Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Još mnogo vremena i brdo kredita do 200 km/h na prugama

NOVI SAD – Kraj prošle i početak ove godine obeležile su pompezne najave o modernizaciji železničkih pruga u zemlji, kao i licitiranje milionima evra koje će za tu namenu stići iz kredita od Rusije i Kine. Premijer Ivica Dačić je još u novembru najavio da će on i mađarski premijer Viktor Orban kineskim partnerima predložiti zajedničku realizaciju projekta rekonstrukcije pruge Beograd–Budimpešta, kako bi se vozovi na toj deonici kretali brže i od 200 kilometara na sat.

Kredit + krediti = više kredita


Ministar saobraćaja i Dačićev stranački kolega Aleksandar Antić 23. decembra precizirao je tu najavu, ističući da se modernizacija pruge Beograd–Budimpešta u saradnji s Kinom očekuje 2015. godine. Ove godine biće izrađen idejni projekat koji će pokazati i kolika je cena investicije jer se sadašnje procene kreću od oko 350 miliona evra na deonici Nova Pazova – Novi Sad i više od 500 miliona evra za deo od Novog Sada do granice s Mađarskom. A 6. januara ove godine Dragoljub Simonović, direktor Železnica Srbije, jednog od najvećih gubitaša među javnim preduzećima, najavio je da bi ono u naredne tri godine trebalo da rekonstruiše oko 300 km pruga na koridoru 10 i oko njega. Finansiranje najavljenih radova planirano je, naravno, iz kredita koje je, osim Rusa i Kineza, spremila i Evropska banka za obnovu i razvoj.

Nerealna očekivanja

Predsednik Vojvođanskog društva za železnicu mr Milan Vučinić ukazuje za Slobodnu Vojvodinu na to da je trenutno stanje na koridoru 10 alarmantno, da se na pojedinim deonicama vozovi kreću brzinama od 20 do 40 km na sat, a da je na oko 80 odsto pruga neophodan, ili će to uskoro biti, kompletan remont koji bi podrazumevao uklanjanje šina s pragovima i podloge i postavljanje novog koloseka, uz modernizaciju signalizacije i telekomunikacionih uređaja, ukrštanja pruga i puteva drugih građevinskih i tehničkih elemenata.
– Sve to je dug i skup proces i nije realno očekivati najavljena poboljšanja u tako kratkom vremenskom roku. Najavljena brzina od 200 km na sat može se primeniti na prevoz putnika, ali vrlo teško i skoro nikako na prevoz roba – naveo je Vučinić. Vučinić podseća i da je modernizacija železničke infrastrukture istovremeno i evropski interes jer čak 767 km koridora 10 prolazi kroz našu zemlju.

AP Vojvodinu niko ništa ne pita

o njenim prugama, a kamoli da joj da deo prihoda!


Iako veći deo navedene pruge na koridoru 10 prolazi kroz AP Vojvodinu, njene institucije nemaju ulogu u procesu rekonstrukcije železnice, uprkos tome što Zakon o železnici predviđa nekoliko mogućnosti da „upravljanje železničkom infrastrukturom može da obavlja i drugi oblik preduzeća, drugo pravno lice ili preduzetnik pod uslovima i na način predviđen zakonom“. Vučinić je podsetio da je prilikom donošenja novog Zakona o železnici bilo nekoliko amandmana na način upravljanja i nadležnosti AP Vojvodine i svi su odbijeni.
– LSV se isticala vrlo konstruktivnim predlozima i stručno, zakonski utemeljenim na evropskim direktivama, ali ni to nije pomoglo. Zbog toga je novi Zakon o železnici vrlo diskutabilan i pretpostavlja se da će delovi tog zakona koji se odnose na funkcionisanje železničkog sistema verovatno morati da se menjaju pod pritiskom međunarodnih institucija – kaže mr Milan Vučinić. U skladu s tim dodaje da ne postoje nikakve mogućnosti da Vlada AP Vojvodine ili bilo koja druga pokrajinska institucija može imati prihode nakon rekonstrukcije pruga Beograd–Budimpešta. Neizvesna je i sudbina lokalnih i regionalnih pruga u Vojvodini iako je Regionalnim i prostornim planom APV predviđena rekonstrukcija više železničkih pravaca radi neophodnog razvoja privrednog sistema kome je potrebna železnica kao prevoznik s masovnim teretima.

UKRATKO


U Vojvodini ima 1735,5 km pruga
(45 odsto ukupne dužine pruga u Srbiji), od toga:
– preko 280 km lokalnih pruga u veoma lošem tehničkom stanju
– 740 km regionalnih i lokalnih pruga ispunjava minimum tehničkih uslova za obavljanje saobraćaja
– 710 km koridorskih, magistralnih i pojedini delovi regionalnih pruga imaju zadovoljavajuće uslove za odvijanje putničkog i teretnog saobraćaja

Pruga Segedin–Kikinda–Temišvar

došla do UN!


Projekat revitalizaciju pruge Segedin–Kikinda–Temišvar, dela koridora 4, koji pored Vlade AP Vojvodine podržavaju i združene opštine severnog Banata s Kikindom na čelu: Novi Kneževac, Ada, Čoka i Nova Crnja, od jesenas se nalazi i u Ujedinjenim nacijama! Revitalizacija tog pravca trebalo bi da omogući vozovima da se kreću između 200 i 220 km na sat, što bi doprinelo razvoju pomenutog regiona. Zahvaljujući prezentaciji pomenutog projekta od strane samostalnog stručnog saradnika za saobraćaj i telekomunikacije u pokrajinskom Sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova dr Mirjane Kranjac u septembru u Ženevi, on je uvršten u bazu projekata na sajtu Divizije za transport Ekonomske komisije UN (UNECE). „Sad se traži dalja pomoć u realizaciji. Ono što se traži od nas jeste podrška Republike Srbije – jasan stav da podržavaju realizaciju ove pruge i naša aktivnost ide u tom pravcu i dalje“, kažne ona. Zasad je problem stav republičkog Ministarstva saobraćaja koje forsira kordor 10 kroz našu zemlju i koje koridor 4 tretira kao konkurentski. Kako saznajemo, početkom novembra održan je sastanak s nadležnim republičkim organima o tom pitanju gde je predloženo da se uradi studija opravdanosti i pokazalo bi se postoji li konkurencija koridora 10 i 4. Kranjčeva očekuje da bi, u slučaju da se to dokaže, Srbija morala stati iza revitalizacije navedene pruge.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...