Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Iz Banata do Beča vozom 200 na sat?!

NOVI SAD – Stranci hoće da ulože, a Vojvodina je spremna da podrži revitalizaciju pruge Segedin–Kikinda–Temišvar. Isto žele i združene opštine severnog Banata, s Kikindom na čelu: Novi Kneževac, Ada, Čoka i Nova Crnja. Jer ukoliko do toga dođe, vozovi će tuda prolaziti između 200 i 220 kilometara na sat, što znači da bi voće i povrće poslato uveče iz Banata, već ujutru bilo na pijaci u Beču. Jedino se čeka stav republičkog Ministarstva saobraćaja. Vremena je sve manje, pa bi, ako ministarstvo bude otezalo, moglo da se desi da nas brzi vozovi zaobiđu!

Mogli bi nas i zaobići

Naime, u Ministarstvu saobraćaja strahuju da bi revitalizacija te pruge, koja bi zapravo bila deo Koridora 4 koji prolazi kroz Rumuniju i Mađarsku, praktično bila konkurencija Koridoru 10, koji prolazi kroz našu zemlju. Dr Mirjana Kranjac, koja je samostalni stručni saradnik za saobraćaj i telekomunikacije u pokrajinskom Sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, za Slobodnu Vojvodinu kaže da taj strah nema osnova jer se Koridor 4 gradi bez obzira na to da li će Kikinda biti konektovana na njega ili ne, a da ćemo ako preskočimo ovu šansu – ostati izolovani.

Čeka se na „da“ iz Beograda


Projekat revitalizacije pruge Segedin–Kikinda–Temišvar, koji bi trebalo da se izvede u sklopu projekta transevropskih brzih pruga, doveo bi do razvoja tog dela Vojvodine. Reč je o projektu koji sprovodi Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija, a odnosi se na pruge velikih brzina, od 200 do 220 kilometara na sat. O revitalizaciji pruge Segedin–Kikinda–Temišvar bilo je reči još u septembru prošle godine na skupu u Kikindi na kojem je bio i vođa projekta UN Helmut Melih, koji je, po rečima Kranjčeve, veliki prijatelj Vojvodine i koji ima veliku volju da taj pravac postane deo transevropskih brzih pruga. Da bi se to i dogodilo, neophodno je da Republika Srbija na nacionalnom nivou da podršku tom projektu. Tim povodom je, dodaje ona, već organizovan sastanak u Ministarstvu saobraćaja, kojem je na potpisivanje ponuđen protokol. Pored ministarstva, protokol bi potpisali AP Vojvodina i pomenute združene opštine severnog Banata, na čelu sa Kikindom. – Očekujemo da nam Ministarstvo saobraćaja da podršku, a podrška znači da će zastupati ovaj projekat na svim međunarodnim nivoima i da će ga uvrstiti u međunarodne planove. Projekat se, inače, već nalazi u Regionalnom prostornom planu Vojvodine i u Prostornom planu Srbije. Jedino nije u Master planu Železnica Srbije – kaže ona dodajući da, ukoliko ima želje, ne bi trebalo da bude problem izmeniti i taj akt. Mirjana Kranjac navodi da je komisija s Melihom na čelu već našla i privatne investitore koji bi dali sredstva, u vidu modela javno-privatnog partnerstva, kako bi se revitalizovao pomenuti putni pravac, te da su ponudili i 10.000 dolara za izradu studije o izvodljivosti.

Ubrzava razvoj Banata


Kranjčeva ističe da bi revitalizacija pruge Segedin–Kikinda–Temišvar doprinela ubrzanom razvoju tog dela Banata, ali da bi bila od ogromnog značaja i za ostatak Vojvodine i Srbije. – To bi ubrzalo razvoj banatskog regiona, omogućilo transport roba i putnika, a time zaustavilo iseljavanje. Svima je jasno da, ako nema transporta i jeftinog prevoza, taj region odumire – navodi Mirjana Kranjac. Dodaje da je ta pruga važna i za region Dunav–Kriš–Moriš–Tisa jer povezuje Mađarsku, Srbiju i Rumuniju.

Vratiti Vojvodini

ingerencije nad železnicom


Tokom rasprave o Predlogu zakona o železnici, narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije Đorđe Stojšić iskoristio je svoj govor da poslanike i javnost podseti na to kakva je železnica u Vojvodini bila nekad, ističući da je neophodno određeni nivo aktivnosti preneti na Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu. Tako je naveo da je za 15 godina, koliko je Vojvodina imala nadležnost nad železničkim transportom, u pokrajini remontovano 527 kilometara pruga, da su sve elektrificirane, da je Vojvodina tada imala 44 elektrolokomotive, deset elektromotornih vozova, 94 dizel-lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 67 šinobusa, 161 putnička kola sa 17.000 sedišta i 600 ležajeva, kao i preko 6.000 teretnih vagona! Dodao je i da se tada 20.000 putnika dnevno prevozilo šinobusima, a da je danas taj broj svega negde između 400 ili 500. „U Vojvodini se vrlo dobro znalo kako treba upravljati železničkim transportom i ne vidim zbog čega bi to bio problem da se u budućnosti ponovo, i kroz direkciju i kroz upravljanje infrastrukturom, određeni nivo tih nadležnosti prenese u pokrajinu. Gde bi onda neki prioriteti mogli da se definišu i na regionalnom nivou“, naveo je Stojšić. On je podsetio i da se od Subotice do Beograda 1926. godine putovalo tri sata i 15 minuta, 1989. godine oko dva sata, a danas tri sata i osam minuta. Narodni poslanik LSV Karolj Čizik dodao je zatim da će podrška poslaničke grupe LSV tom aktu zavisiti od toga hoće li biti prihvaćeni amandmani koje su Ligini poslanici podneli. Govoreći o katastrofalnom položaju u kom se železnica nalazi, Čizik je istakao da je tehničko stanje železnice u AP Vojvodini takvo da bi Vojvođani bili srećni kada bi imali lokomotive, pruge, stanice i celu infrastrukturu kakva je postojala pre sto godina.

 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...