Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



LSV prikuplja potpise da Zakon o lustraciji vrati u skupštinu

NOVI SAD – Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznatiji kao Zakon o lustraciji, posle deset godina postojanja i isto toliko godina neprimenjivanja, zvanično je 11. juna prestao da važi. Posle deset godina, što nedostatka političke volje što otvorene opstrukcije tog zakona, oni koji su očekivali da će od 12. juna moći da odahnu i prođu nekažnjeno za strahote koje smo preživeli devedesetih godina: progone, iseljavanja. govore mržnje, ratove i hiperinflacije – ipak nemaju razloga za slavlje. Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i šef poslaničke grupe LSV u Skupštini Srbije Bojan Kostreš, koji na ovom pitanju insistira već duže vreme, 11. juna je najavio da je Liga već započela prikupljanje poslaničkih potpisa za vraćanje zakona o lustraciji u parlamentarnu proceduru. Ukazao je na to da je neophodno 84 potpisa poslanika da bi se taj zakon vratio u proceduru i naveo da zasad može računati na oko 70 potpisa.

Sprečiti ponavljanje devedesetih

– Demokratska stranka i Liberalno-demokratska partija najavile su podršku, očekujem podršku i Saveza vojvođanskih Mađara. Fali još petnaestak potpisa i mislim da ćemo u razgovoru s poslanicima uspeti da obezbedimo taj broj. Ukoliko ne obezbedimo, više je nego jasna poruka da članovi ovog parlamenta nisu zainteresovani za ovu temu – istakao je Kostreš. Poslednjih meseci Kostreš objašnjava da je lustracija važan činilac u borbi protiv korupcije, borbi za nezavisno sudstvo, borbi protiv svakog nasilja i uopšte, borbi za bolje društvo. – Lustracija odgovorne ne bi oterala u zatvor, ali bi ih imenovala i onemogućila da se bar neko vreme nalaze na političkim ili drugim funkcijama u vlasti, pravosuđu i medijima. Ujedno, lustracija bi onemogućila i da se ponove takve strahote i sramote – istakao je Kostreš nebrojeno puta.

I dok čeka podršku još nekih poslaničkih grupa, Kostreš ističe da Liga socijaldemokrata Vojvodine neće odustati od sprovođenja lustracije.
– Za Srbiju je više nego važno i više nego značajno da se sprovede lustracija kako više nikad ne bismo došli u situaciju da nam se sva ona zlodela koja su činjena u Srbiji i njenom okruženju nekažnjeno ponavljaju – rekao je Kostreš.

Uporna borba

Liga socijaldemokrata Vojvodine je u više navrata pokušavala da izdejstvuje sprovođenje Zakona o lustraciji. Dvaput je podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava kako bi produžila njegovo dejstvo na još deset godina. Jednom je to učinio Nenad Čanak 9. novembra 2010, a drugi put Bojan Kostreš 24. maja ove godine. Neposredno pre nego što je predao prvi zahtev, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, rasizma i antisemitizma, lider LSV Nenad Čanak prisustvovao je akciji podele letaka u centru Beograda kojom je simbolično okončana kampanja „Podvuci liniju“. Tom kampanjom Liga je od 25. oktobra 2010. godine u gradovima i opštinama širom Vojvodine upoznavala građane s neophodnošću sprovođenja lustracije u Srbiji, pa su širom Vojvodine osvanuli bilbordi i plakati, a građanima je deljen i promotivni materijal u vezi s lustracijom. U martu 2011. godine Narodna skupština Republike Srbije usvojila je amandman LSV na Zakon o ministarstvima, kojim je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu obavezano na formiranje i obezbeđivanje uslova za rad i položaj Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznatije kao Komisija za lustraciju. Ipak, ona nikad nije proradila.

Nova kampanja 2013.


Poslednjih meseci, a pogotovo od 4. marta, kad je ostalo sto dana do isteka zakona, Bojan Kostreš je u ime Lige socijaldemokrata Vojvodine upozoravao da bi se to moglo desiti. Svakih desetak dana upozorio bi na to šta to znači za društvo i tražio podršku za produženje tog zakona.
Podršku u inicijativi za produženje zakona tražio je od predsednika Srbije Tomislava Nikolića, predsednika parlamenta Nebojše Stefanovića i premijera Ivice Dačića. – U proteklih deset godina, koliko traje opstrukcija ovog zakona, mnogi od njih su promenili strane, stranke i retoriku, a u Srbiji se malo toga promenilo. Navijači su i dalje iznad zakona, ekstremisti divljaju, prave spiskove i vređaju mrtve, a na naslovnim stranama objavljuju se poternice i presude – ukazao je, između ostalog, u pismu državnom rukovodstvu. Podršku je tražio i od predstavnika novinarskih udruženja i svih parlamentarnih stranaka koje se zalažu za bolje društvo i nastavak evropskog puta Srbije.

Upozorenja; izvući će se i za Hrtkovce


Insistirajući na lustraciji, Bojan Kostreš je podsećao da će se, ako zakon istekne, izvući odgovorni za politiku koja je dovela do bombardovanja Srbije i stravičnih žrtava, da će se izvući odgovorni za ratnohuškačko novinarstvo i govor mržnje, te da nisu samo oni koji su osuđeni ili i dalje u statusu optuženih pred Haškim tribunalom jedini odgovorni za brojne povrede ljudskih prava tokom mračnih devedesetih.
– Izuzev Šešelja, koji čeka suđenje u Haškom tribunalu, niko drugi od inspiratora i učesnika nije odgovarao za sve što se događalo najpre u Hrtkovcima, a zatim i u još nekoliko mesta u Sremu. Za to neko mora da odgovara. Ako lustracija izostane, ti krivci će ostati nekažnjeni, a kuda to vodi, najbolje se videlo novembra prošle godine kada su „navijači“ uznemiravali lokalnog katoličkog sveštenika. Upravo tako je počelo sve što se dešavalo u Hrtkovcima 6. maja 1992. godine – upozorio je Kostreš.

Nemačka: Istraga čuvara u Aušvicu


Aprila ove godine B92 je preneo da će Nemačka otvoriti istragu o 50 nacističkih čuvara u logoru smrti Aušvic tokom Drugog svetskog rata koji su sada 90-godišnjaci. Centralna kancelarija za istragu o zločinima nacionalsocijalista, koja je zadužena za pronalaženje onih koji su počinili nacističke zločine, pokrenuće istragu u narednih nekoliko nedelja, prenosi AFP pozivajući se na nemačke medije. Pozivajući se na tužioca Kurta Šrima, mediji prenose da istražitelji već imaju imena i adrese osumnjičenih i da svi oni žive u Nemačkoj. Šrim je rekao da će, otkad je u Nemačkoj 2011. godine osuđen Džon Demjanjuk, bivši čuvar u logoru Sobibor u okupiranoj Poljskoj, svaka dužnost u koncentracionom kampu biti tretirana kao saučesništvo u ubistvu i podložna kazni.
U vladi ljudi na koje bi se zakon primenio
BEOGRAD – Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić ocenila je, u izjavi za agenciju Beta povodom prestanka važenja Zakona o lustraciji, da je nedostatak političke volje razlog zbog kog on nije bio primenjen u praksi.
– Uzrok ovakvoj situaciji jeste to što nije bilo političke volje da se Zakon primeni i što i za vreme prošle vlade, a i ove, tu sede ljudi na koje bi se ovaj zakon primenio. To isto važi i za parlament – rekla je Rakićeva.

Politička volja jača od vladavine prava u Srbiji


BEOGRAD – To što Zakon o lustraciji, koji danas prestaje da važi, nikad nije primenjen pokazuje da je u Srbiji politička volja jača od vladavine prava, izjavio je 11. juna profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“ Zoran Ivošević agenciji Beta. Profesor Ivošević je rekao da je primena Zakona mogla ići u dva pravca, prvi usmeren prema tadašnjim funkcionerima, a drugi prema izboru budućih. Komisija za lustraciju je trebalo da daje zeleno ili crveno svetlo za svaku vrstu izbora. I trenutna politička situacija ne bi bila ovakva da je zakon sproveden u praksi.

Bilbordi i naslovne strane

 

Liga socijaldemokrata Vojvodine objavila je 15. i 16. marta plaćeni oglas na naslovnim stranama nekoliko dnevnih listova („Blic“, „Danas“, „Dnevnik“, „Kurir“, „Informer“ i „Mađar so“), a 2010. organizovala i kampanju „Podvuci liniju“ kad je pored promotivnog materijala zahtev za produženje zakona objavljen i na mnogobrojnim bilbordima širom Vojvodine.
tabela/glosa
Neke od ilustracija
kako Srbija izgleda bez lustracije

1.    Crni spiskovi nevladinih organizacija i pojedinaca
2.    Nekažnjeno nasilje „navijača“
3.    Govor mržnje u medijima

Koštunica bio brana lustraciji

 

Pored već poznatih kočničara lustracije (SPS–SRS–SSJ) koji su bili u opoziciji, jedan od najglasnijih protivnika pročišćenju društva na ovaj način bila je Demokratska stranka Srbije. U trenutku kad je zakon usvajan, 30. maja 2003. godine, Koštuničini partijski vojnici nisu hteli ni da budu u sali, odnosno da prisustvuju raspravi, a kamoli da podnose amandmane na predlog zakona.

Ništa od podrške

Pola godine nakon što je Vojislav Koštunica izabran za premijera, članovi Komisije za lustraciju kolektivno su podneli ostavke. Razlog njihovog povlačenja bio je u tome što od Vlade Srbije nisu dobili podršku ni u pogledu sredstava, ni prostorija iz kojih bi obavljali svoju delatnost. Pored toga bilo je predviđeno da u sastavu komisije bude i jedan predstavnik opozicije, ali su to bojkotom odbili predstavnici SRS, SPS i Stranke srpskog jedinstva. Ostavke članova komisije parlament nije razmatrao.
Pitanje lustracije je zatim 2007. pokrenuo LDP, kad je nekadašnji član JUL i tvorac Zakona o terorizmu uoči 5. oktobra Zoran Balinovac maja 2007. u skupštini pokušao da kao vladin izaslanik (i funkcioner DSS) predstavi izmene Zakona o vladi i državnoj upravi. Demokratska stranka Srbije je tada poručila da ne smatra da je lustracija prioritet za Srbiju, a njen portparol Andreja Mladenović ocenio je:
– Ljudi žele da bolje žive, hoće veći standard, a nije im do lustracije. A ti koji hoće da lustriraju neka prvo sebe lustriraju jer su većinom bili članovi Komunističke partije.

Zadržao Markovića i Pavkovića


Predsednik LSV Nenad Čanak ukazao je oktobra 2010. u emisiji „Kažiprst“ Radija B92 na to da je najveća brana lustraciji bio Vojislav Koštunica, koji je u to vreme u okviru DOS-a imao posebnu snagu jer je, zahvaljujući angažmanu svih lidera te koalicije, on jedini bio direktno izabran na funkciju predsednika SRJ.
Slično misli i Žarko Korać:
– Vojislav Koštunica je, uprkos glasanju DOS-a, doneo odluku da na mesto načelnika Državne bezbednosti zadrži Radeta Markovića, a na mestu načelnika Generalštaba Nebojšu Pavkovića. Imate, dakle, jednog ubicu i jednog ratnog zločinca, govorim o sudskim presudama, a ne o svom mišljenju, koji su zadržani na tim mestima i vi sada očekujete da ćete lustrirati ljude koji su bili na nižim položajima ili eventualno njihovi pomagači – ukazao je Korać nedavno za Radio Slobodna Evropa.

Činjenice

1.    Koštunica zadržao Nebojšu Pavkovića i Radeta Markovića.
2.    DSS nije hteo da bude u sali kada je Zakon o lustraciji usvojen.
3.    U vreme dok je DSS imao premijera, Komisija za lustraciju kolektivno podnela ostavke.
4.    DSS poručivao da ljudima nije do lustracije.
5.    Funkcioner DSS, inače bivši član JUL, isprovocirao poslanike u parlamentu 2007.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...