Naslovna  |  Kontakt

Trg mladenaca 10, 21000 Novi Sad,
Vojvodina, Srbija, PF 157
Tel: +381/21/529-139,
Fax: +381/21/420-628
Email:
redakcija.slobodnavojvodina@gmail.com



Čekanje u redovima za pregled na dotrajalim aparatima

NOVI SAD – Mnoštvo medija i portala objavilo je snimak sa Jutjuba koji je tokom marta okačio jedan od pacijenata, a na kom se vidi red od 600 ljudi koji čekaju red u Kliničkom centru Vojvodine kako bi zakazali kod oftalmologa. Širom Vojvodine, po nekim procenama, postoji 13 lista čekanja za različite zdravstvene usluge – od pregleda i dijagnostike do terapije. Najduže se čeka na operaciju katarakte, i po nekoliko godina. Čeka se i na zamenu kuka, kardiološke zahvate, snimanje magnetnom rezonancom... U redu se čeka i za pregled kod specijalista u domovima zdravlja, bolnicama, a svakog prvog u mesecu tako u redovima Vojvođani čekaju da bi zakazali kod oftalmologa u Poliklinici Kliničkog centra Vojvodine (KCV). Zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju prim. dr Radovan Latinović kaže za Slobodnu Vojvodinu da su do ovakvog stanja dovele godine nedovoljnog ulaganja i neadekvatnog planiranja sistema zdravstvene zaštite.

Kliničko-bolnički centar smanjio bi čekanja

Prema Latinovićevim rečima, osnivanje kliničko-bolničkog centra (KBC) u Novom Sadu, koji bi sadržao sve elemente opšte bolnice, koja ne postoji u glavnom gradu Vojvodine, ali i neke druge specijalnosti, rešilo bi problem gužvi i liste za čitavu pokrajinu jer bi pred vratima lekara u institutima i KCV bilo manje Novosađana. Takav princip je odavno primenjen u Beogradu i nekim drugim gradovima. U međuvremenu, kako je put do otvaranja ovakve ustanove još dug, a nova oprema skupa, Latinović ističe da bi se mogao iskoristiti veliki kapacitet koji postoji u privatnoj praksi.
– Primera radi, u Novom Sadu danas postoje dve magnetne rezonance u državnim ustanovama i još četiri-pet u privatnim. Kada bi se u zdravstveni sistem integrisale i privatnici, lista čekanja bi se smanjila za vrlo kratak period. Država ili ustanova koja se bavi zdravstvenim osiguranjem tu uslugu bi mogla da plati privatniku kao što plaća državnoj ustanovi – ističe naš sagovornik i napominje da država tada ne bi morala da vodi računa o nabavci opreme, koja u slučaju magnetne rezonance košta oko milion evra, ne bi plaćala popravku te opreme, ali ni zaposlene koji bi taj posao radili, već samo pruženu uslugu.

Ostajemo bez specijalista


Jedan od razloga za duga čekanja na pregled ili operaciju jeste i nedostatak medicinskog kadra. Većina pedijatara u Srbiji je pred penzijom, a u nekim ambulantama već nedostaje tih specijalista, o čemu govori i nedavna peticija roditelja iz Kaća i Bačkog Petrovog Sela da im se omogući veći broj lekara, odnosno pedijatar svakog dana. Ovo je na neki način potvrdila ministarka zdravlja u tehničkom mandatu Slavica Đukić Dejanović, koja je kazala da u Vojvodini ima nešto manje dečjih lekara nego što su standardi, „pa je planirano zanavljanje“. I dok u bolnicama i ambulantama nedostaje anesteziologa, radiologa, kardiologa, ginekologa, pedijatara, prim. dr Radovan Latinović ističe da je slična situacija i s medicinskim sestrama i tehničarima. Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević, gostujući na RTS-u, upozorila je da će se problemi s nedostatkom kadrova uskoro pojaviti u svim oblastima medicine jer će 60-70 odsto lekara svih specijalističkih grana za pet do osam godina otići u penziju. Ona ističe da je do ove situacije došlo jer su zdravstvene ustanove poslednje dve decenije vodile pogrešnu kadrovsku politiku, a dodatno celu situaciju komplikuje zabrana zapošljavanja u javnom sektoru koja je stupila na snagu 1. januara ove godine. Latinović u izjavi za naš list dodaje da je sada krajnji momenat kada treba početi s pripremama zamena za lekare koji će u penziju otići za desetak godina i da treba primeniti već oproban princip da se posle studija, bez uslovljavanja stažom, mladim lekarima omogući odlazak na nedostajuće specijalizacije.

Aparati češće na popravci nego u službi pacijenata

Poseban problem predstavlja i činjenica da se gotovo svakodnevno u vojvođanskim bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama kvare skupoceni aparati za zračenje ili snimanje, kao i da druga medicinska oprema već dugo ne radi, zbog čega trpe pacijenti i stvaraju se duge liste čekanja za tretmane i preglede. Takav je slučaj s aparatom za zračenje na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici ili CT aparatom u KCV, a slično je i u drugim ustanovama širom pokrajine. Radovan Latinović ističe da se u svetu aparati menjaju u proseku na sedam godina, bez obzira na to koliko su eksploatisani, a da se kod nas radi na aparatima starim i 13 godina pa su oni češće na popravci nego u radnom pogonu. On navodi i da bi, kad bi se poštovali standardi, u Vojvodini trebalo da postoji osam aparata za zračenje, a da će ih, kada sredstvima Vlade AP Vojvodine budu nabavljena tri nova, što se očekuje do kraja godine, biti ukupno pet. Ali poboljšanje će biti kratkog daha jer će se, dodaje on, vrlo brzo pokazati da će ona dva stara morati da budu izbačena iz upotrebe. Čekanja će biti manje, ali će ih i dalje biti, sve dok se oprema ne bude obnavljala i kupovala u skladu sa standardima. Prema njegovim rečima, pokrajinska administracija izdvaja maksimalna sredstva i ulaže u nabavku nove opreme, izgradnju novih i popravku starih zdravstvenih objekata, ali je to i dalje nedovoljno.

Vratiti pokrajinski fond

za zdravstveno osiguranje


Zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo prim. dr Radovan Latinović napominje da je zdravstveni sistem u Srbiji centralizovan, što može biti jedan od glavnih uzroka većine problema koji su zadesili ovu oblast. „U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje sve je koncentrisano, i novac i poslovi koji se obavljaju u zdravstvenoj zaštiti. To je jedan preglomazan sistem. Do početka devedesetih postojao je pokrajinski fond za zdravstveno osiguranje i on je odgovarao i za novac, i za plate, i za kvalitet zdravstvene zaštite pružene Vojvođanima. U njegovo vreme je i izgrađen najveći broj zdravstvenih ustanova širom pokrajine. On i danas postoji, ali se zaobilazi u svim poslovima. Kada bi se na ovaj PFZO prebacila odgovornost za vojvođansko zdravstvo, siguran sam da bi bilo bolje i efikasnije“, naglašava Latinović.


Na koje zdravstvene

usluge se čeka


– operacije katarakte
– zamena kuka
– kardiološki zahvati
– snimanje magnetnom rezonancom
– terapije zračenjem
– pregled kod specijalista u domovima zdravlja, bolnicama
– zakazivanje kod specijalista u Poliklinici KCV

 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

FacebookTwitterYoutubeFlickr

Slika
Bojana Begović

Bojana Begović je rođena 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završila u Lukićevu, a zatim Zrenjaninsku gimnaziju.   Na... Opširnije...