Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Istorijske činjenice demantuju Mirovića i Antića

NOVI SAD – Iako je čitava Deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava pokrajine dočekana na nož, usvajanje amandmana Lige socijaldemokrata Vojvodine kojim se ističe da su narodi Vojvodine odlučili da ona kao autonomna pokrajina uđe u Srbiju izazvalo je dodatnu histeriju u nacionalističkim strankama i među političarima, raznim pokretima i nedovoljno upućenim istoričarima, a naročito su glasni bili Igor Mirović i Čedomir Antić, koji pritom vešto barataju poluistinama.

Ko je šta odlučio?

Na njihovu žalost, činjenice su neumitne. Slobodna Vojvodina, zahvaljujući stenografskim zabeleškama, objavljuje odluku iz 1945. godine. Naime, 30. i 31. jula 1945. godine održana je skupština antifašističkog karaktera pod imenom Skupština izaslanika naroda Vojvodine. To nije bila višestranačka skupština, jer je jedina podela u tom istorijskom kontekstu, u celoj Evropi, podela na fašiste i antifašiste. Zbog toga su o statusu AP Vojvodine u jugoslovenskoj federaciji odlučili izaslanici njenih NARODA, među kojima je bilo Srba, Hrvata, Slovaka, Mađara, pa čak i Nemaca, a u skladu s ranijom odlukom Avnoja, tadašnjeg najvišeg saveznog organa, da Vojvodina svoju autonomiju veže za jednu od federalnih jedinica. Ta odluka usvojena je sledećom formulacijom:
„Skupština izaslanika naroda Vojvodine, jednodušno i sa oduševljenjem je donela odluku da Vojvodina, kao autonomna pokrajina, uđe u sastav federalne Srbije u Demokratskoj federativnoj Jugoslaviji i šalje svoje bratske i drugarske pozdrave Narodnoj Vladi Srbije.“ (Citat: stenografske zabeleške sa Skupštine.)
Tu jedinstveno prihvaćenu odluku ubrzo je podržao i Avnoj na trećem zasedanju, održanom od 7. do 10. avgusta 1945. godine, potvrdivši da je Vojvodina, kao autonomna jedinica, ušla u sastav Srbije. Nakon toga, odluku prihvata i Skupština Srbije.

Manipulacije neistinama

Istorijske činjenice su neumoljive i kad su u pitanju optužbe da su autonomiju Vojvodine stvorili komunisti. Naime, predsednik koji je sazvao Skupštinu izaslanika bio je Aleksandar Šević, ugledni pravnik, predratni političar koji nije bio komunista, kao što ni predsednik Skupštine Srbije 1945. godine Siniša Stanković nije bio komunista. Zanimljivo je i da je tada na čelu Avnoja takođe bila nestranačka ličnost – Ivan Ribar, jedan od prvih predsednika Skupštine Kraljevine SHS i ugledni pripadnik Demokratske stranke između dva rata. Zbog svega navedenog, očigledno je da odluka o nekom budućem statusu Vojvodine ne može biti stranačko pitanje niti pitanje eventualnog referenduma, već samo pitanje njenih naroda, koji su prvobitnu odluku i doneli.

Nije bilo ni vojne uprave


Činjenice opovrgavaju i optužbu Igora Mirovića da je odluka doneta u vreme „komunističkog jednoumlja, dok je u Vojvodini bila vojna uprava s generalom Ivanom Rukavinom na čelu, koja je sprovodila likvidacije nepodobnih Srba i Mađara“, jer je opštepoznato da je navedena uprava u Vojvodinu uvedena 20. oktobra 1944. godine, a rasformirana 15. februara 1945. godine – pet meseci pre održavanja Skupštine izaslanika naroda Vojvodine.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...