Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Osam pacijenata na jednu stolicu

NOVI SAD – Kada, nadajmo se, uskoro kompleks poznat kao Kamenica 2 otvori vrata, u njemu će se sasvim sigurno naći više mesta za dva od tri Instituta u Sremskoj Kamenici. Naveliko se priča da su sobe već opremljene i da su u nekakvim pojedinačnim dogovorima preko partijskih i kojekakvih drugih veza iza zatvorenih vrata dva instituta namirena, te da će, ako tako ostane, Institut za onkologiju i, što je još strašnije – njegovi pacijenti morati i dalje da trpe strahovite gužve po hodnicima i ordinacijama.

Manjak stolica

U Institutu za onkologiju dnevno se, u proseku, opservira 241 pacijent. U hodniku ima 30 stolica. Po osam pacijenata na stolicu. Čekaonice nema. Ko nije došao ujutru, u pola osam, kad pacijenti pristignu iz najrazličitijih krajeva Vojvodine, taj ne zna šta je gužva. I te stravične gužve još su mali problem spram činjenice da institut raspolaže sa dva aparata za zračenje. Rok upotrebe za takve aparate je deset godina ako rade u jednoj ili ponekad u dve smene. Jedan aparat radi u tri smene godinama, a napunio je jedanaestu, pa nije čudo što se često kvari i što u tim slučajevima po devedesetoro pacijenata dnevno kasni sa zračenjem. Više od pet godina čami zahtev poslat s instituta da im se omogući nabavka novog aparata. Drugi aparat radi u „samo“ dve smene. On služi za zračenje vrata i glave. Taj još nekako radi, ali je pitanje dokle će i on.

Putuju u Mađarsku na zračenje


U jednom trenutku, pre nekoliko godina, usled narušenih međuljudskih odnosa i čitave zbrke isprepletenih zakona, institut se našao u medijima kao institucija u kojoj se navodno za novac leče strani pacijenti dok domaći umiru, pa se u sve uključila i Agencija za borbu protiv korupcije. I dok se čitava medijska halabuka diže oko toga kako vojvođanski institut za onkologiju naplaćuje dopunski rad (a njegovi lekari jedini to ne mogu po zakonu više od tri godine), prava istina je da se to naplaćuje u Beogradu na VMA. Oni imaju i aparate i vreme i njih zakon ne kači. Neko je čak u hodnicima pogrešno interpretirao zakon pa podelio „pouzdan savet“ da Vojvođani koji čekaju na zračenje mogu tražiti napismeno da su čekali izvestan period na Institutu za onkologiju, pa da onda odu u Beograd na VMA i plate zračenje, a zatim račun dostave – Institutu za onkologiju Vojvodine. Taj savet se dokazao kao loš i svi koji tako rade – greše.

Putovali i u Kladovo


Ipak, razumljiva je potreba i borba pacijenata iz Vojvodine da dođu na red za nešto što im po svakom pravu pripada. Po hodniku, naročito ujutru u pola osam, bruji kako u Beogradu sve može. Pre nekoliko godina ljudi iz Vojvodine su – verovali ili ne – išli u Kladovo na zračenje! Čak je institut slao i lekare tamo. Međutim, Fond za zdravstvenu zaštitu plaćao im je samo dnevnicu za odvojen život od porodice, a bili su smešteni u nekakvoj vikendici. Sve u svemu, lekarima se nije isplatilo da budu po sedam dana odvojeni od porodice za simboličnu nadoknadu, a i uslove rada i procedure u toj zdravstvenoj ustanovi trebalo bi još unaprediti. Kad se tome još doda i činjenica da su pacijenti imali muke oko povraćaja sredstava od Fonda za zdravstvenu zaštitu, put u Kladovo je prestao i ostalo im je još samo da se nadaju da će aparat u Kamenici na institutu izdržati i da će se što manje kvariti. S druge strane, građani Vojvodine, naročito sa Severa Bačke, otkako je krenulo izdavanje mađarskih pasoša i državljanstava, neretko se odlučuju da ovaj vid lekarske pomoći i zaštite nađu u susednoj Mađarskoj. Treći pak pokušavaju da to odrade privatno u Beogradu.

Dobra vest

Dobra vest koja se ovih dana čini i pouzdanom jeste da će u Kamenici 2 biti tri nova aparata za zračenje, od kojih će dva pripasti Institutu za onkologiju, i to će konačno omogućiti da potrebe pacijenata budu namirene. Nejasno je, međutim, zašto se planira da ti aparati budu 70 metara izvan prostorija Instituta za onkologiju i smešteni u dva tzv. bunkera kad prostora za njih ima i u postojećoj zgradi. Institutu, podsetimo, fali čekaonica i sredstava za rad. Nedostaje mu i mogućnost dopunskog rada kako bi stimulisali zaposlene, ali i obezbedili sredstva da rešavaju neka goruća pitanja bez čekanja da im država uplati određena sredstva (kao, recimo, sad, kad im se posle četiri i po godine rada pokvario mamograf). Nedostaje im mnogo toga, a najviše da konačno jednom prestane medijsko blaćenje i satanizovanje njegovog imena i zaposlenih. Jer kad bi to stalo, Vojvođani bi, recimo, mogli da se zapitaju KAKO TO da u Vojvodini nema više aparata za zračenje, a u beogradskim centrima ima? KAKO TO da se zna za mnoge druge, ali ne i za ogromne uspehe stručnjaka s ovog instituta – počev od uspešnih rekonstrukcija dojki, očuvanja fertiliteta kod mladih žena s karcinomom grlića materice do terapije koja omogućava da se čuva zdravo tkivo od zračenja. I KAKO TO da se ne zna ko, kako i po kom kriterijumu određuje gde će koji institut biti smešten u Kamenici 2?

Vode računa o novcu i kadrovima

Na Institutu za onkologiju nema neugovorenih radnika, nema dugovanja, a doktori se školuju. Za razliku od nekih drugih ustanova, svakom lekaru koji želi da postane specijalista i hoće da uči to je i omogućeno. Institut je među prvima u Srbiji uveo kompletan informacioni sistem koji ima evropske sertifikate, a kojim je povezan i poslovni i medicinski deo posla. Takav čak ni država ne uvodi u zdravstvene ustanove. To znači da kad doktor zavede šta će biti urađeno prilikom pregleda, sa stanja u magacinu se automatski skidaju i lekovi koji su tom prilikom dati i medicinski materijal koji je potrošen.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...