radnih mesta!
On je rekao da LSV insistira na tome da Vojvodina i lokalne samouprave u kojima se nalaze poljoprivredna gazdinstva koja se prodaju moraju biti obeštećene. Po Zakonu o privatizaciji, kad bi ona bila prodata, 50 odsto novca bi pripalo AP Vojvodini i pet odsto lokalnoj samoupravi. – Pošto je ovim krovnim sporazumom Zakon o privatizaciji stavljen bez snage, Vojvodina će ostati bez ovog novca – ukazao je Kostreš i potom taksativno naveo poslanicima za koliko će radnih mesta biti oštećene vojvođanske opštine (videti tabelu). – Kada to saberemo, Vojvodina po ovom osnovu ostaje bez 21 miliona evra i nekih 380 radnih mesta – naglasio je Bojan Kostreš, a zatim upozorio i na nedostatak garancija za zaštitu prava radnika u kombinatima koji se prodaju.

Nek sedište banke iz Emirata bude
u Neuzini, Novoj Gajdobri ili Sonti


Kostreš je rekao i da će u Novoj kompaniji UAE imati 80 odsto vlasništva, a Republika Srbija 20 odsto, pa je upitao zašto je Vojvodina i u ovom slučaju preskočena i zaobiđena te da bi Vojvodina mogla biti obeštećena učešćem u vlasništvu. Predsednik poslaničke grupe LSV u Narodnoj skupštini zamolio je ministra Dinkića da se založi za to da sedište banke UAE, čije je otvaranje najavljivao, bude u Neuzini, Novoj Gajdobri, Sonti ili negde drugde u Vojvodini. Jer ne mora sve biti u Beogradu.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...