Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Kako to grad može da ima poresku upravu, a Vojvodina ne može?

NOVI SAD – Na sedmu godišnjicu usvajanja Ustava Republike Srbije, kojim je Vojvodini naneseno mnogo štete jer je ostavljena bez garancija pune autonomije, na predlog grupe od 48 poslanika Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara Skupština AP Vojvodine usvojila je Platformu za izradu zakona o finansiranju APV. Reč je o platformi na osnovu koje će delovati pregovarački tim pokrajine u radnoj grupi za izradu pomenutog zakona, a koja, između ostalog, podrazumeva formiranje poreske uprave Vojvodine. Ta poreska uprava trebalo bi da omogući da AP Vojvodina prikuplja novac od poreza na svojoj teritoriji dok ne napuni svoj budžet. Nakon toga, višak bi išao direktno u budžet Republike Srbije i na taj način bi se konačno prekinula dugogodišnja praksa da republička vlast krši Ustav i ne poštuje odredbu da se za Vojvodinu izdvoji najmanje sedam odsto budžeta.

Ustav izvor problema, ali i rešenja


Poslanička grupa LSV podržala je taj predlog, pre svega zbog toga što su nadležnosti bez finansiranja negacija autonomije, dok je odluka o usvajanju te platforme zapravo odluka o tome da li će se autonomiji Autonomne Pokrajine Vojvodine dati bar neki smisao. Kako je tokom rasprave o tom predlogu istakao šef poslaničke grupe LSV Branislav Bogaroški, izvor problema nalazi se u Ustavu Republike Srbije, ali se u njemu nalazi i izvor rešenja, ukoliko se ono što je u njemu napisano sprovede u potpunosti i do kraja.
– Dugujemo i sebi i građanima Republike Srbije i AP Vojvodine da učinimo poslednji pokušaj i pokušamo da ono što nije valjalo u proteklih sedam godina rešimo zakonom koji će na jasan i nesumnjiv način utvrditi šta su to izvorni prihodi, na koji način se prikupljaju i koji će obezbediti stabilno finansiranje – rekao je Bogaroški. On je podsetio da je nepoštovanjem ustavne odredbe o najmanje sedam odsto Vojvodina od republičke vlasti zakinuta za preko milijardu evra. Bogaroški je zatim ocenio i da bi na ovaj način konačno trebalo da se uklone tenzije između pokrajinske i republičke administracije, kao i da je platforma dobar put i dobar osnov za izradu zakona.

Decentralizacija prikupljanja prihoda


Komentarišući najsporniju tačku – predlog da AP Vojvodina sama ubira poreske prihode, Bogaroški je podsetio da je još 2007. godine započet postupak decentralizacije prikupljanja javnih prihoda kroz osnivanje lokalnih poreskih uprava, te da postoje poreske uprave gradova i opština.
– Upravo to je ono što mi želimo i ovom platformom. Ne samo mogućnost da prikupimo novac nego i odgovornost za iznos sredstava koji će se prikupiti na teritoriji AP Vojvodine. Jer je logično razmišljanje da je prevashodno naš interes da ta naplata bude efikasna i potpuna – istakao je Bogaroški. Naveo je da je lako puniti budžete kroz izmene stopa PDV-a, ali da postoji ogromna oblast sive ekonomije i poreske evazije s kojom bi APV mogla da izađe na kraj.
– AP Vojvodina ima ozbiljne administrativne kapacitete i jako svesno se upušta u ceo taj posao – rekao je on. Bogaroški je naveo i da nije moguće narušavanje jedinstva poreskog sistema ovim rešenjima jer se poreski sistem Republike Srbije određuje zakonom, podsetivši da AP Vojvodina nema zakonodavnu vlast, te da se zapravo traži samo izmena tehnike prikupljanja sredstava.

Da budžet ne bude protočni bojler


Dan nakon usvajanja Platforme, profesor ekonomije Milojko Arsić ocenio je za agenciju Beta da je neke njene odredbe nemoguće sprovesti, ali da ne bi trebalo ignorisati neadekvatnost postojećeg stanja samo zato što je predložena platforma loša i konstatovao da koren problema leži u Ustavu. S druge strane, ekonomska novinarka Vera Šoti navela je da se, recimo, u Italiji na primeru Južnog Tirola vidi da ta autonomna oblast ubira i do 30 odsto poreza i da je to samo stvar tehnike. – Kod nas je to pretvoreno u politiku i nalaze se izgovori za ukidanje Vojvodine – kazala je ona. Poznati privredni novinar Dimitrije Boarov takođe je predočio da je svetska ekonomska praksa pokazala da oni fiskalni prihodi koje prikuplja i za koje je motivisana da prikuplja vlast na nižim nivoima ostvaruju bolju naplatu.

Nastavak prakse dugovanja


Prema dosad dostupnim podacima u vezi s republičkim budžetom za 2014. godinu, trend zakidanja Vojvodini nastaviće se i osmu godinu zaredom. Naime, Vojvodina bi, prema tom nacrtu, trebalo da dobije 40 milijardi dinara, dok bi ispunjenjem ustavnog minimuma u kasi trebalo da se nađe 56 milijardi dinara. To znači da će se dug prema vojvođanskom budžetu, ukoliko se nešto ne promeni, povećati za novih 16 milijardi dinara.
Sedlarević: Ništa bez izvornih prihoda
Zamenica šefa poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini APV Maja Sedlarević ukazala je tokom rasprave o platformi na to da AP Vojvodina većinu svojih nadležnosti, a možda čak i sve, treba da finansira iz izvornih prihoda, te da je fiskalna decentralizacija opšteprihvaćeno evropsko načelo. Upozorila je da se svake godine u praksi pokazuje da se tih „najmanje sedam“ procenata izračunava po nekim čudnim formulama. „Ne znamo da li od prihodne ili rashodne strane budžeta Republike Srbije ili je formula nešto sasvim treće“, navela je Sedlarevićeva dodajući da je tako ukupan dug prema pokrajinskoj kasi narastao na čak 145 milijardi dinara. „Bez imovine i izvornih prihoda nije bilo, nema i neće biti autonomije Vojvodine“, navela je ona.

Rigidna centralizacija guši sve


Poslanik LSV Aleksandar Marton ukazao je tokom skupštinske rasprave da samo dobar finansijski okvir može doprineti jačanju finansijskih aktivnosti u AP Vojvodini i sprečiti dalje urušavanje njenih privrednih potencijala. Upozorio je i da je rigidan odnos prema autonomiji Vojvodine doveo njene pogranične krajeve poput Plandišta, Bele Crkve ili Nove Crnje u položaj krajeva izrazitog siromaštva. „Pomenuću samo da je opština Novi Kneževac, po podacima Saveznog zavoda za statistiku, 1987. godine bila na višem nivou razvijenosti od niza beogradskih opština, a danas je sramotno i pomenuti nizak nivo ekonomskih pokazatelja ove severnobanatske opštine“, ukazao je Marton.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...