Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Niko da odgovara za ogromnu štetu

NOVI SAD – Pet godina je prošlo otkako je Naftna industrija Srbije (čitaj vojvođanski Naftagas) tog 24. decembra 2008. u sklopu Energetskog sporazuma poklonjena udarnoj pesnici Ruske Federacije, kompaniji Gasprom. Posle pet godina, danas je jasnije nego ikad koliko je taj potez bio loš i skup po Vojvodinu. I dok je razumljivo da kupac iskoristi takvu šansu, nije jasno zašto nikad niko nije odgovarao za ono što je takvim poklanjanjem naftne kompanije uz sve dodatne poklone učinjeno pre svega Vojvodini, a onda i čitavoj Srbiji.

Čašćavanje na račun nezaposlenih

Osim što je za 400 miliona evra Rusiji poklonjeno sve ono što su Vojvođani gradili decenijama bogzna kako su dobili i sva nalazišta nafte i gasa u državi (od kojih je najveći deo u Vojvodini) koja besomučno crpe naplaćujući nam pritom istu tu naftu kao da stiže iz Sibira. Tom direktnom pogodbom s vladom Vojislava Koštunice, a bez ikakve konsultacije s pokrajinskom administracijom, Gasprom je za 400 miliona evra dobio kompaniju čija je vrednost u tom trenutku procenjivana na 2,2 milijarde. Da je prodat za tu cenu, Vojvodini bi po Zakonu o privatizaciji pripalo oko 1,2 milijarde evra. Razlika između te sume i one koju je na kraju Vojvodina dobila, kako je u više navrata ukazivao potpredsednik LSV Branislav Bogaroški insistirajući na obeštećenju pokrajine, bila bi dovoljna za otvaranje više od 150.000 radnih mesta. Podsetimo, u Vojvodini je oko 200.000 nezaposlenih.

Platili 400 miliona i dobili 600 miliona

Interesantan detalj jeste i to da je Gasprom za tih 400 miliona evra, uz sve što je dobio, dobio i 1,32 miliona tona nafte, koji su u tom trenutku bili uskladišteni i spremni za preradu. Tržišna vrednost tih zaliha bila je 600 miliona evra. Dakle, NIS je prodat tako da su Rusi odmah zaradili 200 miliona evra! Uz kupovinu NIS-a i obavezu investiranja 500 miliona evra, Gaspromnjeft je praktično dobio prava na istraživanje i korišćenje već pronađenih, dokazanih i bilansiranih knjigovodstveno evidentiranih domaćih rezervi nafte i gasa vrednih čak devet milijardi dolara, odnosno sedam milijardi evra. Pritom, budući će (zahvaljujući naporima ministra Milana Bačevića) rudnu rentu do 2023. godine plaćati tri odsto kao nekadašnja domaća kompanija umesto sedam, koliko iznosi za druge strane kompanije, država, a pre svega lokalne samouprave u tom periodu izgubiće stotine miliona dolara i opet hiljade i hiljade radnih mesta. Najveći gubitnici jesu budžeti Kikinde, Kanjiže, Srbobrana, Novog Kneževca, Čoke, Zrenjanina, Nove Crnje, Sečnja, Plandišta i Alibunara. Da ne govorimo da ta renta u Rusiji iznosi ne sedam, nego preko 20 odsto!

Kupili oni, a da NIS plati uz kamatu

Svemu tome treba dodati i ono što smo nedavno videli u „Insajderu“, da se, između ostalog, gas otkupljuje od Rusa, potom im se ponovo prodaje po nižoj ceni, a razliku nadoknađuje Srbija iz budžeta, da je udeo Srbije u vlasništvu nad NIS-om značajno smanjen, a Rusije značajno uvećan i tako dalje. Treba reći i da je novi vlasnik kompanije koju smo mi gradili bio u obavezi i da ispoštuje program modernizacije NIS-a vredan 500 miliona evra. Prema navodima „Insajdera“, Gaspromnjeft je obavezu ispunio tako što je NIS-u pozajmio novac, koji mora da se vrati uz kamatu. Kako se sad može videti, ruskoj kompaniji su volšebno pripali i toplotni izvori u Vojvodini, što znači da su za tričavih 400 miliona evra uz basnoslovnu imovinu na zemlji dobili maltene sve što vredi ispod vojvođanske zemlje.

Šta je prodato za 400 miliona evra?

– Uskladištena nafta u vrednosti 600 miliona evra

– Dve upravne zgrade

– Rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu

– Rafinerija gasa u Elemiru

– 497 benzinskih pumpi

– 1.600 internih benzinskih stanica

– 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom

– cisterne kapaciteta 18.250 tona

– 10.000 kvadratnih metara poslovnog prostora

– akcije u drugim kompanijama

– koncesija za vađenje nafte u Angoli

– nalazišta nafte u Vojvodini

– 11 odmarališta i hotela

 

 

Vojvodinu obeštetiti iz profita

koji Srbija ima u NIS-u

 

Zbog svega što su Vojvodina i čitava Srbija pretrpeli iz ovog aranžmana potpredsednik LSV i zamenik predsednika poslaničke grupe u republičkom parlamentu Đorđe Stojšić oktobra ove godine postavio je poslaničko pitanje da li je i šta učinjeno u vezi s redefinisanjem Energetskog sporazuma s Rusijom i da li je u tom smislu otišao neki formalan zahtev prema ruskom partneru. Odgovor od Ministarstva energetike glasi: „Prema ruskom partneru nije otišao formalan zahtev o ponovnom pregovaranju“. Stručnjaci u energetskom sektoru tvrde da je taj sporazum s Rusima sada teško promeniti i da bi Vojvodina trebalo da insistira na obeštećenju zbog prodaje NIS-a. Potpredsednik LSV Branislav Bogaroški, koji je godinama insistirao da Vojvodina bude obeštećena iz republičkog budžeta za iznos koji je trebalo da joj pripadne da je NIS prodat za 2,2 milijarde evra, sad kaže da je potrebno razmisliti o drugom načinu da se Vojvodina obešteti. Naime, pošto je gasni sporazum s Rusima nemoguće izmeniti, dok će novca za obeštećenje teško biti, Vojvodina po osnovu ranijeg vlasništva u Naftagasu treba da zatraži da participira u kapitalu NIS-a, a samim tim i u profitu koji ostvaruje Srbija sa svojih preostalih 29 odsto vlasništva. To je proletos predložio Skupštini AP Vojvodine, a ona je predlog prosledila pokrajinskoj vladi. I sada se od nje čeka odgovor.

Šest godina protesta

 

U januaru, tačnije 25. januara biće i šest godina kako se Liga socijaldemokrata Vojvodine bori protiv Energetskog sporazuma s Rusijom i poklanjanja vojvođanskog Naftagasa (poznatijeg kao NIS) ispred sedišta te kompanije u Novom Sadu, kad je lider LSV Nenad Čanak podsetio na to da su Vojvođani decenijama živeli od tri stvari: agrara, banaka i Naftagasa, ali da od tog trijumvirata ništa više nije ostalo, da bi na kraju skupa poveo okupljene do ulaznih vrata, na koja su zalepljene nalepnice s upozorenjem da vojvođanska imovina nije na prodaju.

Nakon toga borba se nastavlja institucionalno i vaninstitucionalno. Prvi u nizu protestnih skupova organizovan je 7. septembra 2008. godine u Srbobranu, pored naftne bušotine koja se nalazi u samom centru mesta, nadomak dečjeg igrališta. Tom prilikom zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš upozorio je da opština Srbobran, iako u njenom ataru ima 88 bušotina, nema konkretne koristi od njih i zatražio da vojvođanska administracija izađe s idejom šta očekuje kao svoje obeštećenje. Posle Srbobrana, Kostreš je proteste ligaša vodio pred pančevačkom rafinerijom 13. septembra, rafinerijom u Novom Sadu 6. decembra, a potom, nakon što je ipak zaključen ugovor s Rusijom, ispred rafinerije gasa u Elemiru 28. decembra 2008. godine.

Čankovo pismo

Neposredno pred prodaju NIS-a, Nenad Čanak je na VI kongresu LSV održanom 14. decembra 2008. godine pročitao pismo upućeno ruskom ambasadoru u Beogradu Aleksandru Konuzinu u kom ga upozorava da kupuje kradenu robu, da Vlada Srbije ne prodaje imovinu u svom vlasništvu, podsećajući pritom da je početkom devedesetih godina Republika Srbija, na čijem čelu je tada bio Slobodan Milošević, nasilno prisvojila imovinu Autonomne Pokrajine Vojvodine, između ostalog i Naftagas. Takođe, poslanici LSV u Narodnoj skupštini glasali su protiv Energetskog sporazuma s Rusijom.

Ćutanje Skupštine AP Vojvodine

Pored toga, LSV se borila i u Skupštini AP Vojvodine, pa je već na konstitutivnoj sednici 16. jula 2008. godine Maja Sedlarević tražila da parlament razmatra pitanje prodaje NIS-a. Odmah zatim, šef poslaničke grupe u pokrajinskom parlamentu Branislav Bogaroški je za skupštinskom govornicom podnosio i obrazlagao inicijativu LSV više od trideset puta tražeći obeštećenje pokrajine za 840 miliona evra, koliko je manje dobila nego što bi joj pripalo da je NIS prodat za 2,2 milijarde evra. Iako je upozorio da je ta suma dovoljna za otvaranje 150.000 radnih mesta, podrška parlamenta i koalicionih partnera je redovno izostajala. Izostajalo je redovno i mišljenje Vlade AP Vojvodine o toj inicijativi iako ga je njen predsednik Bojan Pajtić obećao na sednici održanoj 23. septembra 2008.


Protesti LSV 
protiv privatizacije NIS-a 2008. godine

Novi Sad 25. januara

Srbobran 7. septembra

Pančevo 13. septembra

Novi Sad 6. decembra

Elemir 28. decembra

 

ČINJENICE

– Protest ispred NIS-a

– Čanak upozorio Konuzina da Rusija kupuje kradenu robu

– Kostreš vodi proteste ispred bušotina i rafinerija

– Poslanici LSV glasali protiv Energetskog sporazuma

– Maja Sedlarević tražila da Skupština Vojvodine raspravlja o prodaji NIS-a

– Bogaroški 30 puta podnosio inicijativu da se Vojvodina obešteti. Pokrajina ćuti

– Stojšić dobio odgovor od Ministarstva energetike da nije poslat zahtev za

redefinisanje Energetskog sporazuma

– Bogaroški najavljuje nove načine da se Vojvodina obešteti – udelom u kapitalu i profitu koji Srbija ostvaruje svojim udelom u NIS-u

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...