Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



A sad otvoriti temu o promeni Ustava

NOVI SAD – Zeleno svelo za početak pregovora za pristupanje Evropskoj uniji, koje je Srbija dobila krajem juna, trenutak je kad bi trebalo razmišljati i o promeni Ustava, bez obzira na to što početak pregovora nije neposredno i direktno vezan za promenu najvišeg pravnog akta, ocenjuju za Slobodnu Vojvodinu stručnjaci iz ove oblasti.

Pajvančić: U jednom trenutku,
moraćemo ga menjati


Prof. dr Marijana Pajvančić s Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu kaže da zeleno svetlo za pregovore u ustavnom poretku ne znači mnogo, ali da ćemo u jednom momentu puta ka EU morati da promenimo Ustav, makar kad je u pitanju integrativna klauzula. Iako očekuje pre svega kozmetičke promene tehničke prirode, Pajvančićeva smatra da će čvršće savezništvo sa EU koje sada sledi konačno dovesti do promena koje će građani osetiti. – Promena može krenuti tako što će evropski standardi tada biti deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka, voleli to mi ili ne. I moći će da se dogodi to da bar građani imaju neku vrstu sigurnosti za zaštitu svojih prava – rekla je Pajvančićeva.

Antonijević: Treba otvoriti temu

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milan Antonijević kaže za Slobodnu Vojvodinu da je datum početka pregovora sigurno datum kada treba otvoriti temu promene Ustava. – Ako želite iskreno neke stvari da pomerite, od evropskih integracija, preko unapređenja položaja građana, ljudskih prava i svih onih vrednosti koje ćemo morati da gradimo radi boljeg života građana, onda je dobro da se otvori pitanje promene Ustava. Da se govori sa akademskom zajednicom, sa onima koji su stručni za ovo pitanje, da se pitanje Ustava izmesti iz politike i da se vrati na pitanje poboljšanja položaja građana – naveo je Antonijević.
Vidojković: Potrebna ozbiljna debata
Doc. dr Ljubica Đorđević Vidojković sa Fakulteta za evropske pravne i poslovne studije ističe kako je iskustvo drugih država pokazalo da trenutak otpočinjanja pregovora ne vodi automatski promeni Ustava, ali da je reč o važnom koraku u reformi društva, zbog čega je neophodno otvoriti ozbiljnu debatu o sadržini Ustava i o tome šta on, kao jedan društveni ugovor, treba da sadrži.

Ustav u Vojvodini podržalo
samo 43,93 odsto birača


Pre sedam godina, oktobra 2006, kada je Ustav donošen, zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš je, podsetimo, bio jedini državni funkcioner koji je s pozicije predsednika Skupštine Vojvodine pozvao na bojkot referendum o Ustavu Republike Srbije. LSV je i tada insistirala da se ustavom pokrajini garantuju zakonodavna, izvršna i delimična sudska vlast, kao i pravo na izvorne prihode i upravljanje sopstvenom imovinom. Činjenica da to nije obezbeđeno bila je jedan oda razloga zbog kojih su u zajedničkoj akciji protiv ustavnog referenduma tada bile i Liga socijaldemokrata Vojvodine, Liberalno-demokratska partija i Socijaldemokratska unija. One su uspele da građanima Vojvodine jasno predoče loša rešenja koja Ustav predviđa u pogledu vojvođanske autonomije, decentralizacije i regionalizacije Srbije. I na referendumu 28. i 29. oktobra 2006. godine Ustav je u Vojvodini podržalo samo 43,93 odsto birača, za razliku od centralne Srbije, gde je dobio 55,33 odsto glasova.

Donosili ga, pa skupljali potpise za izmenu

Iako su te 2006. godine bili zdušno za Ustav, današnji funkcioneri SNS (tadašnji radikali) i URS (tadašnji G17 plus) pa i socijalisti se u proteklih nekoliko godina otvoreno zalažu za promenu Ustava Srbije. Zapravo, jedino je DSS i dalje ostao na istom stavu zaštite čeda dr Vojislava Koštunice. Tomislav Nikolić je čak u januaru 2011. godine Skupštini Srbije predao 304.580 potpisa građana za promenu Ustava Srbije kojim se traži smanjenje broja poslanika parlamenta sa 250 na 125. Tada je najavio i da je spreman da razgovara o drugim promenama delova Ustava koji „nisu dobri“, poput onih koji bi omogućili da se opštinama daju veće ingerencije, ali ne i na promene preambule kojom je Kosovo sastavni deo Srbije. Tu inicijativu je podržala i Nova Srbija Velimira Ilića, a Dinkićevi još od 2010. ponavljaju kako Ustav treba promeniti zbog regionalizacije i decentralizacije, te omogućavanja direktnog izbora gradonačelnika. Ivica Dačić je u martu ove godine izjavio da je procedura promene Ustava izuzetno složena, zbog čega je neophodno da se prethodno otvori sveobuhvatna debata o svim segmentima koje bi trebalo izmeniti u tom najvišem pravnom aktu Srbije, najavljujući da će se ta tema uskoro naći na dnevnom redu.

Bogaroški: Ustav nije izdržao test vremena

Predsednik poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški ocenio je ovih dana u izjavi za „Informer“ da su ustavne promene „apsolutno poželjne“. – Ustav, ovakav kakav je, predstavlja zapreku za ulazak u EU, tako da će on morati da se menja. Što pre, to bolje. Ustav iz 2006. godine nije izdržao test vremena – naveo je Bogaroški.

Vojvođansku autonomiju

definisati Ustavom


Marijana Pajvančić je krajem juna na okruglom stolu o potrebi promene Ustava održanom u Skupštini AP Vojvodine istakla da autonomija Vojvodine nije garantovana Ustavom Srbije, već zakonima, što, praktično, znači da stepen autonomije zavisi od političke volje bilo koje aktuelne parlamentarne većine u Skupštini Srbije.

Potreban razgovor o razgraničenju vlasti


– Jedina izvorna nadležnost Vojvodine po ovom Ustavu jeste da autonomna pokrajina može da odredi svoje simbole. Teško se može govoriti o autonomnosti pokrajine ako se ona svodi na simbole. Sva ostala prava zavise doslovno od političke volje aktuelnog zakonodavca, odnosno od trenutne volje aktuelne parlamentarne većine. Potreban je ozbiljan razgovor o ograničenju vlasti, a autonomija i decentralizacija jesu mehanizmi za ograničenje vlasti – rekla je Marijana Pajvančić ocenjujući da je Srbija visoko centralizovana. Nekoliko dana kasnije, početkom jula, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Milivoj Vrebalov (DS) najavio je da će u septembru razgovarati s koalicionim partnerima u pokrajinskom parlamentu kako bi se pokrenula inicijativa za izmenu Ustava Srbije. Po reakcijama čelnih ljudi pokrajinske administracije Ištvana Pastora i Bojana Pajtića koje su usledile, kasnije se moglo zaključiti da ta inicijativa nije naročito realna u doglednom periodu.

Autonomija Vojvodine je korisna za Srbiju

Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš rekao je za list „Danas“ da je LSV spremna da podrži svaku inicijativu
koja ide u pravcu ostvarivanja njenog programa, što znači zakonodavna, sudska i izvršna vlast u pokrajini, kao i zagarantovani izvorni prihodi i imovina. Kostreš je rekao i da je više nego jasno da su vladajuće stranke u republici spremne da primene evropske standarde. – Jedno od važnih pravila u Evropi jeste da se ne mogu umanjivati već stečena prava regiona i zajednica. Voleo bih da vladajuća koalicija u Srbiji shvati da je autonomija Vojvodine korisna za čitavu Srbiju i da Vojvodina treba da bude most između Srbije i Evrope, te da je ne treba finansijski gušiti, nego pomagati. Ne deluje mi nemoguće da će vladajućoj koaliciji u republici biti u redu da o tome razgovara, ali kada će se to dogoditi to ne mogu da prognoziram – naveo je Kostreš.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...