Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



U Ustavu piše zabranjeno prodavati zemlju strancima

NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine jasno je poručila u više navrata da će prilikom donošenja novog ustava insistirati da u njega bude uneta odredba o zabrani prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Tako je predsednik LSV Nenad Čanak, između ostalog, rekao da se protivi prodaji obradivog zemljišta stranim državljanima jer nova zemlja ne može da se proizvede, kao i da se mora stati na put onima koji žele da prodaju još malo onoga što je ostalo u Vojvodini da se proda. Čanak je upozorio na pokušaj da se radna mesta koje zemlja ima u Vojvodini trampe za radna mesta u Beogradu, odnosno da se poljoprivredna zemlja da Arapima, a oni da izgrade fabriku čipova u Beogradu. On je dodao i da to jednostavno neće ići.

Ugledati se na Mađarsku

Podsetimo, shodno Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je na snagu stupio 1. septembra 2013. godine, nakon četiri godine, odnosno već od leta 2017. godine državljani zemalja Evropske unije moći će slobodno da kupuju zemlju u Srbiji, iako je ona praktično samo pridruženi član EU. Zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Knežević kaže za naš list da su mnoge zemlje odložile primenu SSP u pogledu prodaje zemlje strancima, u dogovoru s Evropskom unijom na određeni broj godina, a da je Mađarska to decidno zabranila. – Po tom primeru i Srbija treba da insistira, jedino kroz promenu Ustava, da se ustavom garantuje da se neće prodavati zemlja strancima. To je jedino rešenje, nikakvo drugo zakonsko rešenje neće biti potrebno doneti – kaže Knežević. Dodaje da ne očekuje neko veliko protivljenja iz Evrope zbog takvog postupka. A mađarski parlament usvojio je 23. decembra 2012. godine amandman na Ustav koji zabranjuje strancima da kupuju poljoprivredno zemljište u toj zemlji, objavili su tada mediji. Takvu odluku podržala je ogromna većina poslanika u parlamentu, a mađarsko Ministarstvo poljoprivrede je tu odluku okarakterisalo kao istorijsku i „početak nove ere poljoprivrede“ zemlje. Inače, od 2004. do 2011. u Mađarskoj je na snazi bio moratorijum na kupovinu zemljišta od strane stranaca, koji je zatim EU produžila do aprila 2014, ali je mađarski parlament na kraju promenom Ustava praktično taj moratorijum stavio van snage. Hrvatska je uspela da izdejstvuje moratorijum na prodaju zemlje strancima od sedam godina nakon ulaska u EU, a Poljska čak na 12.

Stranci već kupili na hiljade hektara


„Večernje novosti“ objavile su 13. marta da su tajkuni i sumnjivi biznismeni u poslednjoj deceniji uz mahinacije i „štelovanje“ tendera dobili najmanje 300.000 hektara zadružne i državne zemlje u Vojvodini! Do tih podataka došla je Uprava kriminalističke policije MUP Srbije, koja ovih dana rasvetljava detalje beskrupulozne pljačke državne i privatne imovine u Vojvodini, a zbog koje su paori i država oštećeni za više milijardi evra. List „Danas“ je dva dana ranije, 11. marta, objavio da je, iako je prodaja državnog zemljišta zakonom zabranjena, kroz privatizaciju poljoprivrednih kombinata u Srbiji u privatne ruke prešlo na stotine hiljada hektara, u Vojvodini oko 500.000 hektara. To je za „Danas“ izjavio Dejan Ilić iz udruženja „Obruč“, koji je zajedno s Vericom Barać, pokojnom predsednicom Saveta za borbu protiv korupcije, to pitanje pokrenuo još 2003. godine.

Izmeniti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

Neposredno pred zatvaranje ovog broja, objavljena je vest da je ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio kako su srpski zvaničnici dobili zeleno svetlo za razgovore o eventualnoj promeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija s Evropskom unijom potpisala u aprilu 2008. godine. On je na sednici Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije kazao da ima naznaka da se sa EU može razgovarati i o eventualnoj izmeni klauzule u vezi s prodajom poljoprivrednog zemljišta strancima.

Zemlju prvo ponuditi paorima

Pokrajinski poslanik LSV i član Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Skupštine AP Vojvodine Miloš Šibul ukazuje za Slobodnu Vojvodinu na to da bi zemlju trebalo prvo ponuditi našim paorima, pod istim uslovima pod kojima je nuđeno strancima, te da bi naši zemljoradnici trebalo da imaju pravo preče kupovine. Takođe, kaže Šibul, vlada bi trebalo da razmisli o tome da pomogne paorima da kupe zemlju pomoću nekih bespovratnih sredstava ili povoljnih kredita na deset, 15 ili 20 godina, jer takva volja među vojvođanskim paorima postoji. On najavljuje da će na odboru ubrzo pokrenuti pitanje prodaje zemlje strancima.
– Što se tiče drugih članova odbora, iz drugih partija, siguran sam da će svi stati na našu stranu. Stvari koje smo dosadaizglasavali bile su uvek jednoglasne i u interesu Vojvođana, bez politizacije, jer su članovi odbora iz ove branše, odnosno bave se poljoprivredom i razumeju sve probleme poljoprivrednika – ističe Šibul.




Japanci na devetom spratu gaje paradajz,

a u Srbiji zaparloženo 400.000

hektara zemlje!


BEOGRAD/KIKINDA – U Ministarstvu poljoprivrede pre nekoliko nedelja ukazano je na to da se u Srbiji ne koristi nešto više od 400.000 hektara, odnosno oko deset odsto ukupnih obradivih površina, a stručnjaci su kao razloge za to naveli starenje seoskog stanovništva, lošu infrastrukturu, kao i ekonomsku neisplativost. Miloš Šibul kaže da su takva tumačenja neprihvatljiva jer postoje mnogobrojni načini da se zemljište obrađuje, navodeći primer iz Japana, gde se na devetom spratu robne kuće uzgaja paradajz koji potrošači sami beru i nose na kasu, gde ga plate.

Kad je mogla Marija Terezija…

– Sam primer je i Vojvodina, koja je bila sva močvarna, pa je Marija Terezija dala nalog da se to postepeno stavlja u obradivo zemljište. Ako je Vojvodina u ono vreme, s onim resursima mogla to da izvede, šta tek sad može da se uradi – ističe Šibul. Dodaje da je neophodno da država ima strategiju kojom bi se maksimalno iskoristili prirodni resursi.
– Za krompir treba viša nadmorska visina, po tome je poznata Ivanjica i u tom delu treba ulagati u proizvodnju krompira i proizvesti ga toliko da može da se izvozi, jer naš krompir je zaista dobar. A u Subotici onda treba ulagati u voćarstvo, u Vršcu u vinogradarstvo, a u Banatu su ratari najpoznatiji po suncokretu – kaže Šibul.

Komasacija u desetak lokalnih samouprava

Zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Knežević kaže da je u Vojvodini jagma za poljoprivrednim zemljištem, te da tu nema tako velikih problema s izdavanjem te državne zemlje u zakup. On kaže da pokrajina u saradnji s lokalnim samoupravama radi na komasaciji – grupisanju parcela i njihovoj boljoj organizaciji, što je jedna od važnijih mera u poljoprivredi da bi se zemljište koristilo na adekvatan način.
– Uveliko finansiramo komasaciju u desetak lokalnih samouprava, ali forsiramo da se i nove opštine uključe u tu meru. Jer ukrupnjavanje poseda, bolja organizacija, bolja infrastruktura, kanalska mreža i atarski putevi olakšavaju obradu zemlje – navodi Knežević. Druga mera kojom AP Vojvodina pokušava da reši ovaj problem jeste pošumljavanje, kojim se istovremeno rešavaju dva problema – neobrađeno zemljište i slaba pošumljenost pokrajine.
– U tom smislu podstičemo lokalne samouprave koje imaju zamljište lošijeg kvaliteta i godinama ga ne izdaju u zakup, da izvrše prenamenu, a pokrajina finansira sadnju i monitoring kako bi se znatno povećao procenat pošumljenosti u Vojvodini. Po opštinama može da bude i po hiljadu hektara lošijeg zemljišta, što uopšte nije malo – rekao je Knežević.




Đorđe Stojšić


Kad poljoprivrednici budu

mogli da zarade,

neće prodavati zemlju


NOVI SAD – Potpredsednik LSV Đorđe Stojšić upozorio je nedavno u debati „Istinomera“ u Novom Sadu da stranci već danas mogu da kupuju zemlju u Srbiji, a da to rade tako što strana firma osnuje domaće pravno lice pa kupi zemlju.

Teže je nego ikad

– Nisu domaćinstva prazna na selima i ne prodaje se zemlja zato što to neko voli, nego zato što s te zemlje ljudi ne mogu da ostvare prihod da bi elementarno preživeli. I mislim da je ono o čemu treba da govorimo rast i razvoj i da stvorimo uslove da bi naši poljoprivrednici mogli da s te iste zemlje budu produktivni, odnosno da zarade dovoljno da ne moraju prodati tu zemlju kako bi školovali decu – istakao je Stojšić.
Stojšić je ukazao na to da je situacija u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji možda teža nego ikad, ali da je moguće stvoriti institucionalni okvir, s obzirom na to da se nepovratno ide ka Evropskoj uniji.
Priče pred svake izbore
Upozorio je i da građani pred svake izbore slušaju demagoške priče o poljoprivredi, ali da je nemoguće govoriti o njenom razvoju kad se resorni ministri menjaju praktično svake godine, nikad ne donesu neku ozbiljnu strategiju i uopšte ne shvataju šta su problemi poljoprivrednika. – Alternativa je, bar što se nas u Vojvodini tiče, da agrarnu politiku u vezi s Vojvodinom uređuje AP Vojvodina. S obzirom na to da su vam za to potrebna i sredstva, agrarni budžet bi opet morao biti na nivou pokrajine. To je nešto što smo nekad imali i što je dosta dobro funkcionisalo. Danas ne postoji ni budžet AP, a kamoli agrarni budžet – rekao je Stojšić. Istakao i da je neophodno subvencije usmeravati ciljano za investicione projekte, a poljoprivrednicima obezbediti kredite sa po jednim ili dva odsto godišnje kamate.



Tokom 2013.

Fokus na edukaciji

žena sa sela


NOVI SAD – Komentarišući Izveštaj Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova za 2013. godinu, poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Nataša Lalić  pozdravila je to što je najveći fokus stavljen na obuku žena sa sela, njihovu edukaciju i, na taj način, na njihov unapređeni položaj u sredinama u kojima žive.
Lalićeva je navela da je 2013. godine oko 500 žena iz 43 vojvođanskih naseljenih mesta prošlo informatičku obuku u organizaciji zavoda. To je, kako je istakla, korisno za žene koje u tim područjima žive, ali i za same lokalne samouprave jer se intenzivnije uključuju u ove programe. Dodala je i da su se, osim žena, što je i bilo očekivano, u programe uključivali i muškarci, ali i mladi.

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...