Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Tri susreta s Putinom i brdo gafova

NOVI SAD – Koliko god bi njegovi savetnici želeli da prva godina mandata predsednika Srbije Tomislava Nikolića ostane upamćena po štednji za putne troškove i telefonske razgovore, mnogo jači utisak ipak ostavljaju česti susreti i razgovori s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom i još češći – gafovi. Naime, Nikolić se za 12 meseci čak triput sretao s Putinom, a prvi susret dogodio se još pre same inauguracije, neposredno nakon izbora, 26. maja.

Telefoniranje, orden...


Zasad poslednji susret Nikolić i Putin imali su 24. maja ove godine, kada su potpisali Deklaraciju o strateškom partnerstvu dveju zemalja. Tom prilikom Nikolić je podsetio da je zahvalnost Rusiji iskazana i odlikovanjem Putina Ordenom Republike Srbije najvišeg reda, te da će mu biti zadovoljstvo da mu to znamenje uruči u Beogradu, pozivajući Putina da krajem godine poseti našu zemlju. Tokom prve godine Nikolićevog mandata u više navrata čuli su se telefonom, a u decembru 2012. godine „Večernje novosti“ su objavile da se na kraju dužeg telefonskog razgovora Putin našem predsedniku obratio „toplim rečima: predsedniče, ljubim vaš narod i vas".

Region kost u grlu


Za razliku od sastanaka s Putinom, sastanci sa šefovima država u regionu bili su ređi. Više od godinu dana trebalo je da prođe da bi se predsednik Srbije konačno sreo s predsednikom Hrvatske i predstavnicima BiH a da to ne bude u prolazu. Tako će se 1. jula, gotovo 14 meseci od stupanja na funkciju, Nikolić u Zagrebu, na sednici Igmanske inicijative, sresti s predsednicima Hrvatske i Crne Gore i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine. Prošle nedelje je saopšteno da će se Nikolić i Josipović zvanično sastati u oktobru ili novembru, a da će pre toga Nikolić ići u Zagreb na svečanost povodom prijema Hrvatske u EU. „Nesporazumi“ su trajali još od Nikolićeve svečane inauguracije 11. juna 2012. kojoj je jedino prisustvovao predsednik Crne Gore Filip Vujanović. Predstavnici BiH su izostali s inauguracije zbog Nikolićevih izjava o Srebrenici, a zbog izjave makedonskoj televiziji „Sitel“ da „Bosna polako nestaje pred našim očima“ predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović odustao je od sastanka s Nikolićem u Turskoj. Hrvatski predsednik Ivo Josipović eskivirao je inauguraciju jer je u jednom od prvih intervjua Nikolić rekao da mu je velika Srbija i dalje san, da „je Vukovar bio srpski grad“ i „nemaju se šta tamo Hrvati vratiti“.

O Evropi i Kosovu...

Dan pre uručivanja izveštaja Evropske komisije, Nikolić je u intervjuu za italijanski list „Korijere dela sera“ 9. oktobra 2012. godine rekao da, „ukoliko je neophodno odricanje od Kosova, onda je prihvatljivije da zaboravimo Evropu“. U istom intervjuu ponovio je i da se u Srebrenici nije dogodio genocid. Retoriku o Kosovu i Evropi ublažio je već u martu, kada je u emisiji „Između dve vatre“ na TV B92 rekao da „Srbija ne može da bira između Evrope i Kosova, ali crvena linija koju nikad nećemo preći jeste priznavanje nezavisnosti južne pokrajine“.

Demanti, demanti, demanti...

Jedan od većih gafova Nikolić je napravio poslednjih dana 2012. godine, kada je u intervjuu za agenciju Beta rekao da je predsednika Hrvatske sreo u Londonu na prijemu kod kraljice i da su razgovarali oko jedan sat, da je hrvatskog premijera sreo u Rio de Žaneiru, gde su razgovarali oko pola sata, a da je s članom Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem razgovarao pola sata u Njujorku. Ubrzo je iz kabineta hrvatskog premijera saopšteno da Milanović uopšte nije posetio Rio de Žaneiro, već da je Hrvatsku u Riju predvodio potpredsednik vlade Neven Mimica, koji se nije ni sreo ni razgovarao s Nikolićem. U kabinetu predsednika Hrvatske Ive Josipovića rečeno je da se on susreo u Londonu s Nikolićem, ali da se „ne može govoriti o razgovorima o političkim temama, a kamoli o sat vremena razgovora, jer su samo formalno razmenili pozdrave“. Istog dana, govoreći o odnosima sa Srbijom, član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa „da tu vrata još nisu zatvorena“ i da se nada da će Nikolić promeniti retoriku, odnosno da će „dobro osmisliti neke odgovore na bolna pitanja – ili ih izbegavati ili davati prave odgovore“.

Kleči i izvinjava se, ali ostaje vojvoda

Tako je, konačno, i bilo. Nikolić se u intervjuu BH televiziji koji je emitovan 7. maja izvinio za zločine koje su pojedinci počinili nad Bošnjacima u ime Srbije i srpskog naroda zbog zločina u Srebrenici. – Klečim zbog toga, evo klečim i tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je izvršen u Srebrenici. Izvinjavam se za zločine koje je u ime naše države i našeg naroda učinio bilo koji pojedinac – naveo je tada Nikolić. S druge strane, iako je već godinu dana predsednik Srbije, Nikolić se još nije odrekao titule četničkog vojvode, u kog ga je maja 1993. godine proizveo Vojislav Šešelj, njegov dugogodišnji stranački šef koji ga se ovih dana setio u Haškom tribunalu: „Ako sam ja umešan u ratne zločine, onda je i sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić u njih umešan istovetno kao i ja. U to nemam nikakve sumnje, jer smo sve zajedno radili“, kazao je Šešelj 12. juna.

I savetnici lupetaju i vređaju


Nikolićev savetnik za kulturu Radoslav Pavlović u izjavi za banjalučke „Nezavisne novine“ u januaru, govoreći o prisvajanju ćirilice u Hrvatskoj, Hrvate je nazvao kleptomanima. Savetnik predsednika Srbije za pravna pitanja profesor Oliver Antić izjavio je za „Kurir“ da bi, da je knez Pavle ostao na vlasti, Jugoslavija i dalje postojala i bila bi moćnija i jača od Švajcarske, te da je Hitler dao najpovoljniji ugovor Kraljevini Jugoslaviji – status neutralnosti. Burnu reakciju javnosti izazvala je i savetnica Tomislava Nikolića za medije Stanislava Pak, koja je kolumnistu nedeljnika „Vreme“ Teofila Pančića nazvala „hodajuće/sedećom gomilom kompleksa“.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...