Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Ovako izgleda Vojvodina danas: Čitav jedan grad prima socijalnu pomoć

NOVI SAD –Treću godinu zaredom Vojvodina, koja je u vreme pune autonomije do 1988. godine po standardu i stepenu razvoja prednjačila nad ostatkom nekadašnje Jugoslavije, rame uz rame sa Slovenijom i Hrvatskom, svrstana je u nedovoljno razvijene regione u Srbiji, a jedini razvijeni jeste – Beograd. Naime, od 45 vojvođanskih opština, 32 imaju bruto društveni proizvod ispod republičkog proseka, a među njima je 18 siromašno!

Od tog broja 15 opština je nedovoljno razvijeno, dok su opštine Žitište, Plandište i Sečanj izrazito nedovoljno razvijene i njihov BDP je 60% ispod republičkog proseka. Prema poslednjim objavljenim zvaničnim podacima, u Vojvodini je 200.000 nezaposlenih, više od 101.000 građana prima socijalnu pomoć, a najnepovoljnije uslove za život u Srbiji imaju žitelji Zrenjanina, Subotice i Sremske Mitrovice.

 

Triput zaredom – nedovoljno razvijena

Uredbom Vlade Republike Srbije o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2011. godinu, AP Vojvodina je svrstana u nedovoljno razvijene regione, zajedno s regionima Šumadije i zapadne Srbije, južne i istočne Srbije, kao i Kosova i Metohije. Ovo je potvrđeno i Uredbom za 2012. godinu, a to je treći put potvrđeno kad je na sednici Vlade Srbije 12. jula 2013. usvojena Uredba o razvijenosti regiona za prošlu godinu, a objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije br. 62/2013.

Komentarišući ovu činjenicu zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš u izjavi za list „Dnevnik“ istakao da je nepoštovanje nadležnosti Vojvodine osnovni razlog nazadovanja pokrajine u privrednom smislu.

– Vojvodina kao nedovoljno razvijeni region već nekoliko godina jeste tužna ali tačna činjenica. Vojvođanska administracija nema nadležnosti kojima bi mogla uticati na njenu razvijenost. Vojvodina ima neke nadležnosti, svakako ne dovoljne, ali se one ne sprovode, budžet koji joj Ustavom pripada ne prenosi se, i to je dovoljno da pokrajina počne da nazaduje – ukazao je letos Kostreš i dodao da se sada i u statistici jasno vide posledice urušavanja vojvođanske autonomije.

Zrenjanincima za osnovne potrepštine

mesečno nedostaje 31.000 dinara

Po svemu sudeći, stvari se neće promeniti ni 2014. godine, što potvrđuju i najnoviji statistički podaci o nezaposlenosti i padu životnog standarda. Republički zavod za statistiku je 30. decembra 2013. objavio da je stopa nezaposlenosti u oktobru bila 20 odsto, što je smanjenje u odnosu na 24 procenata, koliko je bilo u aprilu. Očekivano, najnižu stopu nezaposlenosti imao je beogradski region (16,7 odsto), a najvišu Vojvodina – čak 23,1odsto! Više i od Šumadije i zapadne Srbije (18,6) i južne i istočne Srbije (22 posto). Pride, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje da je na samom kraju 2013. godine bez posla u Vojvodini bilo 200.000 ljudi. S druge strane, u beogradskom regionu broj nezaposlenih skoro upola je manji, odnosno 109.000 građana.

Porastao broj korisnika socijalne

pomoći u Vojvodini

Koliko je veliko siromaštvo pokazuje i činjenica da je broj korisnika socijalne pomoći u Vojvodini tokom 2013. godine porastao za 7.400, pokazuju podaci Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Prošlog januara je ovaj vid pomoći države koristilo 94.198 građana, a u decembru je socijalnu pomoć primilo 101.599 Vojvođanki i Vojvođana.

Uporedni pregled kupovne moći

po gradovima

Najbolje rangirani

 

Grad

Prosečna zarada

(u dinarima)

Prosečna potrošačka korpa (u dinarima)

Odnos zarade i potrošačke korpe (u dinarima)

Beograd

54.647

68.043

1,25

Smederevo

45.177

59.638

1,32

Pančevo

51.302

71.902

1,38

Užice

44.337

62.578

1,41

Novi Sad

50.351

71.902

1,43

 

Najlošije rangirani

 

Grad

Prosečna zarada

(u dinarima)

Prosečna potrošačka korpa (u dinarima)

Odnos zarade i potrošačke korpe (u dinarima)

Valjevo

38.668

62.814

1,62

Niš

38.041

61.982

1,63

Leskovac

37.372

56.929

1,66

Sremska Mitrovica

39.910

67.422

1,69

Subotica

40.396

69.375

1,72

Zrenjanin

40.887

72.201

1,77

 

* Pregled je sačinjen u Ministarstvu trgovine na osnovu podataka RZS, za novembar 2013.

KRENUO TALAS

NOVIH POSKUPLJENJA

NOVI SAD – Prošlo je više od mesec dana kako su na snagu stupile ekonomske mere štednje Vlade Srbije kojima treba popuniti državni budžet i počelo je da se obistinjuje ono čega su se svi najviše plašili – poskupljenja i pada životnog standarda. Iako ćemo statističke podatke imati tek za mesec-dva, koliko inače treba da se sve prikupi i obradi u referentnim državnim ustanovama, evidentno je da su novčanici sve tanji, a korpe sve praznije. Prvi talas poskupljenja bio je početkom godine, kada je povećana niža stopa PDV-a sa osam na deset odsto, drugi je počeo krajem januara, a stručnjaci kažu da će se pravi talas novih, viših cena osetiti tek polovinom godine. S druge strane, plate veće od 60.000 dinara za 180.000 zaposlenih u zdravstvu, policiji i javnom sektoru umanjene su zbog solidarnog poreza, što je dodatno oslabilo kupovnu moć građana.

Mleko skuplje za šest,

a mesne prerađevine i do 50 dinara

Od Nove godine cigarete su poskupile za 20 dinara, gorivo za dva do četiri dinara po litru, IT oprema za 12 posto, a u pojedinim manjim radnjama za dva do tri dinara plaćalo se skuplje mleko, brašno, meso, pirinač, ulje, dok je rečna riba poskupela za oko osam dinara po kilogramu. Daleko veći rast cena, pogotovo u velikim trgovinama, kočila je smanjena potražnja i siromaštvo građana. Međutim, krajem januara potrošači su bili zatečeni novim, ponovo višim cenama, uglavnom u manjim radnjama, ali su poskupljenja evidentna i u velikim trgovinama. Tako je, na primer, litra mleka u kesici skuplja za šest dinara, mlečni proizvodi su u odnosu na kraj 2013. skuplji za 10 do 30 dinara, a mesne prerađevine od pet do 50 dinara. Najveće razlike

zabeležene su na proizvodima koji ne spadaju u osnovne životne namirnice, kao što su slatkiši, sokovi, namazi, hemija... Trgovci su to opravdali poskupljenjem goriva koje umnogome učestvuje u kreiranju cena, ali i nemogućnošću da ublaže udar države na krajnje korisnike – građane.

„Poskupeli“ struja i gas

Dodatni šok usledio je kad su stigli računi za struju i gas koji su bili uvećani i do nekoliko desetina puta, a po računici „Blica“, samo za struju su građani morali da plate najmanje 1,7 milijardi više nego što su potrošili. Poslanik LSV Dragan Andrić je odmah zatražio da se pronađu i imenuju krivci, a građani obeštete. On je i podsetio da se to nije dešavalo kada je Elektrovojvodina sama naplaćivala struju, dok to od pre par meseci nije preuzelo da radi preduzeće iz Beograda. Iz EPS-a i Ministarstva energetike isprva su rekli da je u pitanju ljudski faktor, odnosno da su popisivači pogrešili, a iz Elektrovojvodine je saopšteno je da su problemi nastali formiranjem jednog javnog snabdevača, te da slične situacije možemo očekivati i u budućnosti. Zatim je zbog javašluka u EPS-u, kako je to okarakterisala ministarka Zorana Mihajlović, smenjen direktor EPS Snabdevanja i još osam direktora ili zamenika direktora pojedinih sektora u distribucijama. Do 26. januara uvaženo je 31.000 reklamacija.

Kad je u pitanju gas, tu se situacija sporije razvija i još nema ni naznaka rešenja. Oštećeni su, mahom, građani iz Vojvodine jer je najveći broj korisnika tog energenta upravo iz pokrajine. Savet Mesne zajednice „Budisava“ organizovao je potpisivanje peticije kojom se traži umanjenje decembarskih računa za gas, a više od 400 Novosađana je 26. januara protestovalo ispred zgrade NIS-a tražeći od nadležnih da se ispita kvalitet gasa, ističući da je to glavni razlog što su računi veći i do pet puta nego prethodnog meseca. U međuvremenu su mediji objavili da je „Srbijagas“ od 19. do 30. decembra 2013. smanjio učešće ruskog gasa distributerima gotovo dva puta, odnosno umesto odnosa 7:1 u korist uvoznog gasa, potrošačima je distribuiran energent u odnosu 4:1. To je za posledicu imalo znatno smanjenje kvaliteta gasa koji je stizao do domaćinstava i samim tim veće račune. Drugim rečima, prodavali su nam naš gas po cenama ruskog.

 

Štede na građanima,

a subvencionišu Srbijagas!

Iz Fiskalnog saveta Srbije upozorili su da će troškovi na subvencije, garancije i otplatu dugova javnih preduzeća i državnih banaka biti skoro dvostruko veći od ušteda od povećanja PDV-a i solidarnog poreza. S druge strane, kad bi Poreska uprava uspela da naplati sav dug koji prema njoj imaju firme koje rade i državni sektor, a to je čak 460 miliona evra, minus državne kase bio bi manji za trećinu. Taj iznos je veći od ušteda koje će država dobiti oduzimanjem od građana preko povećanog PDV-a i solidarnog poreza.

Šta je sve poskupelo

krajem januara

mleko u kesici – 6 din./l

mlečni proizvodi – 10–30 dinara (npr. pavlaka od 700 g poskupela je 20 dinara)

mesne prerađevine – 5–50 dinara (npr. pašteta u crevu je poskupela 4 dinara)

slatkiši, sokovi, namazi, hemija...

Vojvođani sad putuju

do prve banke i NIS-ove pumpe!

NOVI SAD – Vlast je za decentralizaciju, ali samo na rečima! Narodna poslanica LSV Olena Papuga ukazivala je u više navrata na problem s kojim se suočavaju građani – nepostojanje banaka i benzinskih pumpi u manjim mestima. Ona je istakla da je proveravala po Vojvodini –Žablju, Kuli, Vrbasu, Beloj Crkvi, Kikindi... – i uvidela da samo u opštinskim mestima postoji banka, i to jedna do druge. Kao primer je navela Kulu u kojoj se šest banaka nalazi u jednoj ulici, a ni u jednom selu kulske opštine nema nijedne ekspoziture. Ukazala je da tako nije bilo pre nego što su privatizovane Panonska, Vojvođanska i druge ovdašnje banke. Slična je situacija i s pumpama, pa su vojvođanski paori, prilikom preuzimanja regresiranog goriva, za koje je ekskluzivno pravo na prodaju imao samo NIS, morali da idu u susedna naselja, udaljena i po 20 kilometara, jer u njihovom mestu nema te pumpe.

Pruge u lošijem stanju

nego pre sto godina

BEOGRAD – Narodni poslanik LSV Karolj Čizik ukazao je u Skupštini Srbije na to da je prosečna brzina na domaćim prugama 42 kilometra na sat, a da se na samo tri odsto pruga može dostići brzina od sto kilometara na sat. „Pre samo 20 godina Vojvodinom je krstarilo oko 70 šinobusa koji su prevozili 20.000 osoba. Danas je taj broj sveden na svega pet, kojim se prevozi svega 400 Vojvođana dnevno. Brzina kojom se kreću ti šinobusi iznosi svega 20-30 km/h, pre svega zbog loših karakteristika pruga“, ukazao je Čizik i dodao da je pruga na deonici Subotica centar – Kikinda u lošijem stanju nego pre sto godina, za vreme Austrougarske.

RTV Vojvodine 15 godina

nema ni zgradu

NOVI SAD – Petnaest godina nakon NATO bombardovanja RTV Vojvodine i dalje nema svoju zgradu, za razliku od RTS-a. Pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje Slaviša Grujić upozoravao je, između ostalog i u intervjuu nedeljniku „Vreme“, da je RTV Vojvodina uništena, devastirana, da nema čime da radi, dok se istovremeno RTS razvija. – Napravljen je Avalski toranj, a na vrhu Fruške gore je još srušeni toranj RTV Vojvodine. Ja ne verujem da u Evropi bilo ko radi ovako kao što radi naš RTV. Oba servisa su deo javnog informisanja na teritoriji ove zemlje i mora postojati svest da je jedan deo javnog servisa srušen, da ne radi kako treba – ocenio je on.

 

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...