Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



U industriji 800.000 radnika manje

NOVI SAD – Umesto ekonomskog preporoda i poboljšanja uslova rada, tranzicija i privatizacija donele su Srbiji siromaštvo, pad proizvodnje, slom gotovo svih privrednih grana, što je dovelo do stvaranja armije nezaposlenih i obespravljivanja onih koji su poslove zadržali. Kako je prošle nedelje za „Večernje novosti“ istakao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, pre 20 godina u Srbiji je u industriji bilo angažovano 1,1 milion ljudi, dok danas ta brojka jedva da dostiže 275.000, što znači da je samo u toj privrednoj grani bez posla ostalo više od 800.000 radnika. Alarmantnosti situacije doprinose i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, koji pokazuju da je u Srbiji na kraju septembra 2013. godine bilo nezaposleno 760.000 ljudi, od čega u Vojvodini 198.658 građana, a u Beogradu 107.672.

Decenijama unazađeni


Profesor Savić je u izjavi medijima istakao i da su loše prošli i radnici koji su nastavili da rade u privatizovanim preduzećima, jer mnogi od njih ne primaju plate po nekoliko meseci, čak i godina, dok su im zarade isplaćivane na ruke bez doprinosa. – Učešće industrije u BDP-u na kraju raspada bivše Jugoslavije bilo je 44 odsto, a sad je svega 18,1 odsto. Štetu zbog loše privatizacije plaćaćemo i u narednom periodu. Trebaće nam bar 20 godina da se vratimo na nivo na kom smo bili 1990. godine – rekao je Savić. Podsetimo da je neuplaćivanje doprinosa godinama bilo uobičajen način poslovanja, a da su procene da je u jednom momentu čak 400.000 radnika imalo nepovezan staž i trpelo sve posledice koje iz toga proizilaze.
Rezultati istraživanja agencije „Faktor plus“, objavljeni početkom ovog meseca, pokazali su da je više od polovine radno sposobnih građana imalo iskustvo s radom na crno. Čak četvrtina ispitanika navela je da je glavni razlog za rad na crno bio zahtev poslodavca, prenela je „Politika“ dodajući da je problem što čak i strane kompanije često nalaze rupe u zakonu. A Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala ocenio je početkom novembra da predložene izmene zakona o radu ozbiljno smanjuju prava radnika, položaj njihovih predstavnika, otežavaju pregovore za kolektivne ugovore, a u ugovorima o radu više nema obaveznosti unošenja visine zarade i trajanja radnog vremena. Saopšteno je i da će Vlada Srbije, ako bude insistirala na tim izmenama, biti odgovorna za legalizovanje pozicije radnika i građana kao potrošne robe, povećanje siromaštva, povećanje društvene nejednakosti i povećanje eksploatacije zaposlenih.

LSV na strani radnika


Ovi drastični primeri najbolje ilustruju potrebu drugačijeg modela saradnje sindikata i onih koji propisuju uslove poslovanja, zbog čega je Glavni odbor LSV prošle nedelje usvojio informaciju o predlogu mera na koji način LSV može unaprediti saradnju i dijalog sa sindikatima.
– Ligi treba razgovor sa sindikatima kako bi čula šta su sve njihovi stavovi i kako oni vide neka moguća rešenja za sve ono što nas čeka u budućnosti. S druge strane, sindikatima će odgovarati da imaju mogućnost da preko narodnih poslanika LSV iskažu svoje stavove i da se njihov glas, kroz amandmane koje ćemo podnositi, čuje i u Narodnoj skupštini – kaže za SV Maja Sedlarević, članica Predsedništva LSV. Ona dodaje da će zbog toga u najskorije vreme biti formirana radna grupa čiji će zadatak biti mapiranje sindikata i udruženja, odnosno asocijacija sindikata s kojima će se razgovarati, kao i definisanje tema o kojima će se najpre govoriti, uz očekivanje da će prvi zajednički posao biti rad na Zakonu o radu.

Jerinkić: Ženama je još teže


Između 50 i 52 odsto nezaposlenih na nivou Vojvodine čine žene, a predsednica Foruma žena LSV Đurđina Jerinkić tvrdi da je njihov položaj naročito težak jer se, kada dobiju šansu za posao, često pojavi nova prepreka – poslodavci ih uslovljavaju obećanjem da neće rađati.

NEZAPOSLENIH (kraj septembra)
U Vojvodini 198.658
U Beogradu 107.672.


Kako da bude posla ako studenti završavaju za nepostojeća zanimanja?


Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga i delegacija studenata Omladine LSV uputila je ministru prosvete Tomislavu Jovanoviću molbu za sastanak o poboljšanju položaja studenata. Kako je za Slobodnu Vojvodinu rekla predsednica LSVO Ivana Stojiljković, postojeći šifrarnik zanimanja, koji datira iz 1992. godine, a dopunjavan je 1998, nije usaglašen sa Zakonom o visokom obrazovanju iz 2005. godine, zbog čega su zanimanja, koja studenti stiču po Bolonjskom procesu, nepostojeća, a ti mladi ljudi ne mogu da pronađu adekvatan posao.
– Mi smo samo na osnovnim akademskim studijama na državnim fakultetima u Srbiji pronašli 136 zanimanja koja nisu uneta u šifrarnik. Ako oni ne mogu da urede tu oblast, Omladina LSV je spremna da pročešlja i preostale šifrarnike za srednje škole, privatne fakultete, strukovne studije, pa i master studije kojih uopšte nema u ovom dokumentu i spisak dostavi ministarstvu – kazala je Stojiljkovićeva.
LSVO je pripremila predloge i konkretna rešenja za implementiranje Nacionalnog okvira kvalifikacija Srbije u Zakon o visokom obrazovanju, kao i predlog rešenja problema studenata strukovnih studija. Među zahtevima sa kojima će Omladina LSV izaći pred ministra prosvete jeste i da se uredi način bodovanja svakog predmeta, ali i da se zakonski uredi visina taksi koje studenti plaćaju fakultetu.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...